Prvih 365 dana u Spaniji
 |
| De Madrid |
12. septembra ove godine (za buduce narastaje u pitanju je 2009.) se navrsilo godinu dana mog boravka u Madridu. Istina, poslednja 3 meseca sam silom prilika proveo u Beogradu cekajuci papire, ali kako to ne umanjuje znacajno simboliku prve godine u Spaniji, resio sam da podelim moj nadasve subjektivan dozivljaj emigracije u ovu zemlju (i grad).
Uvodi i ograde
Pre svega moram debelo da se ogradim. Moje ocikivanje Spanije je izgradjeno na temeljima iskustva iz prethodne emigracije (4 godine u Ceskoj), a ne na zivotu u Srbiji. Takodje, integraciju mi je u ogromnoj meri olaksala moja devojka koja je Spanjolka. Sa tim u vidu, treba imati rezervu prilikom citanja ovog clanka jer sticajem okolnosti nisam bio u prilici da se necim neocekivano neprijatno iznenadim, kao i da sam licno lose doziveo prethodnu emigraciju te su mi ocekivanja bila manje idilicna i vise pragmaticna nego kada sam prvi put menjao zemlju. Ovo je bitno napomenuti da se ne bi stekao nerealno pozitivan utisak jer kao i svako drustvo i spansko ima svojih losih strana.
Ova ograda je vise delovala kao nespretna najava da cu pisati samo o pozitivnim stvarima. To je u velikoj meri tacno, s obzirom da sam losih iskustava bio postodjen, makar do te mere da (jos uvek) nemam nikakvu traumu.
Kulturne razlike
Prva stvar koju sam trazio kada sam dosao su bile kulturne razlike. Poucen predjasnjim iskustvom, znao sam da kulturne razlike mogu da budu najveca barijera u uspesnoj integraciji u novo drustvo, a bez integracije covek ostane na margini drustva sta nije najbolji recept za srecan zivot te samim tim pobija svrhu emigracije.
Prvi „sok“ mi je bilo koliko se Spanci ljubakaju. Na stranu sto se prijatelji ljube kada se pozdravljaju i oprastaju, ali obavezna su i dva poljupca prilikom upoznavanja. Srecom, samo sa devojkama. Ljudi mi se cesto cude, ali meni licno je vrlo neprijatno da ljubim potpuno nepoznate osobe te mi je taj deo kulture bio poprilicno nezgodan pogotovo u pocetku kada sam upoznavao mnogo ljudi i to cesto u vecim grupama. Ljubljenju nikad kraja, a posle svega se covek oseti kao da mu je ozbiljno ugrozena intima i privatnost. Sa druge strane, kada shvatite da vas Spanci smatraju nepristojnim ako pruzite ruku, pa se cak i zbune, onda vam bude lakse da prihvatite da je problem u vama i da je to ogranicenje kulture iz koje se dolazi i koji se mora prevazici (nekako). Tako da sam to i prevazisao (nekako).
Moram priznati da je ovo jedino sta mi pada na pamet da me je iznenadilo, tj. da je doslo neocekivano. Ostale stvari koje su me iznenadile su bile vise iz mojih pogresnih ocekivanja, a ne na kulturni sok.
Ljudi
Iako nisam prestao da trazim novi momenat kulturnog soka, sve vise sam se opustao upoznavajuci novu kulturu i umesto da me iznenadjuju razlike mene su iznenadjivale slicnosti. Te slicnosti je valjda malo teze uociti bez upoznavanja kultura koje imaju manje slicnosti sa vasom.
Ono sta odmah upadne u oci je bogat drustveni zivot i gajenje porodicnih odnosa. Spanci su dosta vezani za svoje roditelje i kada se osamostale, sto obicno biva dosta ranije nego kod nas (doduse i kada „ikad“ potraje vise od 30 godina je bolje nego nasih „nikad“). Sa njima redovno odrzavaju kontakt i gaje veze sa ostalim rodjacima. Druzenje sa prijateljima tu ni malo ne zaostaje, a to se cesto prenosi i na odnos prema strancima, tako da daju utisak druzeljubivih i gostoljubivih osoba. U skladu sa tim, mnogo vise vremena i znacaja posvecuju bliskim ljudima nego poslu, tj. radu.
