Gastarbajter

Kompanija peta, zemlja treca

Kraj ove price se zavrsava novom emigracijom i pocetkom nekog novog zivota, po treci put. Iako nemam sta da napisem o pocetku, ovo je prica o kraju koja ce se nastaviti za par meseci.

Moj sef u Sunu je unapred znao da ne zelim da ostanem u Ceskoj, ali smo zahvaljujuci odlicnom odnosu koji smo imali napravili kompromis. Dogovor je bio da posle dve godine provedene u timu, mogu da mi pomognu da nastavim dalje.

Dve godine je proslo, napravio sam jedan plan koji se izjalovio (iz licnih, a ne iz profesionalih razloga), pa je proslo jos nekoliko meseci dok nisam napravio novi. Poucen svim predjasnjih iskustvom emigracije, godinama zivotnog iskustva izbor je pao na Spaniju i novi plan sam iskovao do detalja. Taj detalj mi je promakao prilikom prve emigracije, pa sam se potrudio da ova druga bude uspesnija i bolje pripremljena.

Resenje je bilo sledece: kako je u firmi bio moguc rad od kuce, prebaciti se u kancelariju u drugom gradu i zemlji, pa raditi daljinski. Zvucalo je idealno: zadrzao bih posao, a sredio bih i dozvole za rad i boravak na nekom lepsem mestu pored plaze, mislio sam. Sef se sa tim slozio i krenuli smo u realizaciju.

Iako Madrid nema plazu, makar ima Sunovu kancelariju (a i more je na 3.5 sata vozom), pa sam otisao tamo. Moram priznati da sam radio efikasnije. Imao sam dodatnu motivaciju da dobro radim da bi se pokazalo kao isplativo, tj. kao dobra investicija, a nije bilo ljudi okolo da mi smetaju. Iako sam morao da zrtvujem svu onu zabavu u kancelariji, makar nisam morao da trosim dodatno vreme za putovanje od kuce do kancelarije i nazad, vec sam sve obavljao iz fotelje. Sastanke smo obavljali preko video linka i telefona, tako da je cilj potpuno postignut: nisam bio tamo, a radio sam bolje nego da jesam. Dakle, sve isto samo bolje.

Kada sam otisao nisam imao spanske papire vec sam isao sa ceskim, a to je znacilo da mogu da budem najvise 6 meseci godisnje van Ceske. Kako sam otisao u septembru, imao sam vremena do sledeceg juna da resim svoj status u pravnom smislu. Krenulo je sve kako treba: lanac sefova (sef mog sefa, njegov sef i sef njegovog sefa) su bili saglasni sa mojim prelaskom, i na redovnom sastanku koji se odrzavao svakog cetvrtka sef mi je rekao da ce sledeceg ponedeljka poceti proceduru. Sledeceg dana, u petak, rukovodstvo firme najavi novi talas otpustanja.

Au, Mile. Ne samo sto su zamrzli celo stanje firme (nista selidba) vec je bilo pitanje da li cemo mi kao tim da postojimo do kraja godine ili cemo da se pretvorimo u isplacenu sumu od 7 plata. Moram priznati da je i ovo drugo zvucalo primamljivo, ali to mi ne kupuje status u Spaniji, jos manje posao.

Proslo je par meseci preznojavanja, loseg sna i dijete na nervnoj bazi i saznali smo vest da smo preziveli. Nije mi bilo prvi put da upadnem u vrtlog otpustanja i prezivim – prezivljavalo se i ranije, ali je ulog bio mnogo veci. Za 4 godine u Sunu, bilo ih je 6. Voleo bih da kazem da covek ogugla, ali pri svakom novom talasu pre krene da googla novi posao u nadi da ga nece proterati iz EU kao tehnicki visak, makar i sa mnogo para.

Posle toga krenulo je opet sa procedurom, ali je bila komplikacija oko budzeta. Da bi mene prebacili morali bi da mi plate spansku platu koja je 50% veca od ceske, sto bi znacilo povecanje budzeta (koje niko nece da odobri) ili da nekoga otpuste (takodje nemoguce). Tako se to razvlacilo iz meseca u mesec, cekajuci povoljniju klimu, pri cemu sam se ja iz petnih zila trudio da radom sarmiram nadredjene inzenjere koji bi kazali po koju lepu rec za mene nekim menadzerima koji bi mogli da uticu na moju sudbinu na pozitivan nacin.

Kao vrhunac svega, druga kompanija objavi kupovinu Suna i sve pade u vodu. Ne samo sto je zamrznuto celo stanje (nista unapredjenja, transferi, povisice) vec se vrsi procena ko ce da izgubi posao, a ko ne. Bese to u aprilu i to stanje jos uvek traje i danas. Suvise je reci da vise nisam imao vremena, pa sam bio prisiljen da trazim nov posao.

Cinilo se kao nemoguca misija. Svetska ekonomska kriza je dostigla vrhunac, a pritom je spanska ekonomija izvukla najdeblji kraj sa 4 miliona nezaposlenih – cifrom najvecom u njihovoj istoriji. Debela konkurencija, izbor poslova slab. Situacija ocajna.

Na scenu je opet nastupila sreca. U Sunu sam se specijalizovao za tehnologiju koja se ispostavila veoma deficitarnom. Problem je i u tome sto ni samog posla nema mnogo, ali kada se pojavi onda je vrlo tesko naci inzenjera. Tako se pojavila omanja firma kojoj sam trebao ja i koja je trebala meni. Oni nisu mogli da nadju dobrog kandidata dovoljno dugo da bude ljubav na prvi pogled. Trebao im je inzenjer za Sunov LDAP proizvod na cijem razvoju sam radio 4 godine i za koji sam se sertifikovao.

Jos uvek sam u profesionalnom kontaktu sa bivsim timom u Sunu. Deo posla koji sada obavljam u Spaniji je u saradnji sa njima. Nazalost, oni ne znaju kakva ih sudbina ceka – znace za dve nedelje. Ja svoju nastavljam u petoj firmi i trecoj zemlji. Nadam se da ce potrajati. O novim utiscima bice vise reci za par meseci.

4 firme, 4 radna iskustva, 4. deo

4 firme, 4 radna iskustva, 3. deo

4 firme, 4 radna iskustva, 2. deo

4 firme, 4 radna iskustva, 1. deo