Gastarbajter

Čitam pre neki dan članak kolege iz Španije, i koliko sam razumeo, u Španiji se srpska dozvola samo zameni za špansku. Kako su ti Španci nezanimljivi ljudi! To je tako dosadno! U Americi je procedura mnogo interesantnija – da biste došli do američke vozačke dozvole, morate ponovo u auto-školu!

Ako živite i radite u Njujorku, auto vam ni ne treba. U stvari, auto je velika smetnja i trošak. Pola sata parkinga na Menhetnu kosta skoro 10 dolara. Sa druge strane, taksi je jeftin, metro još jeftiniji, ide 24 časa dnevno. Mnogi Njujorčani zato uopšte nemaju auto. Ako im nekad i zatreba, mogu lako da ga iznajme, recimo preko Zipcar servisa, koji omogućava da na iPhonu nađete i rezervišeta najbliži Zipcar auto. Možete čak i da ga otključate pomoću iPhona kada dođete po njega.

Međutim, ako vam se desi da nađte posao van Njujorka, onda vam je auto neophodan. Javni prevoz je jezivo loš. Autobusi idu retko, na oko sat vremena, i samo do predveče. Posle 8 uveče se snalazite sami. Taksi je još gori. Znate ono kad u Beogradu uđete u razdrndano taksi vozilo iz 1978. sa pokvarenom bravom, i taksistom koji puši, i priča o “ribama” (a ima 50 godina)  dok vozi?  E, tako izgleda taksi u nekom manjem gradu pored Njujorka. Da stvar bude još gora, ako niste na taksi stanici, možete čekati preko sat vremena od kada ga pozovete!

Meni se desilo upravo to – našao sam posao koji mi se dopao van grada, i to 50 kilometara istočno on Njujorka. Pošto nisam želeo da se preselim, rešio sam da što pre dođem do auta. To je odluka koju će pre ili kasnije doneti svako ko se doseli u ovu zemlju pa ću u narednim člancima opisati svoj dug i trnovit put do dozvole…