Iako nisam iskusio ovo iz licnog iskustva, ovde vaze stereotipi za odredjene regije, tako da ovaj utisak ne mora da vazi u svim delovima Spanije. Ovde prvenstveno govorim o ljudima iz Madrida, a kako postoje rivaliteti izmedju regija onda vaze i negativni stereotipi vezani za drustvenost. Oni su vezani prvenstveno za Katalonce, ali i za Andaluzane. Ovde cu da stanem sa generalizacijama s obzirom da nisam boravio ni u jednoj drugoj regiji.
Kako su svi pricljivi i druzeljubivi nije tesko uspostaviti kontakt sa ljudima, medjutim kako se stize do pravog prijateljstva tesko je reci. Uglavnom sam bio upucen na prijatelje moje devojke koji su me prilicno dobro prihvatili, dok sa druge strane nisam bio u prilici da se krecem nekim sirim krugovima gde bih upoznao svoje drustvo tako da je to (za sada) izostalo. Cinjenica je da se na imigrante gleda podozrivo pogotovo sada u trenucima krize. Naravno, kulturne razlike mnogo cesce smetaju nego sto pomazu pogotovo kada su u pitanju imigranti iz Afrike, pa i sa Balkana (ovde mislim prvenstveno na nove clanice EU).
Grad
Sta biste odgovorili na pitanje: „Sta je simbol Madrida?“. Ja jos uvek nisam siguran jer ima mnogo toga interesantnog, ali niceg tako velikog i grandioznog kao Koloseum u Rimu, Ajfelov toranj u Parizu, pivo u Ceskoj i kobasice sa kupusom u Nemackoj. Medjutim posle kraceg vremena shvatite da to nije ni bitno, da se zivi sasvim lepo i bez toga, kao i da je ono najbolje zapravo drustveni zivot.
Grad je pun barova, kafeterija, restorana, klubova, pozorista, muzeja… Ne samo sto je pun ovih objekata vec su i sami objekti gotovo uvek puni. Na ulicama je uglavnom uvek guzva bez obzira na doba dana – svakako zavisi i koji je deo grada u pitanju, ali uglavnom govorimo o nekom centru. Sa druge strane, na ulicama ima sta da se vidi i u negativnom smislu. Prostitucija i narkomanija je svugde prisutna bez ikakvog sakrivanja, kao i svakakve vrste kriminala. Cik pogodite ko su vinovnici? Imigranti, naravno.
Hrana
Spanska kuhinja je verovatno jedna od stvari o kojoj se najmanje zna kod nas. Uglavnom svi prvo pomisle na takose, buritose, tortilje, ljute papricice, kukuruz i slicno. Medjutim, kako je to meksicka hrana, sa Spanijom ima utoliko veze sto se i u Meksiku govori spanski. Dakle, zaboravite. Ljuto cete naci samo u obliku hrabrih krompirica (patatas bravas), a hrabri su jer su preliveni ljutkastim sosom. Daleko od toga da je lose, ali kao jedna od retkih ljutih stvari nije cak ni mnogo ljuta vec pikantna. Tortilja doduse postoji, ali je rec o omletu sa korompirima, dakle nije nesto palacinkasto u sta se zvekne 10 cevapa ili pljeskavica.
Hrana u Spaniji uglavnom zavisi od regije i varira od laganih mediteranskih jela, mnogo ribe i morskih plodova do teske kontinentalne hrane i princa. Naravno, sve to na maslinovom ulju. Ako pitate Spanca koje je tipicno jelo, verovatno bi vam rekli paelja (paella) – nesto nalik na nas pilav samo uz plodove mora i vise povrca. Pored toga dosta se jedu sociva i neke male zute kuglice koje ne znam kako se zovu „po naski“ (na isti nacin kao sto mi spremamo corbast pasulj), pirinac u svakakvim oblicima (od obicnog kuvanog, pa do sutlijasa), snicle, krompir… Nista sta vec niste jeli kod svoje mame ili bake.
S obzirom da je Spanija veliki proizvodjac suhomesnatih proizvoda (najtipicniji je spanska sunka) onda ima i veliki broj jela koje nose neki od tih proizvoda kao glavni sastojak. Na primer przena krvavica sa princem ili lukom, corizo (pikantna kobasica nalik na sudzuk) u sidri (vino od jabuke), mrvice (komadici hleba przeni sa sunkom) i tome slicno. U barovina i kafeterijama, tj. kafnama, obicno se jedu ovi suhomesnati proizvodi na nacin najslicniji (turskom a) nasem mezeu, kao i na tostevima.
