Gastarbajter
Ovaj naš tekst je objavljen u Politici pa, zbog autorskih prava koja prema uslovima objavljivanja članaka u Politici sada pripadaju njima, ovde ostavljam samo link:
http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Gasterbajter.sr.html
Kategorije:Emigracija, N(j)emačka
dijaspora, Emigracija
Meni jako znaci ovaj ili ovakvi tekstovi. Uciti, ili saznavati ovakve stvari iz prve ruke je blagoslov.HVALA
Predivno napisano…S nestrpljenjem ocekujem sledeci post… :P
Hvala Deda. Tek sam, faktički, počeo da upoznajem Nemačku. Ima tu mnogo više od onog našeg tipičnog shvatanja Nemačke kao šljakersko-gasterbajterske destinacije. Ili se to dosta promenilo u odnosu na 60-e, 70-e i 80-e ili sam ja imao potpuno pogrešnu predstavu o Nemačkoj :)
Promena ima definitivno, ali su najvece u nasim glavama. Od poimanja nasih obaveza do prihvatanja njihovog nacina zivljenja…
U svakom slucaju, siguran sam da ces imati sta da kazes na sve ove teme u narednom periodu … Srecno… :P
E pa znaci svaka ti cast. Skoro sam se preselio u Austriju i polako je upoznajem, kao i ljude u njoj i prosto ne verujem koliko je tacno 99% ovoga sto si napisao i za Austriju i prosto mi je neverovatno drago da sve ovo zaista vidim napisano. Sve ono o cemu razmisljam ovo vreme dok upoznajem ceo narod ovde je lepo crno na belo zapisano.
Svaka cast :)
Hvala :)
Čini mi se da je slično i u Švajcarskoj, barem u delu gde se govori Nemački iako se oni ponose time da nisu Nemci a i njihov Nemački je potpuno nerazumljiv meni kao i većini Nemaca. U Nemačkoj kada ide neka emisija gde se govori švajcarska varijanta Nemačkog, uvek ide prevod (untertitel). Kad Švajcarcu kažeš “Hallo” on se odmah smori jer, u principu, ne voli Nemce. Ipak, svi su ljubazni i, ako čuju da govoriš “normalni” nemački, odmah se prebace sa svog Schweiz Deutsch na, kako ga oni zovu, “hoch Deustch” i normalno sa tobom razgovaraju. Novine su im na “hoch” Nemačkom ali svakodnevni govor je katastrofa – kao u zemlji Štrumfova. Ovo su bar moji blic utisci iz nekoliko dana boravka kod prijatelja u Cirihu. Bilo bi dobro da čujemo još nekog iz Švajcarske.
:)
Sjajan elaborat ;)
Ja nisam ni godinu dana u DE i jos mi je jedan deo navika domicilne ekipe prilicno strana. Ali dosadasnja iskustva su skoro identicna ovom opisu – predvidivi N(j)emci :)
Supruga mi je Nemica i njoj se dize kosa na glavi zbog moje slabije izrazene potrebe da planiram, ali vremenom popustam – evo rabim dva planera, jedan mali za poneti i jedan veliki, zajednicki za koordinisanje svega i svacega :)
Pohvale za blog!
Haha :) I ja sebe uhvatim u sličnim situacijama. Na pr. “mogao bih sebi da kupim planer… Hm, šta će mi planer kada ne planiram svoje vreme? Pa, ako kupim počeću da planiram!” i slično. Što se tiče organozovanosti i predvidljivosti mislim da je na jugu tj. kod Švaba najgore (prema onome što sam slušao od kolege koji je dugo živeo u Ulmu) a na severu izgleda malo liberalnije. U Berlinu i Hamburgu ima jako puno stranaca pa oni valjda loše utiču na Nemce svojim “čudnim” navikama.
Hvala na pohvalama! :)
“Ja se još uvek začudim kad sretnem nekog Engleza iz firme koji me pita „What’s up?“ i samo produži pored mene, ne zaustavljajući se. Ovo Nemac ipak ne radi.”
Hehe, ovo je i meni bilo čudno ali sada to stalno radim :) To u stvari i ne znači “kako si?”, to se više doživljava kao neki podrav. Dakle, kad ti neki anglosaksonac kaže “Wassup?” ili “How you doing?” samo kažeš isto to, ili “Hey, buddy” i produžiš dalje :)
Jeste, to je tako kao što kažeš. Ipak, jednom ću da suočim nekog od kolega sa tim i da im lepo objasnim :)