Gastarbajter blog – odakle početi?
Gastarbajter
Muke i pouke iz dijaspore, posao, putopisi i život u inostranstvu.
Dobro došli!
Ako ste prvi put na ovom blogu, pročitajte ovaj kratak vodič kroz naš sajt.
Novi generalni štrajk u Španiji: uzroci i posledice
Otkako je krenula svetska kriza, mediji sve više pokušavaju da sakriju činjenicu da EU nije daleko ispred nas kada je u pitanju korupcija, špekulacija i nepoštovanje prava. Tome u prilog ide situacija u Španiji koja se opet, nakon godinu ipo, opet nalayi pred generalnim štrajkom. Kada se radi o uzrocima i posledicama, a da se ne pomene ime zemlje, čovek bi pomislio da se radi o nekoj od balkanskih republika. Detaljnu analizu situacije, napisanu od autora ovog bloga, možete pročitati na sledećoj adresi:
Srešćemo se u budućnosti
Bio sam i danas na njegovom grobu.
Kao da mi je rod rodjeni sahranjen.
Devet godina kasnije- debelih 9 puta unazadjeni, beznadezni, musavi.
Ovi, koji ga, navodno, nasledise- ni do gleznjeva ni mrtvom Djindjicu!
Zao mi je sto je stradao od gnjida, na tako mizeran, kukavicki nacin.
Ali, Srbija ga nije zasluzila.
Svojim normalnim reformistickim idejama ostao je predaleka i nedostizna avangarda, Srbiji rastrzanoj izmedju Kosovskog mita, 19.- vekovnih deplasiranih nacionalizama i obaveze zivljenja hrabro u svom vremenu- u 21.veku.
Srbija je ostala u kaljuzi, a ovaj covek bio i ostao avangarda, zemlji koja ga nije zasluzila.
(studentnijezapaliozito, 12. mart 2012 00:55)
Atentat – naša privatna stvar from PEŠČANIK on Vimeo.
O sebi u inostranstvu
Pre svega, velika pohvala osnivacima bloga. Ideja je sjajna! Veoma mi se dopada nacin na koji autori usmeravaju diskusije i polemike: umereno usmerena razmena misljenja i iskustva.
Osim toga, pohvala svima koji su napisali svoje komentare. Bez obzira da li mi se neciji stav dopada ili ne, citam iz razloga sto me interesuju misljenja i iskustva na teme u blogu.
Posto ste (svi) u meni probudili pripadnost ovoj zajednici, osecam potrebu da se pridruzim i podelim sa vama moje iskustvo. No, da bih stekla pravo da komentarisem izjave drugih, odgovorim na eventualna pitanja ili posavetujem iz svog ugla, ispricacu vam svoju pricu da biste znali sa kim imate posla. Pročitaj više…
Posao u inostranstvu ili život u inostranstvu
Pre nekog vremena smo zatvorili za komentare naš najposećeniji post o poslu u inostranstvu. To smo uradili jer se taj članak, koji inače dobronamerno opisuje korake kako tražiti posao u inostranstvu sa linkovima na detaljnije postove o traženju posla u inostranstvu, pretvorio u oglasnu tablu gde su posetioci otvarali dušu i iskazivali svoje očajanje stanjem u svojoj zemlji, na domaćem tržištu rada i želju da, po svaku cenu, odu u inostranstvo. Pročitaj više…
Država je umrla sa SFRJ, da li ste znali?
Ostali su samo partija i pojedinac. Nema više velikog brata koji će da se brine da plata stigne na vreme, da se regres isplati kad treba i da se polutke podele bratski.
Nema betonskih mastodonata na obalama plavog Jadrana u vlasništvu sindikata gde se ručalo, kako se beše to zvaše, na bonove, na tačkice …?
Doduše, može sve to i preko partije ali partija nije baš tako velikodušna kao država, za partiju mora po nešto i da se odradi.
Dakle, sad svaki pojedinac mora da se pobrine da stvori sebi uslove za život. Sad pojedinac mora da se bori za mesto u obdaništu, za mesto u školi, za radno mesto, za mesto kod doktora, za mesto za izdavanje lične karte i, na kraju ili pre svega, za mesto gde se dele besplatne japanske sadnice. Pročitaj više…
Život u inostranstvu: čekajući nostalgiju
Živim u strahu da ću se jednog jutra probuditi sa bolom u grudima, oznojen, bled i uznemiren. Tako ja zamišljam simptome nostalgije. Ono što Nemci nazivaju Heimweh odnosno, u bukvalnom prevodu, “bol za domom” valja je postao standardan izgovor za bilo kakav problem izazvan činjenicom da ne živiš u “svojoj zemlji”.
Šta je, dođavola, uopšte svoja zemlja? Ona postoji samo u našem sećanju. Ono što smo za sobom ostavili nastavilo je da živi nezavisno od nas. Možemo da se vratimo na ista mesta ali ona će biti samo bleda kopija naših sećanja.
Da li ste ikada sreli osobu u koju ste nekada bili zaljubljeni posle zaista mnogo vremena? Da li ste primetili da realnost nema nikakve veze više sa vašim sećanjima? Tako je to i sa “svojom zemljom” koju sam za sobom ostavio. Nje više nema nigde osim u mojim sećanjima.
Često razmišljam o tome šta je to zaista nostalgija? Osećanje da je lakše živeti tamo negde gde govore vaš jezik? Osećanje da je lakše jesti go*na koja vam servira “naš” čovek umesto istog tog od “tuđina”? Valjda svako ima neku svoju deifniciju nostalgije. Isto kao i svoje razloge za odlazak.
Meni se još uvek se nije desilo i još uvek sam u iščekivanju.
Prvo moje inostranstvo bio je romantični Prag, sa flegmatičnim Česima i razuzdanim stranim turistima. Sećam se kad sam jednom sedeo u bašti kafea gore na Žižkovu i ispijao pivo sa drugarom. Sa druge strane ulice prolazila je horda pijanih Engleza, svi goli do pojasa. Jedan od njih je pokušao u jednom trenutku da se uzvere uza zid zgrade kao Spajdermen. Malko je visio metar iznad zemlje a onda pao na zadnjicu. Ja i ortak smo se samo ćutke pogledali.
Ipak, ubedljivo najjači utisak kada sam iz Beograda jednog letnjeg dana doputovao u Prag bilo je “au, je*ote. Sve, ali baš sve je drugačije”. I dan danas me drži taj utisak o životu u inostranstvu. Naravno, poređenjima između ovde (inostranstvo) i tamo (valjda ne-inostranstvo) ne mogu da pobegnem. Prihvatam ih kao nužno zlo ali ne dozvoljavam da mi formiraju mišljenje. Sve je drugačije i odlično što je tako. Zato sam i otišao.
Pitamo čitaoce: gde je vaša granica?
Granica između SAD i Meksika
Neki od nas su otišli u inostranstvo jer tamo imaju više mogućnosti da rade u svojoj struci. Neki su otišli zbog para jer se tamo za isti posao verovatno zarađuje više. A neki su otišli jer su jednostavno popi*deli.
Ovaj post je inspirisan jednim kometarom na naš post o razlozima protiv odlaska u inostranstvo, citiraću ovde jednu rečenicu
Ja se u stvari, kad malo bolje razmislim, u Srbiji osećam kao stranac i kao građanin drugog reda.
Dakle, pitanje za vas: zašto ste otišli u inostranstvo?
Ako (još uvek) niste otišli, gde je vaša granica? Koji razlog bi mogao da vas natera da emigrirate?
Gastarbajter na Facebook-u
Svi naši autori
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Poslednji komentari