Najcesci dorucak je parce hleba u razlicitim varijantama: samo sa maslinovim uljem, sa usitnjenom mesavinom paradajza i luka ili samo sa mesom. Takodje, vrlo cesto se jede kroasan na plotni (kroasan presecen na pola, malo proprzen na puteru, a potom se maze dzem).
Uvod u kraj clanka
Ovo su samo neki sabrani utisci u poslednjih godinu dana. S obzirom da nisam imao previse iskustva u baktanju sa ljudima ni problemima, sve se svodi na neka opsta zapazanja koja ne moraju cak ni da budu tacna. Trenutno se navikavam na rad u novoj firmi, pa kada i to bude proslo, onda ce biti jos pisanja o profesionalnom zivotu u Spanaca.
Svidja mi se ono za ljubljenje sto si napisao. Evo me stizem :P :D
Ah konačno malo i Španije :)
Vreme mi je da se pakujem polako ;)
Ljudi
‘Ajde sto se ljube, nego sto su svi na ‘ti’! Persiranje je gotovo izbaceno iz upotrebe (sem un nekim jakooo zvanicnim situacijama, tipa u sudu i sl.) a nekome iz Srbije to moze biti sok. Meni je definitivno bio, kada sam sefu od 70-tak godina ili svekru od 60 od prvog dana morala da se obracam sa ‘ti’!
Spanci su generalno mnogo neposredniji i otvoreniji ali pravo prijateljstvo kosta vremena (ima tu regionalnih razlika, nesto jesu a nesto nisu stereotipi – svako poredjenje sa narodima i narodnostima exYu je primenljivo;-). Nesto je na nivou vica i predrasuda, a neke stvari potpomaze statistika: regioni se veoma razlikuju po prihodima, kvalitetu i dostupnosti infrastrukture, produktivnosti, cak i nivou obrazovanja i internacionalizacije. Sve se to odrazava na mentalitet. 3 regije koje imaju svoj jezik, i ajd sad da kazem, etnicitet – Galicija, Katalonija i Euskadi samim tim imaju i neki poseban kulturoloski ‘rollo’, koji ih u startu izdvaja).
Ali jednom kada te prihvate kao svog – vrlo su odani i predani prijatelji, postanes clan familije o kojoj, kako ispravno zakljucujes, vrlo brinu.
Ima tu i jedan problem – spanske mame su poseban slucaj – ovde je izreka ‘jedna je majka’ dobila potpuno novo znacenje!!! Tu imas veliku prednost, mislim da taste ovde nisu tako naporne kao svekrve.-). Uopste, mene zapanjuje da se svi moji prijatelji (30-35 god) barem jednom dnevno cuju sa mamom i da im one, na primer, i dalje kupuju carape i potkosulje (ako ne cesce, ono bar za Bozic)!! O pakovanju klope u serpice da ne pricamo! Toliko o ostamostaljivanju …
Ono sto je meni bio pozitivan utisak je humor: nekako je laganiji (ne i manje inteligentan), nema ‘pod***avanja’ i niskih udaraca pred drustvom– sto je u BG-u cesto slucaj.
Naravno, kao i svugde, mozes da naletis na budale.
Drugo, ovde i sredovecni i stariji ljudi imaju svoj zivot, u smislu da izlaze, imaju neke svoje hobije i aktivnosti – dok se u BG vecina vec oko 40-te zaokrugli, ‘zatetki’ (ne znam sta bi bio muski pandan) i jedini provod postanu slave i krkanja po restoranima.
Hrana
‘Male, zute kuglice su, mislim, leblebije (‘cigrons’ na katalonskom) – klopa je fenomenalna, mada u siromasnim i hladnim regijama ima centralnoevropskih grozota kao sto su pihtije (Galicija) ili bareni kupus sa krompirom i varijacije na temu. Maslinovo ulje uvek i u svemu :-D, za neko vreme bice ti cudno kad ti u BG serviraju sendvic sa margarinom.
Klasizam
Pretpostavljam da Madrid tu bolje stoji – ali Katalonija je u nekim stvarima i dalje feudalna! Ovo je jako losa zemlja za nizu/radnicku klasu – bilo da je cine domaci ili imigranti. Jednostavno, plate su mizerno male u nekim sektorima a cene nekretnina astronomske. Emigrirati ovde da bi se radili u kaficu, radnji ili sl. je, barem po meni, potpuna ludost.
