Gastarbajter

Ovo sam čuo i pročitao više puta. Ovo je tačno za one koje planiraju da rade ilegalno u EU. Za sve druge – čini mi se da ljudi ne shvataju baš najbolje šta stavljanje Srbije na “belu Šengen listu” uošpte znači za njene građane. Prvo, šta je to uopšte “bela Šengen lista”? Krenimo redom.

1. Šta je to “Šengen” uopšte?

Prema Šengenskom sporazumu ili ugovoru, potpisnice sporazuma su ukinule međusobnu graničnu kontrolu putnih dokumenata za građane zemalja potpisnica. U praksi ovo znači da državljani ovih zemalja (koje su ugovor potpisale) mogu da putuju iz jedne u drugu zemlju a da im niko ne kontroliše pasoš. Naravno, ovom sporazumu je prethodilo ukidanje viza između svih ovih zemalja, ako je viza uopšte ikada i bilo. Dakle, državljanin Nemačke može, bez pasoša, da ode u Francusku i da ga na granici niko ne zaustavi i pita za pasoš. Potrebno je da nosi sa sobom samo ona dokumenta koja inače nosi – ličnu kartu, vozačku dozvolu itd. Kao posledica, danas praktično više ne postoje kopnene granice pa ni ne primetite da ste prešli u drugu zemlju osim po malim razlikama u saobraćajnim znacima i, eventualno, nekih tabla sa natpisima dobrodošlice.

E sad, gde smo tu mi gasterbajteri? Pa, savremena civilizacijska dostignuća i humano društvo kojim teže ove zemlje potpisnice Šengenskog ugovora (bla bla)  su dovela do toga da se ova sloboda kretanja primeni i na državljane drugih zemalja koje nisu potpisnice ugovora a čiji državljani na teritoriji potpisnice ugovora žive više od 180 dana godišnje na osnovu  regularne dozvole boravka. To smo, dakle, mi, gasterbajteri. Imamo državljanstvo, na primer,  Srbije a radimo u zemljama potpisnicama Šengena, na primer,  u Nemačkoj i imamo pravo da se, bez viza i provere pasoša, krećemo po svim zemljama potpisnicima Šengena.

2. Bela šengenska lista

Gde su tu ostali državljani zemalja koje nisu potpisnice Šengena, na primer, Srbije? Dakle, šta je sa državljanima Srbije koji žive u Srbiji a ne u zemlji Šengena? Pa, njima je za turističko putovanje u jednu od zemalja Šengena potrebna turistička, takozvana “C” viza. Za duži boravak tj. život tamo potrebna im je viza “D” tipa odnosno boravišna dozvola koja se dobija nakon “D” vize. Ove vize ne izdaje nikakva šengenska ambasada pošto iste nema, niti će je biti, već ove vize izdaju sve zemlje potpisnice Šengena, dakle Grčka, Nemačka, Španija, Češka, Švajcarska i ostale. Zašto je građanima Srbije uopšte potrebna viza?

Pa, zbog raznoraznih razloga (istorijskih, političkih) a u poslednje vreme (poslednjih 9 godina) najviše iz lenjosti naših nadležnih organa, naši zakoni koji tretiraju ovu oblast nisu dovedeni u skladu sa zakonima zemalja potpisnica Šengena. Odnosno, zbog toga što ne postoje adekvatni sporazumi, zakoni, putna dokumenta tj. standardi koje kao zemlja moramo da ispunimo, Srbija se nalazi na takozvanoj “crnoj Šengenskoj listi” tj. listi zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u zemlju Šengena. Crna lista odmah sugeriše da je to nešto loše i da tu pripada manjina neposlušnika. To je delimično tačno jer zapravo na crnoj šengenskoj listi nalazi se većina zemalja članica UN, među njima i naša mala ali ponosna zemlja. Ipak, ima i mnogo zemalja koje nisu na crnoj listi. Radi ilustracije, većini građana Južne Amerike nije potrebna šengenska viza. Znači Meksikanac može a Srbin ili Makedonac ne može.

E sad, tu su se stvari promenile u poslednje vreme pa su se naše vlasti, izvinite biću grub, preko one stvari, angažovale da donesu odgovarajuće zakone i da usklade pravne norme sa onim što se zahteva ako hoćemo da putujemo turistički bez viza u zemlje Šengena. Još jednom, nije ovo nikakva privilegija već univerzalno pravo svakog čoveka da se kreće slobodno. Ipak, da bi ovo pravio istvario, taj čovek mora da poštuje određene norme a, u ovom slučaju, to znači da i njegova zemlja mora da poštuje određene norme tj. sprovede u delo ovo pravo svojih državljana. Dakle, Srbija je donela potrebne zakone, promenila pasoše i, kako stvari stoje, od 1.1.2010. godine predstoji “skidanje” srbije sa crne šengenske liste.

