Arhiva
Prijava boravka u Španiji i molba za broj socijalnog osiguranja
Kao sto sam naveo u prošlom clanku, potreban je niz dokumenata za registraciju u policiji, a ovde je reč o prijavi boravka i molbi za broj socijalnog osiguranja. Posle svih iskustava ovo je bilo neočekivano lako.
Prosečne plate u EU
Mitovi o dijaspori: u instranstvu se nema slobodnog vremena
“U inostranstvu se samo radi, a vikendom se napija.”
“U inostranstvu niko nema vremena da se viđa sa prijateljima.”
“U inostranstvu se toliko radi, da čovek troši pare tek kada ode u penziju.”
Da li zvuči poznato? Ovi stereotipi se veoma često čuju od razočaranih gastarbajtera koji su u potrazi za novcem naišli na neprijatno iznenađenje u vidu onoga šta se naziva kapitalizmom, ali i od onih koji sumnjom u priče o nekom boljem životu tamo negde daleko opravdavaju nedostatak turističkog iskustva. Zapravo, ovakav stav više govori o iluziji o životu u matici pre nego o životu u inostranstvu, te sugeriše kako se kod kuće radi tačno onoliko koliko je potrebno ili se pak ne radi ali se to ne naziva tako nego se kaže da se bleji; te se uvek ima vremena za svakoga, a para uvek dovoljno da se troše i pre penzije. Pročitaj više…
Mitovi i legende o emigraciji i dijaspori
Homo balcanicus je biće sa (makar) jednom karakteristikom koja ga izdvaja od ostalih bića iz porodice homo sapiensa, a to je obaveštenost. On ima tu osobinu da za razliku od ostalih bića ima tu urođenu osobinu da po rođenju sve zna, o svemu je obavešten, a potogovo ima čvrsto (pred)ubeđenje o stvarima koje nikada nije video i nije doživeo.
O tome svedoče brojni mitovi i legende koji kruže među jedinkama ove vrste, prenose se sa kolena na koleno i svakim danom sve više se utemeljuju. Uglavnom se tiču svetske politike, sopstvenoj bitnosti i veličini, velikim životnim pitanjima, pa idu preko sitnijih stvari kao što su opstanak jedinki među jedinkama drugih vrsta, te do najsitnijih kao što su seksualna orijentacija istaknutih jedinki u društvu.
Pošto smo i sami pripadnici vrste homo balcanicus, a osuđeni smo na život van svog prirodnog habitata, pozabavićemo se mitovima i legendama koji kruže o životu homo balcanicusa među ostalim homo sapiensima daleko od svoje postojbine. U narednim člancima, kao istinski predstavnici naše vrste, demonstriraćemo svoje superiorno poznavanje tuđe kulture i pokušati da ako ne učvrstimo onda razglavimo neke mitove vezane za život van postojbine.
Mitovi o dijaspori: u inostranstvu se nema slobodnog vremena
Mitovi o dijaspori: u inostranstvu se mlate pare
Mitovi o dijaspori: čekam “beli Šengen” da emigriram
Mitovi o dijaspori: Da li zapad ima dušu?
Mitovi o dijaspori: A jel kriza kod vas?
Prag – novi početak II
Ovo je drugi deo članka sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima „Kako sam ja našao posao u Češkoj“, došao je i taj dan – „dan za emigriranje“. Dakle, kako je protekao ostatak mog prvog dana u emigraciji… Pročitaj više…
Čekajući Vizoa
Za razliku od Godoa, Vizo je stigao i to veoma brzo – za ravno nedelju dana. Javila se prijatna osoba iz Ambasade da mi javi da je odgovor pozitivan i da treba da se dogovorimo za dan odlaska pošto taj datum treba da stave na vizu. Dogovor je pao za sledeći ponedeljak i rečeno mi je da dokumenta mogu da podignem narednog dana u 14:30. Tako je i bilo. Pročitaj više…
Prag – novi početak I
Dva članka koja slede sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima “Kako sam ja našao posao u Češkoj, došao je i taj dan – “dan za emigriranje”. U ovom i sledećem članku prenosim svoje utiske iz Praga, napisane tada “perom” svežeg emigranta koji tek što je zakoračio u jedan “vrli, novi svet”. Kada danas to čitam, sva zapažanja deluju naivno i površno ali ipak mislim da tekst verno odslikava stanje duha čoveka koji tek što je doputovao iz jednog života u zatvorenoj i izolovanoj zemlji da bi započeo novi list negde van svoje matice.