Za one koji mogu bolje da unovce svoje diplome i znanja, Spanija je velika, lepa, srecna zemlja! Definitivno jedna od najboljih destinacija u EU.
Hvala za opsiran komentar! Opisala si sve sta je meni promaklo.
Persiranje sam zaboravio da pomenem, a na to se jos uvek nisam navikao. Malo mi je tesko da se starijim osobama (i sto kazes tazbini) obracam sa ti. Sa druge strane, malo mi je pomoglo kada mi je jedan drugar Spanac objasnio da sa persiranjem zapravo vise odbijas ljude nego sto im iskazujes postovanje. Mislim da je presudno bilo kada mi je opisao: „Roditeljima se persiralo za vreme Franka…“ :)
Uz regije koje si pomenula bih dodao jos i Andaluziju. U vise navrata sam primetio da se ostatak Spanaca od njih ogradjuje, kao i oni sami od ostatka. Pogotovo sto stranci vecinom kao Spaniju zapravo znaju andaluzijske stereotipe. Moram da primetim da se Spanci ne osecaju previse kao deo Evrope i veoma cesto kada porede svoje obicaje sa ostalim kazu: „Kod nas je ovako, a u Evropi onako“.
Sto se klasizma tice, tu bih se slozio i po pitanju Madrida. U odnosu na cene nekretnina (mislim da su Barselona i Madrid u istom rangu po cenama i da je jedino San Sebastian skuplji) plate su veoma male iako je prosek oko 1000 EUR – stan je 1/2 do 2/3 plate, tako da ljudi najcesce iznajmljuju samo sobu. O kupovini stana da ne govorim. Sa druge strane, u informatickom sektoru su plate veoma kompetitivne i posle poreza ne zaostaju sa platama u ostatku Evrope (ili sto bi rekli Spanci: „u Evropi“).
WOW! Kako divan komentar, ulepša mi dan! :)
Cao..Ja sam hteo da pitam da li tamo ima nesto da radi neko ko je ovde yavrsio prava? (i naravno kako moze da zivi)…pozz
Inache bio sam u spaniji letos 20 dana,i mnogo mi se dopalo kako se ponasaju,i uopste kako sve tamo funkcionise…Spanija mi se oduvek svidjala,ali imam problem shto ne znam sta u inostranstvu moze da radi srpski advokat…ako neko nesto zna,neka mi kaze…unapred hvala..
Pozdrav Jovane,
Nazalost ne mogu da ti kazem nista vezano za diplomu pravnog u Spaniji. Predpostavljam da bi trebalo da vidis da li i kako tvoja diploma moze da se nostrifikuje u Spaniji, a potom da pogledas u katalog poslova koji se tesko pokrivaju. Ako nema, onda ti se sanse znacajno smanjuju da odes legalno ili makar da se bavis poslom za koji si kvalifikovan.
Hvala…a gde mogu da pogledam kako sa ovdasnja diploma tamo nostrifikuje?i da li ovde u Srbiji ima neki kurs spanskg jezika,i koliko traje i kosta? Inace,ja imam 16 godina,a advokat je moja majka. Ona takodje hoce u Spaniju ali ne zna sta tamo da radi. Ona ne za sad uopste ne zna spanski. Da li postoji neki tip razmene djaka ili tako nesto,ako ne uspemo nista,onda bih ja tamo otisao na dalje skolovanje.
Jovane, (mada se ovo odnosi na sve koji bi sa diplomom drustvenih nauka da emigriraju u Spaniju)
Procedura nostrifikovanja diplome je detaljno objasnjena na sajtu spanskog Ministarstva za obrazovanje i nauku. Medjutim, mislim da je prakticno nemoguce da se tvoja majka bavi advokaturom u Spaniji. Ta vrsta zanata je tesko prenosiva iz jedne kulture u drugu. Evo zasto:
1. Nostrifikacija diplome je u Spaniji poprilicno dug, skup i problematican proces. Najcesce se srpske diplome (drustvenih nauka) nostrifikuju kao ‘Diplomatura’ ili ‘Grau’ (3 godine). To znaci povratak na fax i polaganje bar 7 do 10 diferencijalnih ispita. Struka mi je slicna, pa znam. Moze da bude i gore: od “nasih” studija primenjenih umetnosti i Italijanskog ovde se priznaje samo 1/3 ispita!
