Gastarbajter

Bob Rock

Ovo me često pitaju prijatelji koji žive u Srbiji i, koliko god se trudio da objasnim svoj stav što preciznije, nekako uvek ostanem nedorečen. Ljudima dole je teško da shvate razmere svetske ekonomske krize na zapadu. Uzroci ovog neshvatanja su mnogi a najvažniji, rekao bih, nedostatak objektivne informacije.

Prvo, hoću da kažem da, koliko god bila sveobuhvatna ova tekuća kriza na zapadu, ona po svojoj težini nije ni blizu onoga što u Srbiji , sa povremenim usponima i  padovima, permanentno traje već 20 godina. Dakle, finansijka kriza kroz koju danas svet prolazi je nula, ništa, zilč u odnosu na ono kroz šta  Srbija prolazi od devedesetih pa sve do danas.

Zašto je ljudima ovo teško da shvate i prihvate? Pa prvo, nemaju objektivnu informaciju o tome šta se napolju zaista dešava. Nemaju je jer mediji u Srbiji i šire vole da, svojim sažvakanim informacijama, podgrevaju osećanje „pravde“ kod prosečnog građanina Srbije da je, eto, došao i trenutak da zapad malo propati i da mu se vrati za sve ono što je nama nažao učinio. Znači ima malo seirenja jer je muka, konačno, sustigla i druge koji su živeli u blagostanju.

Realnost je dota drugačija. Ako pogledamo statističke podatke za EU, inflacija je u prethodnih godinu dana u EU iznosila svega 1%, nezaposlenost je, u proseku za celu EU, porasla sa 4.5% na 7.5% a plate, naravno, nisu opale. Bruto društveni dohodak je opao za 4.1% u 2009. godini. Pa gde je ovde kriza? Ovo je beznačajno, takoreći samo manji poremećaj u odnosu na podatke u Srbiji u nekooj od kriznih godina u poslednje 2 decenije a bilo ih je dosta.

Pa, Srbija se nalazi svega na 70% (ako ne i manje) bruto društvenog proizvoda u odnosu na ono što smo imali 1989. godine. EU se nalazi na 200% onoga što su imali 1989. Znači, ako su oni napredovali duplo u standardu za poslednjih 20 godina, mi smo se unazadili tako da je danas jaz još mnogo veći. Prema tome, ovo malo krize što je pogodilo zapad je samo privremeno zaustavilo taj zapad na putu prosperiteta. S druge strane, ekonomska kriza koja se prelila u Srbiju je samo još jedan teg o vratu ionako malaksale Srbije koja je u permanentnoj krizi već 20 godina.

Međutim, ovo je dosta uopšten statistički osvrt. Naravno da ima pojedinačnih slučajeva tj. zemalja koje je kriza dosta više pogodila i veoma ozbiljno se odrazila na društvo. Primer su USA i UK sa kolapsom tržišta nekretnina, ličnim bankrotstvima mnogih porodica itd. Ili Španija sa oštrim porastom nezaposlenosti. Još jedan primer je Rusija gde je priliv sredstava u budžet znatno niži pošto se u poslednjih godinu dana, usled smanjene potražnje, manje prodaju sirovine kao što su nafta, gas, metali i slično. U Srbiji je slična situacija sa budžetom iz prostog razloga što su krediti postali manje dostupni kod komercijalnih banaka a krediti su, znamo, značajan izvor pokrivanja budžetskih rupa u Srbiji (bilo direktno bilo rezanjem investicija za kapitalne projekte iz budžeta i prebacivanjem istih na finansiranje inostranim kreditima).

Naravno, tu su i mnogobrojne lične sudbine i tragične priče ljudi koji su nastradali od posledica globalne krize (SEKA) i sve to možemo da vidimo svako veče na CNN. Zato, da bismo bolje razumeli kako se kriza odrazila na pojedine zemlje sveta, opisaćemo svoja iskustva iz zemalja gde živimo u narednim postovima.

Svi mitovi o dijaspori