Dakle, u ovom postu o tome kako je izgledalo prvog dana u emigraciji. Pročitaj više…
Iskustva iz emigracije – ostati, vratiti se ili produžiti dalje? (Drugi deo)
Dilema
Ovaj fenomen se javlja prilikom prvog odmora kod kuće. Naravno, na dobre stvari se čovek brzo navikne i na njih zaboravi, pa kao i kada je prvi put emigrirao to uzme zdravo za gotovo. Problemi se ostave u inostranstvu, a u znoju-lica-svog-zarađene pare se ponesu kući i poseje se prvo seme sumnje: “Da li je u Srbiji zaista tako loše? Da li je meni u inostranstvu stvarno tako dobro?”. Svi problemi rešeni jedin odmorom: vaši omiljeni drugari na okupu, vazda žurka, ždranje, opijanje… uživanju nikad kraja dok ne upalite TV, ali nećemo sad o tome. Potom se sa setom vraćate u inostranstvo kao na robiju, na neko odsluženje, dužnost, pa vam više nije jasno čemu?
Kako sam ja našao posao u Češkoj VI (kraj)
Jednoga dana na pauzi za ručak tj. na šetnji sa kolegama nazad ka ofisu iz restorana, zazvonio mi je mobilni telefon. Pogledao sam na broj i video da je inostranstvo. U tim trenucima me je uvek hvatala panika i nagli gubitak samopouzdanja. Ipak, imao sam već dovoljno iskustva sa tim pozivima da bih ostao pribran i govorio staloženo. Preko telefona je jako teško pričati na engleskom pogotovo sa čovekom kome engleski isto nije maternji jezik tako da treba pričati polako i razgovetno.
Na telefonu je bila neka sekretarica, naravno niti sam razumeo kakva niti zapamtio njene reči. Pitala me je osnovna pitanja (zašto hoću da napustim trenutni posao, zašto hoću baš u Češku da dođem, da li hoću da dođem na duže ili na ograničeno vreme, koliko para očekujem itd). Činilo mi se da sam ostavio dobar utisak ali, opet, imao sam i ranije takve razgovore gde mi se isto činilo pa me nisu više nikada kontaktirali. Pročitaj više…
Iskustva iz emigracije – ostati, vratiti se ili produžiti dalje? (Prvi deo)
Tema emigracije na našim podnebljima je kao priča Bate Stojkovića u “Varljivom letu ’68″ o marksizmu: “…prožima sve pore našeg društva”. Neko je otišao u potrazi za boljim životom i da prehrani familiju koja je ostala, neko mašta da ode, a neko ne želi, ali svako ima stav o tome. U tom stavu se može primetiti jedna protivrečnost između doživljaja stanovništva koje je ostalo i onog koje je otišlo – nedostatak sredine i balansa o tome kako se vidi i doživljava život u inostranstvu. Ovi u matici ga hvale na sav glas, a oni tamo negde ga kude – naravno ima malo onih u matici koji se povode pričama onih “srećnika” što su otišli pogotovo kada ovi požele da se vrate. Međutim, u pitanju je subjektivan doživljaj pri kojem je istina negde na sredini, ali ipak svako izabere da veruje u ono šta mu najviše odgovara.
Kako sam imao priliku da prođem kroz gotovo sve faze, hteo sam da se osvrnem na svoje iskustvo koje se uglavnom odnosi na borbu sa samim sobom pre nego sa životom u inostranstvu. Ko je čitao članak o kulturnom šoku, prepoznaće i sve faze. Pritom bih da napomenem da je ovde opisan moj lični doživljaj situacije koji nema za cilj da bude objektivan (ni da verno prikaže život u nekim zemljama) već da predstavi probleme pojedinca u dijaspori kada se nađe u situaciji da stvarnost ne odgovara njegovoj idealnoj predstavi o boljem životu napolju.
Gastarbajter na Facebook-u
Svi naši autori
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Poslednji komentari