2. Bavljenje advokaturom (kao i npr. rad u drzavnim sluzbama, novinarstvu,nekim vrstama naucnog rada i sl. ) zahteva savrseno poznavanje jezika – cak svojevrstan dar za govornistvo, sto ce (sredovecnom) strancu biti jako tesko da dostigne za par godina, narocito ako istovremeno mora da se doskoluje i izdrzava. Jos ako se dodje u Kataloniju treba uciti i katalonski.
3. Advokati u Spaniji moraju biti clanovi strukovnog udruzenja, bez licence ne mogu da rade ni kao parnicni advokati ni kao profesionalci u firmama i sl. A nju je vrlo tesko dobiti, konkurencija je velika, etc.
4. Ova vrsta posla veoma zavisi od licnih kontakta – neko tek pristigao iz Srbije ne bi se bas snasao u ‘lovljenju’ klijenata, ipak je ovo Mediteran.
Nije nemoguce – moje iskustvo je vrlo pozitivno, ali ne bih preporucila starijima od 23 – 25 godina da se upustaju u to.
Verujem da je mnogo bolje da ti odes na studije. U tom slucaju morao bi vec SADA da pocnes sa pripremama. Vecina fakulteta zahteva DELE superior (diploma jezika) za upis na osnovne studije. Ispit zahteva ozbiljne pripreme a najbolj kurs organizuje Institut Servantes u BG-u (kad se tek otvorio semestar je kostao 170€). Godina na drzavnom fakultetu u Spaniji je oko 500-800€. Viza se relativno lako dobija, ali moras imati minimum 12.000,00€ na racunu kao garanciju za 1-godisnju studenstku dozvolu boravka(mozes da ih pozajmis, pa kad ti daju boravak – ukupno oko 3 meseca – da ih vratis. Na rad ‘sa strane’ za vreme studija ne racunaj, kriza je velika pa sezonske i studentske poslice odradjuje domaca niskokvalifikovana radna snaga.
Srecno!
WOW! Vidi ti koliko informacija :)
Pomalo je neuobičajeno da ostavim ovo u komentaru na blogu, ali nemam neku drugu opciju… Veina, ima li neka mail adresa za neka druga pitanja? :)
hvala puno na pomoci.Postoji li neki posao koji bi moja majka mogla da radi sa ispitima koji joj se priznaju,a da od toga moze da se zivi? Da li postoji neka vrsta stipendije,i koji su uslovi ako postoji. Jer 800€ godina plus troskovi nije tako malo. Moze li se za DELE superior spremati u Kragujevcu,kod nekih profesora,pa onda polagati u Servantesu?
Ominotago, naravno da ima – samo ne bih bas da je ostavljam po blogu. Ako postoji neku drugi, manje javan nacin, vrlo rado cu ti odgovoriti na pitanja.
Za sada ovde – ako N4A L ne smeta sto mu okupiramo blog:-)
:) njegov blog je okupiran i ovako i onako ;) u nedostatku bolje ideje može meni na mail: ominotago [at ]gmail [dot ]com a onda prelazimo u tajnost ;) a vlasnik može da edituje komentare i izbriše neke delove kekeke :)
Jovane,
U pravu si, 800,00€ + troskovi (na mesecnom nivou skoro isto toliko, i to da zivis onako, vrlo studentski) je mnogo para za srpskog studenta (i za spanske, uostalom). Samo soba u vecim gradovima kosta minimum 300,00€, plus rezije i internet. Moze se naci i za manje, ali treba poznavati ljude. Manji gradovi su drasticno jeftiniji ali tu posla i mogucnosti za hvatanje korisnih veza ima manje, pa u startu gubis bitnu stvar koju ti fax u lokalu donosi – profesionalni networking).
Stipendije za osnovne studije su retke u celoj EU. Ja u Spaniji ne znam ni za jednu (za strance, za domace postoje stipendije i krediti), sto naravno ne znaci da ne postoje. Postdiplomske pokrivaju spanska i regionalne vlade, treba prekopati njihove sajtove.
