Mitovi o dijaspori: u instranstvu se nema slobodnog vremena
“U inostranstvu se samo radi, a vikendom se napija.”
“U inostranstvu niko nema vremena da se viđa sa prijateljima.”
“U inostranstvu se toliko radi, da čovek troši pare tek kada ode u penziju.”
Da li zvuči poznato? Ovi stereotipi se veoma često čuju od razočaranih gastarbajtera koji su u potrazi za novcem naišli na neprijatno iznenađenje u vidu onoga šta se naziva kapitalizmom, ali i od onih koji sumnjom u priče o nekom boljem životu tamo negde daleko opravdavaju nedostatak turističkog iskustva. Zapravo, ovakav stav više govori o iluziji o životu u matici pre nego o životu u inostranstvu, te sugeriše kako se kod kuće radi tačno onoliko koliko je potrebno ili se pak ne radi ali se to ne naziva tako nego se kaže da se bleji; te se uvek ima vremena za svakoga, a para uvek dovoljno da se troše i pre penzije.
Radno vreme
Manimo se ironije i pogledajmo činjenicama u oči. Šta uopšte znači da se mnogo radi? Da li to znači da se radi više nego što bi trebalo? Za divno čudo, kao i u Srbiji i na Zapadu je radno vreme ograničeno na 40 sati nedeljno, a sve preko toga se plaća kao prekovremeno. Dakle, zakonski se radi isti broj sa tom razlikom da je veća šansa da će poslodavac na Zapadu i da ispoštuje zakon, da isplati prekovremeno (obratite pažnju da sam naglasio “veća šansa” – ipak je to sistem prilagođen eksploatatoru, a na radniku je da se izbori za bolji status, pa kako vam uleti). U najgorem slučaju se svodi na to da vam poslodavac ponudi izvesnu kompenzaciju ako mu se baš ne daju pare, a to se svodi na slobodne dane i slično.
Odmor
Ako se ovaj stereotip odnosi na slobodne dane onda to ima smisla… u Amerikama. Tamo se počinje sa vrlo malim brojem slobodnih dana koji se godišnje povećavaju za po jedan, a pravo se stiče posle dužeg perioda (godinu dana, manje ili više). U Evropi je malo drugačije, zapravo razlikuje se od zemlje do zemlje (a često i od preduzeća). Zakonski se odmor obično dobija posle 3 meseca rada, a varira od 20 dana pa naviše. Situacija opet ako ne ista onda bolja nego u Srbiji.
Iz ovoga proizilazi da se zakonski u inostranstvu radi ako ne isto koliko u Srbiji onda možda manje. Kako to da se u Srbiji ima više vremena? To može da bude stereotip nekoga ko nije radio (student recimo), a takvih ima mnogo, ili pak nekoga ko radi u državnom preduzeću – jednom od onih pred stečajem i sa sitnom (ili neisplaćenom) platom, a sudeći po broju štrajkova i takvih ima mnogo. Ko god radi (i pod ovim mislim ne samo da je zaposlen nego i da se bavi poslom za koji je plaćen na svom radnom mestu) zna da to baš i nije tako, da je isto tako naporno, podjednako izrabljivački, da ga prati podjednak nedostatak vremena, volje i snage za bilo šta nakon što se posle posla sruči na kauč k’o krpa – kao i na trulom Zapadu.
Slazem se sa vecinom; na zapadu je situacija daleko bolja! Ljudi su normalniji, da se dogovoriti o svemu i svacemu.
Jedino je, recimo, zajeb kad si student i moras da radis da bi preziveo. Ja sam morala da nadjem drugi posao jerbo para nema. U Nemackoj je bas dosta toga poskupelo a plate i nisu neto porasle. Sam ziveti je luksuz pravi; ako se da uopste ista naci. Tako da i donekle ima necega u tome da se u inostranstvu samo radi i retko ko ima slobodnog vremena. Jos ako nemas auto onda si stvarno najveci deo vremena u gradskom prevozu…
Sad, vikendom se moze ici na pijanke; onda se prespava citavo to vreme. Ko je iole pametan on ce znati kako da provede slobodne dane jer na zapadu vikend pocinje vec u petak uvece. :) Zavisi isto i od toga ko se kojim poslom bavi – kao student nemam mnogo mogucnosti za dobar posao, tj. posao u struci koju studiram (sto je, recimo razumljivo jerbo nemam iskustva). Vikendom radim, u toku nedelje sam na faksu i ucim. Ako zivis negde u prirodi, udaljeno od Boga i sveta i imas veoma naporan put do faksa/posla, na sta ti opet ode puno vremena onda gledas da se odselis negde – kako znas i umes. Tako da i imas vremena i nemas. Uglavnom to sve varira od meseca do meseca i zavisi od individue. Ja idem u plesnu skolu vec godinu dana, idem dakle na faks i radim utorkom u skoli i svakog citavog vikenda u bioskopu. Iako bih nekad htela da sve to odbacim za jedan dan slobodnog vremena, ne ide uvek tako lako. Onda kad imas malo predaha gledas da sebe nekako zamiris i odmoris. Tu nema vremena za partnera ili slicno. Na svu zalost…
To je istina. Srpski studenti imaju vremena preko glave, a sa druge strane oni koji odu da studiraju u inostranstvo se uglavnom ne žale na takve stvari. Uglavnom se žale u smislu profesionalnog rada :)
Ima se vremena svako vece, samo ako se covek koliko toliko organizuje. Kad si sa porodicom, onda su planiranja malo drugacija, ali opet se moze. Mada, puno ljudi zaista tvrdi da je prezauzeto, barem ovde u Kalgariju…
Ja takodje nemam utisak da ovde radim manje ili vise nego u Srbiji.
Doduse ja sam imala dosta srece s poslodavcima u Srbiji.
Vikendom nam je u firmi zabranjeno da radimo. Takodje je i zakonom regulisano da ne mozes da radis vise od par sati prekovremeno mesecno. Zaboravih tacan broj sati.
U ovoj firmi uglavnom kompezujemo vreme ako jedan dan ostanemo duze, drugi izadjemo ranije.
S druge strane, u Frankfurtu sve radi do 8, a nedeljom je sve zatvoreno sto meni daje osecaj da imam vise vremena jer ga ne gubim zalud trceci po gradu da zavrsavam poslove.
Godisnji odmor 30 radnih dana, plus ako si bolestan manje od dva dana mesecno ne moras kod cika doktora i primas punu platu, samo javis telefonom da se ne osecas dobro.
A s ovim primanjima u tih 6 nedelja godisnjeg odmora mogu i da uzivam.
:)