Gastarbajter

De Madrid

Zagrebah ovu temu u clanku o otvaranju tekuceg racuna u Spaniji, a kako sam opet pokusao resih da opisem i to iskustvo.  Zapravo je vise rec o birokratiji i neefikasnosti iste nego o samom kreditu, a kako je sve to proslo sledi u nastavku…

Kao sto sam vec pomenuo,  resih da, iz mnogim ljudima nepoznatih razloga (ovo je vise vezano za marku nego za aparat), kupim sokocalo zvano racunar. Kako mi je cetvorocifren iznos u evrima bio previse bolan da ga ispljunem u jednom zalogaju resio sam se za kredit. U jednom od vecih prodajnih lanaca knjiga, muzike, softvera i elektronike vidim da jos uvek ima ponuda bezinteresnog kredita na godinu dana. Raspitam se kod njih i kazu da mi treba: izvod sa racuna, izvod o plati i placen racun (bilo kakav, samo da se na njemu pojavi broj racuna banke). Kako ovo poslednje nisam imao, morao sam da propustim ovu priliku.

Posle nekog vremena nacujem da u drugom lancu robnih kuca postoji slicna ponuda. Ne samo sto je sam racunar na koji sam ciljao bio jeftiniji, vec su i uslovi dobijanja kredita bez interesa bili povoljniji (tj. nije bilo potrebno pokazati racun). Tako se i odlucim da zapecatim i to poglavlje.

Sam postupak je bio jednostavan: trazio sam racunar i rekao da bih platio na kredit. Nije bilo nikakvih problema i mladi i neiskusni prodavac me je proveo kroz ceo proces zajedno sa svojim sefom. Trazenje kredita se svodilo na pokazivanje boravisne karte, izvoda o poslednjoj plati, kao i informacija o banci i racunu (tj. samo broj racuna). Potom se popuni neki formular koji trazi toliko podataka o vama da niste ni sigurni sta biste napisali u neka polja, i onda se popriceka da vam jave da li je sve ok.

Kada sam se raspitivao, ljubazni cika mi je objasnio da ako predam zahtev u petak ujutru verovatno moze da se zna da li je odobren vec u subotu ujutru, ali ako je kasnije onda verovatno tek od ponedeljka. Naglasio je da moze da potraje i do dva-tri dana. Super, nema zurbe. No, kako je danas (1.11.) bila prva nedelja u mesecu onda je i taj lanac robnih kuca bio otvoren, te je zahtev mogao da se preda iako je vikend.

Vec iste veceri mi zazvoni telefon i jave da je zahtev odbijen. Zasto? Covek nije znao da mi kaze vec mi je ponudio da me prebaci na odeljenje koje se time bavi. No, kako je meni spanski jos uvek slab za prepiranje preko telefona, onda sam odustao i mislio da dodjem sutradan da nadjem neki drugi nacin za uplatu.

Moju lepsu polovinu, sa druge strane, nije mrzelo da se pozabavi malo ovim problemom i zakopa gde stuca. Tu zapravo pocinje avantura.

Zovemo robnu kucu i javlja se sefonja odeljenja informatike koji nam potvrdjuje da nemaju pojma ali nas mogu prebaciti na odeljenje (ne)brige o korisnicima, pa posto pricamo preko bezicnog telefona onda ce nas mladi prodavac da ga odnese do tamo. Tako jedno 15-ak sekundi slusamo kako se kolega krece kroz prodavnicu i javlja se teta sa cudnom zelenom sminkom oko ociju (nalik na samuraje daltoniste sa veoma malo ukusa za estetiku) koja nam saopstava ni njoj nisu rekli nista, ali da ce nas prebaciti na odeljenje za finansije. Tu smo popricekali koji minut uzivajuci u zvucima jeftine pop muzike za cekanje na telefonskim linijama (ali kako je kvalitet linije bio los nismo zaigrali) dok se nije javila druga teta da nam objasni da je zahtev odbijen jer formular nije bio dobro popunjen. Medjutim ni ona nije znala razlog jer sve to radi neko drugo odeljenje, te smo dobili jos jedan broj telefona da zovemo. Ono sta je najcudnije u celoj prici je detalj o tome ko to uopste odobrava i kada. Receno nam je da ne rade vikendom, kao i da moraju da provere podatke u banci (koja ne samo da ne radi vikendom, nego ni radnim danima poslepodne). Ko je tu sta odbio, nije mi jasno. Idemo dalje, zovemo novi broj telefona, javlja se opet neka teta i kaze nam da moramo da zovemo kreditno odeljenje, tako da opet dobijamo nov broj telefona. Okreci broj jos jednom i javlja se automat koji nam saopstava da to odeljenje radi samo radnim danima. Huh. Da je bilo juce znao bih da su duhovi u pitanju, ali kako je Noc vestica prosla, onda sam ostao zbunjen.

Kako je ostalo da se zove sledeceg radnog dana, to smo i uradili. Odgovor je bio: zbog kratog radnog iskustva u sadasnjoj firmi. Pih. Dalo se predpostaviti da je nesto slicno, mada mi nije jasno zasto ne postoji kompletna lista zahteva koji treba da se ispune – tako bi se valjda ustedelo dosta vremena (a i novca) i meni i njima. No dobro, moracu da pricekam par meseci do godinu dana.