Sto se tice nostrifikacije, stvar uopste nije tako jednostavna (ako niste lekar; medicinsko osoblje je Spaniji preko potrebno pa se njihove diplome priznaju po ubrzanoj proceduri). Da bi se uopste predao zahtev Ministarstvu treba prevesti plan i program fakulteta koji se studirao, overen Apostilom u sudu u Srbiji. To se onda prevodi kod sudskog tumaca u Spanij – nikako u Srbiji (zakon je nedavno promenjen). Zasto je ovo bitno? Program je obicno vrlo opsiran dokument a 1 strana prevoda ovde kosta 50€. Ministarstvo prouci taj tekst, uporedi sa spanskim programom i donese “presudu” (potpuno priznanje; delimicno priznanje koje povlaci polaganje diferencijalnih ispita/prakse ili izradu diplomskog, ili odbijanje).
Po novom zakonu, tu odluku moraju da donesu u roku od 6 meseci. To se u praksi razvuce na na godinu, dve, MINIMUM. Poznajem devojku koja je cekala 6 godina, ali mislim da je to bio ekstremni slucaj. I u ovom slucaju dobro je imati advokata da “pogura” slucaj.
U privatnom sektoru je moguce raditi bez nostrifikovane diplome, treba samo dokazati da znate da radite posao. Ponavljam, to za advokaturu nije moguce, kao ni za druge delatnosti koje zahtevaju licencu i clanstvo u profi udruzenju. Preostaje rad van struke – a sa slabim znanjem jezika treba imati ludacku srecu, vezu ili oba da bi se nasao iole pristojan posao. Ponavljam, nije nemoguce ali nisam sigurna kako to izvesti. Mozda je resenje doci na mesec dana i raspitati se na licu mesta.
Ja sam lekar i zeleo bih da stupim u kontakt sa nekim od nasih lekara u spaniji da bih dobio malo podrobnije informacije o procesu emigracije u spaniju. Malo je odbojno to sto pise Veina sto se prevoda tice. 50 eura po strani x 250str programa medicinskog fakulteta jednako je 12500 eura. u srbiji kosta 1500 eu. Molim ako iko moze da me poveze sa nekom kolegom, koleginicom koji je u skorije vreme uspeo da uradi nostrifikaciju da me kontaktira na email doctorinspain(at)yahoo(dot)com . Hvala lepo
Veina,
hvala na pomoci i informacijama.Preostaju samo postdiplomske studije,ako sve bude islo svojim tokom.Sve ostale opcije su mnooogo skupe i ne prakticne.Ako odemo na mesec dana to takodje dosta kosta,a postoji rizik da nista ne uspemo. U slucaju nostrifikacije treba od neceg ziveti i placati advokate dok sve to traje. I jos jedno pitanje :D.da li se za te postdiplomske stipendije mora imati DELE ili je dovoljno znanje spanskog bez sertifikata?Pitam jer ja znam spanski,a sam sam ga naucio.
P.S. Koje su (sem medicine) trenutno najtrazenije i najplacenije profesije u Spaniji?
Ako znas jezik, najbolje da potrazis listu deficitarnih zanimanja u Spaniji na net-u. Ne znam zvanicnu statistiku, sve to mozes da izguglas, ali onako ‘odokativno’, najtrazeniji su inzinjeri odnosno sve ono sto se trazi i u drugim razvijenim ekonomijama. Sve je ovo iz mog ugla (gledajuci gde i kako su moji prijatelji i poznanici nasli kvalitetno i dobro placeno ‘uhlebljenje’), a ja se u inzinjeriju i IT nista ne razumem:
Znaci, u grubim crtama:
- top teme su telekomunikacije i ‘obnovljivi izvori energije’ – sto u privatnim kompanijama, sto istrazivanje pri fakultetu (PhD, post-doc, etc.)
- pomenuh ranije, lekari. Definitivno najtrazeniji.
- nauka/istrazivacki centri: biohemija i sl.
- inzinjeri aeronautike (vrlo trazeni, fenomentalno placeni – Spanija ima jaku, privatizovanu vojnu industriju, pa ko voli nek izvoli – ja licno ne bi mogla. Znam strance koji tu rade, znaci clearance nije problem).
- knjigovodje/revizori
- medjunarodni menadzment i ‘empresarials’ (to je valjda nesto kao ‘preduzetnistvo’ na srpskom, prakticnija pod-vrsta ekonomskih studija) su OK prolazili pre krize, sada je sve to stalo.
