Kako sam ja našao posao u Češkoj I
Prošlo je više od 4 godine kada sam odlučio da počnem sa aktivnom potragom za poslom u inostranstvu a više od 6 godina kada sam doneo odluku da moram da odem iz Srbije. Ovo pišem kao neku vrstu osvrta na taj period vremena u mom životu. Danas živim u Nemačkoj a zemlja u koju sam otišao iz Srbije bila je Češka.
Napisaću nekoliko članaka o svom iskustvu traženja posla u inostranstvu.
Kako sam rešio da emigriram
Ne znam koji su razlozi koji ljude navode da emigriraju iz Srbije. Sigurno svako ima svoju priču, manje ili više subjektivnu. Moja priča je možda tipična priča za emigrante iz tzv. „novog talasa emigracije“ posle 2000-te godine. Devedesetih sam sazrevao i gledao kako zemlja postepeno propada i polako se povlačio u neku svoju, „unutrašnju“ emigraciju. Iz unutrašnje emigracije sam povremeno izlazio kao na primer posle bombardovanja u vreme protesta opozicijie u jesen 1999. god. ili u dešavanjima oko 5. oktobra 2000. U unutrašnju emigraciju sam se potpuno povukao 12. marta 2003. Toga dana sam u sebi doneo odluku da u Srbiji za mene nema budućnosti jer nisam više mogao da izdržim „taj“ osećaj. To je osećaj da ne možeš da dišeš punim plućima, da su na ulici svi ljudi drugačiji od tebe i da ne možeš da se načudiš kako su svi oko tebe spremni da simuliraju kakav-takav život umesto da dignu glas protiv „sistema“. Meni je bilo dosta simulacije.
Moja priča počinje na jesen 2002. godine kada sam konačno dao svoj poslednji ispit i to baš „Programske prevodioce“ kod pokojnog prof. Velaševića. Bila je to retka demonstracija mog prkosa i poleta jer nisam hteo da izađem iz Velaševićeve kancelarije sve dok mi ne da 6. Profesor je morao da kapitulira pred mladalačkom bezobzirnošću, doduše rečima „nisam zadovoljan kolega, ništa to ne valja“. Osećaj koji sam tada prvi put doživeo hodajući po popločanom trotoaru između ETF-a do stanice 65-ice preko puta Vukovog parka je bio prelep – olakšanje, sreća, neka lakoća u hodu, kao da nisam dodirivao tlo pod nogama. Krajem te 2002. sam i diplomirao na ETF posle 7 godina idiotskog gubljenja vremena, koje se obično naziva studiranje, i počeo da tražim posao. Imao sam sreće da nisam dugo tražio posao i već u februaru sam počeo da radim kao .net programer (ma šta programer, one-man-show se to naziva jer sam sve radio pošto sam bio jedini programer u firmi, dok nije došao Sima). Imao sam posao (doduše od kuće za početak na polovnom kompjuteru koji su mi neki mesec ranije kupili roditelji ) i platu od 500 evra! Ej bre, 500 evra!
Povezani članci:
Kako sam ja našao posao u Češkoj II
Kako sam ja našao posao u Češkoj III
Kako sam ja našao posao u Češkoj IV
Poslednji komentari