Gastarbajter

Saobraćajni znak u Americi - sve lepo piše!

Mnogi Amerikanci misle da na svetu postoji jedna razvijena zemlja (Amerika), jedna zemlja u razvoju (Kanada) a ostalo je treći svet. U skladu sa tim, od inostranih dozvola priznaje se isključivo kanadska. Nijedna druga nije bitna, bez obzira koliko dugo ste je imali. U stvari, da paradoks bude veći, sa srpskom i međunarodnom dozvolom možete da vozite ovde kao turista, ali od trenutka kada postanete rezident morate ponovo na polaganje kao da nikad niste seli za volan.

Prvi korak je naravno bubanje. Na sajtu DMV (Department of Motor Vehicles) možete da skinete priručnik za vozače koji treba da proučite. Propisi su jako slični našima mada nisu 100% isti. Na primer, u državi Njujork (ali ne i u gradu Njujorku) sme da se skrene desno na crveno. Saobraćajni znaci su malo drugačiji ali to se sve lako ukapira…

Nakon učenja morate lično u DMV na polaganje i “lekarski pregled”. Ovaj deo je veoma lak u poređenju sa onim kod kuće. Učionica je konstantno otvorena, možete da ušetate kad god želite. Pitaju vas na kom jeziku želite da polažete, daju vam test i kažu gde da sednete. Pitanja su veoma laka, nema nikakvih raskrsnica sa komplikovanim pravilima prvenstva, samo jednostavna teoretska pitanja i ponuđeni odgovori.

Kada ste zadovoljni odgovorima, odete do “nastavnice” i ona ih odmah, na licu mesta, pregleda i kaže vam rezultate. Ako ste pali, možete da polažete ponovo, i tako sve dok ne položite. Ako ste prošli, onda morate da prođete još i na tzv. lekarski, koji izgleda ovako: ista ta “nastavnica” vam kaže da se odmaknete malo unazad i da pročitate slova iznad nje. Nema ništa levo oko, desno oko; samo se pomerite metar unazad i čitate. To je to! Nakon ovoga ste ponosni vlasnik Learners permit-a i možete da pređete na praktični deo.

Praktični ispit možete da zakažete odmah, ali se obično čeka oko mesec dana jer su prebukirani. Pre polaganja morate odslušati jedan teretski kurs koji traje 5 sati. Auto-škola nije obavezna. Nakon polaganja usmenog ispita imate pravo da učite da vozite sa “odraslom osobom koja ima dozvolu”. U svakom slučaju, ipak preporučujem auto-školu jer će vas tu naučiti raznim cakama i trikovima za lakše polaganje. Kao i svuda, ispit ne zavisi samo od vašeg vozačkog umeća. Možete da budete super vozač, ako ne namestite retrovizor pre polaska, crno vam se piše. Kada savladate cake, izlazite na road test.

Road test je poslednja  i najteža prepreka do vaše dozvole. Nema nikakve komisije, ni policajca. Samo inspektor koji čeka na zakazanom mestu. Vi dolazite svojim vozilom (auto-škola će vam obezbediti auto kao deo kupljenog paketa, ili kao posebnu uslugu). U autu ste samo vi i inspektor. Ti inspektori su posebna vrsta ljudi. Ja sam polagao dva puta i oba puta se radilo o izuzetno drskim i agresivnim ženama (izvinjavam se, drage čitateljke, verujem da je isti slučaj i sa muškarcima ali nisam imao prilike da saznam). Inspektor(ka) ne govori ništa. Oba puta su potpuno izignorisale moje “Dobri jutro”. Samo uđu u auto, kažu da krenete i govore “desno… levo… levo… desno… desno… paralelno prakiranje iza ovog auta… desno… levo… zaustavi“. U rukama imaju neki touchscreen uređaj sa menijem grešaka – kako vi napravite grešku (uključujući i najmanje) ona pritisne odgovarajuće dugme. Svako dugme ima svoje poene. Na kraju izađe neka vrsta fiskalnog računa, sa pobrojanim detaljima vaše vožnje i poenima. Prvi put je zbir bio preko 30 što je značilo da sam pao. Drugi put sam imao više sreće.

Kada vam uruči vaš “račun”, inspektor(ka) izgovori jos jednu reč (potpišite!), izađe iz auta, i ode. Dozvola vam stiže poštom za par nedelja, mada možete da vozite odmah uz Learner Permit i taj “fiskalni račun”.

A kako izgleda kupovina auta i prvi vozački dani u Njujorku, čitaćete u sledećem nastavku…