Svaki fax ima svoj sajt, na engleskom i na spanskom. Potrazi uslove za upis postdiplomskih, tako ces imati info iz prve ruke. Master i doktorske studije su ovde veliki biznis (za razliku od osnovnih koje subvencionise drzava), i fakulteti se trude da privuku sto vise stranih studenata. Zato nisu tako strogi kad su diplome jezika u pitanju – ali neki zvanicni papir moras da pokazes! Za stipendije isto tako – ali uslovi se cesto menja, moras da pratis sve to.
Kao dokaz engleskog (u Kataloniji, recimo, svi ozbiljniji masteri su trilingualni: katalonski, spanski, engleski) traze TOEFL ili Cambridge Proficency. Ali i to se da izvrdati – kad cujes spance kako pricaju engleski znaces zasto,-) Uostalom, DELE ima 3 nivoa, mozes da izadjes na ispit koji organizuje Institut u BG-u i bez da pohadjas njhov kurs, sve detalje oko toga mozes naci na net-u.
Veina,
hvala ti na svim ovim informacijama,valjda ce mi biti od pomoci. :D
uf….koliko informacija, svaka cast :)
mogu i ja da se prisljamcim sa jednim pitanjem? ima li sanse u arhitekturi, sta mislis?
ima li neko pojma koliko je to placeno i trazeno?
Sto nam ne pises vise o Spaniji :-(
Pozdrav JJ,
Nemam inspiracije i tema. Ako imas neku ideju samo reci.
Jao, bash lepo shto si josh „ziv“ ovde :-)
Ja sam lekar i spremam dokumenta za nostrifikaciju za Spaniju. Da nemash neki info za mene ili mozda znash nekog od nashih lekara tamo?
Svakako, pishi nam o tvojim iskustvima u Shpaniji. Kako zivish? Kako se provodish? Jel si srecan?
Veliki pozdrav :-)
Ziv ziv i mrdam, samo slabo da se ima slobodnog vremena za sve, pa tako i blog trpi. Nazalost, ne poznajem nikog naseg ovde – Spanci su me uglavnom dobro primili tako da mi se nije javila potreba da trazim drustvo nasih. Sa druge strane, ne poznajem ni spanske doktore tako da jedino sigurno sta znam je da im fale doktori :) Kako su placeni i kakvi su uslovi rada, pretpostavljam da nije najsjajnije ali to je moje zapazanje zasnovano na glasinama tako da… Zao mi je sto nisam od koristi, ali bilo bi lepo kada nego od vas koji uspe da sredi papire i posao napise neki clanak o medicini u Spaniji.
Dala si mi temu za razmisljanje, pa cu nesto valjda smisliti. Pozdrav
pozdrav svima. da ne davim. ja sam ranije stavio jedan moj blog, ali nisam dobio adekvatan odgovor. interesuje me kako bih u spaniji ili da li bih nekako mogao naci posao legalno? imam americko drzavljanstvo, pricam, citam i pisem spanski/engleski. nemam neko visoko obrazovanje, ali imam radnu volju, trenutno sam u americi i radim kao obezbedjenje.da li neko zna kao americki drzavljanin da li bi mogao dobiti radne papire ili ne. svaki odgovor je dobro dosao. unapred hvala, maks………
Pozdrav Maks,
Nazalost, americki drzavljani se ne tretiraju nista drugacije od ostalih stranaca i procedura je ista za sve koji nisu iz EU. Pogledaj clanak:
http://blog.udarnik.net/2009/08/06/gde-i-kako-traziti-posao-u-spaniji/
a potom pogledaj komentare ispod – ima dosta odgovora na tvoje pitanje.
@veina
slazem se, 11 meseci sam ovde i nista gore nisam video od ponasanja katalonaca bas za tu, pridoslu nizu radnicku klasu..iskreno, posle 11 meseci sam se razocarao, sada vec moram da kazem katalonce, mada to mozda i ne vazi za ostatak spanije jer nisam bio u prilici da tamo trazim posao..trenutno sam bez posla vec mesec i po dana.mene konkretno, iako znam da je neporavdano ali takav mi je sklop :) najvise boli sto se jedan marokanac, ili kinez ili tajlandjanin bolje tretira nego neko ko je dosao iz Evrope, bez obzira na krizu.Dakle pored kulturnih razlika koje su mnogo vece nego li one koje su izmedju spanaca i srba konkretno, vi cete sresti mnogo njih koji su dosli ovde mozda i godinu dana unazad, sa porodicom naravno, i posle godinu dana vec dobili papire, ne zeleci da rade vec sede kod kuce i primaju pomoc od 600 evra.i uvek ce pre dati posao tako nekome nego li vama.inace takvo „solidarisanje“ sa njima jedino ne vazi ako zele da udju u nocni klub ili neki bar bolji gde vam kazu da rumuni, bugari, marokanci ne mogu da ulaze, i to otvoreno, sto recimo ja licno za sebe nisam doziveo.