3. Stavljanje Srbije na belu šengensku listu

Šta ovo konkretno znači? Pa, skidanjem naše zemlje sa crne liste tj. stavljanje na belu šengensku listu našim državljanjima više neće biti neophodne vize za turstički boravak, dakle viza “C” tipa. I to je to! Ništa drugo se ne menja. Za duži boravak i život u inostranstvu i dalje će nam trebati “D” vize i boravišne dozvole. Ne menja se ni definicija turističkog boravka. Ona i dalje ostaje  – boravak do 3 meseca svakih pola godine, u svrhe koje ne podrazumevaju emigriranje. Dakle, sa ovom vizom ne može da se radi niti može da se boravi duže od 90 dana u toku 180 dana. Znači možete tamo da putujete, na primer, svake nedelje i ostajete po nekoliko dana ali nikako više od 90 dana za pola godine tj. 180 dana.

4. Zaključak

Dakle, “bela Šengen lista” ne donosi mogućnost zapošljavanja za naše građane. Ona samo omogućava da boravite kao turista u jednoj ili više zemalja Šengena bez prethodne procedure vađenja viza u odgovarajućoj ambasadi. Može da se gleda na to i drugačije – stavljanjem na belu Šengen listu, srpski pasoši “dobijaju” automatski overenu šengensku turističku vizu i pri tom ne moraju da idu u ambasadu da im u pasoš nalepe istu. Dokle god se vlasnik ovog pasoša ponaša u skladu sa pravilima, može turističi da boravi u Šengenu samo sa svojim pasošem. Ukoliko prekrši pravila, na primer ostane da boravi tamo duže od 90 dana i pri tom bude uhvaćen od nadležnih organa, preti mu privremena ili trajna zabrana putovanja u šengenski prostor. Ova zabrana se unosi u pasoš. Dakle, našim građanima će i dalje trebati pasoš za putovanja u Šengen ali ne i viza. Bez pasoša, i to novog, crvenog, neće moći da se putuje, što je razlika u odnosu na državljane zemalja Šengena koji putuju samo sa ličnom kartom. Jer Srbija nije postala zemlja potpisnica Šengenskog ugovora, već samo skinuta sa crne liste zemalja kojim treba viza za putovanje u zemlje Šengena.

Dakle, ukidanje viza samo malo olakšava putovanje. Kažem malo, pošto je za putovanje potrebno još i ono glavno – novac. Ko je imao novac uglavnom ni ranije nije imao problema da dobije šengensku vizu za putovanje. Sada će naši građani uštedeti na troškovima za izdavanje turističih viza koje su za neke zemlje bile besplatne a za neke zemlje 35 EUR. Dakle, nije neka ušteda u odnosu na celokupni trošak jednog putovanja u inostranstvo. To je više pshiloško olakšanje što, eto, više neće da nas tretiraju kao marvu prilikom predavanja zahteva za vizu po raznim ambasadama zemalja Šengena.

Ukoliko neko misli da će lakše emigrirati sada kada nam ukinu vize, rekao bih da je to za 5% lakše bez viza. I dalje ti treba ponuda za posao, radna dozvola oko koje mora da se iscima budući poslodavac i sve ostalo. Jedino što može malo da olakša dobijanje posla je mobilnost tj. mogućnost da se ode direktno na razgovor kod poslodavca. Ipak, čak i kad dobiješ posao, za vizu “D” tipa moraš da podneseš zahtev u ambasadi svoje matične zemlje, znači moraš da se vratiš u Srbiju i tamo podneseš zahtev. U mojoj struci, IT, intervjui za posao danas se obavljaju preko telefona ili interneta pa čak ni ova mobilnost ne predstavlja neku naročitu vrednost.

U ovom postu sam pisao o zabludama da bela Šengen lista donosi mogućnost za lakše (ili čak lako) emigriranje. Ako hoćete legalno da radite u inostranstvu, ovo olakšanje je minimalno. Naravno, ako planirate da radite nelegalno i jedini problem vam je bio kako da dospete na svoju destinaciju unutar Šengena, tada su vam vrata, naravno, otvorena od 01.01.2010.

Povezani tekstovi:

Koja dokumenta su potrebna za beli Šengen

Turističke posete Spaniji – prednosti i mane bele šengenske liste

Svi mitovi o dijaspori