za ljubljenje i ja potvrdjujem, znaci toliko mi je to neblisko sa nasim, da jednostavno ne mogu i necu da se pomirim sa time da se ljubim sa svakim pa i da me gledaju cudno.mojima sa posla sam bio rekao da to nije kod nas obicaj i prihvatili su to tako :) morao sam i ja nesto da nametnem.konkretno meni, ne mogu da se ljubim niti u obraz sa nekime koga ne poznajem dovoljno, pa makar i super izgledala.
i trece, pre nego li sam dosao ovde, sto se desilo silom prilika, jhiljadu puta sam slusao price kako se samo cuvaj nasih, jer su ovakvi i onakvi, ili pomogao mi taj i taj a ne nas.JA OVO ZDUSNO potvrdjujem osetivsi to sada i na svojoj kozi!Ovde gde sam ja, 4 porodice, koje su relativno dugo ovde, ali vise puta godisnje i dlje idu za srbiju, u dobroj su poziciji, nemojte pogresno da me shvatite, ali da pomognu, jer kada sam dosao ovde nikoga od njih nisam ni poznavao, ali su sve uradili samo da odmognu!!a o iskljucivanju telefona na poziv za kafu koju ja castim da i ne govorim.ALI ZATO SVE POHVALE ALBANCIMA, eto, covek mi juri za posao i po svemu sudeci cu i da ga dobijem preko njega iako i dalje nemam papire..jos malo
Imam jedno pitanje za sve vas koji zivite tamo…imam mogucnosti da kupim neki pristojan stan tamo od 50 kvadrata u Madridu..i imam mesecna primanja bez obzira gde sam od nekih 1500e…takodje imam zavrseni kurs za kuvara..imam dete od 14 godina..Da li bi mogla sa tim parama i uslovima da zivim tamo…i ako bi mogla kakav bi to zivot bio(stisnut,opusten,solidan)…i kakve su plate kuvara tamo??? unapred hvala! :D
Zdravo,
Sa 1500€, u zavisnosti kako bi placala stan (tj. da li bi ga kupila za kes ili placala hipoteku – odnosno, da li bi mesecno morala da otplacujes ili ne) bi mogla da zivis sasvim solidno, ali bez nekog luksuza imajuci u obzir da izdrzavas i dete. Ne mogu da kazem koliki bi bili troskovi za dete, ali za jednu osobu 1500€ cisto (bez placanja poreza i sl.) je sasvim udoban zivot pogotovo ako ne placas stan.
Sto se plata kuvara tice, sudeci po stranici: http://www.modelocurriculum.net/los-sueldos-en-espana.html bice da je oko 1300€, tako da 1300 + 1500 = ‘ladovina.
N4AL Znaš li nešto o Galiciji, tačnije o La Korunji, jesi li bio kad u taj grad, ako jesi i ako bilo šta znaš, volio bih znati kakav je narod tamo, jesu li nastrojeni više Galiciji ili Španiji, koliko koriste svoj jezik Galego, kakav je grad, ili još bolje mogao bi napisati tekst o Galiciji, ili La Korunji. Izvini na prevelikim zahtjevima, ali šta ću kad volim Španiju i Deportivo.
Zdravo Nikola,
O Galiciji nažalost ne znam mnogo. U Galiciji se dosta koristi galego, pogotovo u ruralnim područijima, ali ne prave ti problem ako ga ne govoriš. Galičani su ponosni na svoje poreklo, ali uglavnom nisu secesionisti (iako ih ima, nije to u tolikoj meri koliko u Kataloniji i Baskiji). Kao narod važe da su rezervisani i povučeni dok te ne upoznaju. Inače u Galiciji nikad nisam bio, tako da ne znam šta bih još mogao da ti kažem osim ovih opštih stereotipa koji se vrte po ostatku Španije. Svakako, iako su stereotipi, ne moraju da budu tačni :) Uglavnom znam da se tamo obilno jede i da im je klima uglavnom kišovita.
N4AL Hvala