Gastarbajter

U Kataloniji je osim spanskog u zvanicnoj upotrebi i katalonski jezik. Sta to u praksi znaci, narocito za ‘sveze’ imigrante? Da li neophodno uloziti vreme u ucenje novog jezika (da, nije to nikakav dijalekat, vec pravi pravcati jezik   ; -) ili se moze ziveti sa spanskim?

Odgovor zavisi od toga kakve su vam zivotne ambicije.

Za sve one koji bi da u Kataloniju dodju turisticki, ili je iskoriste kao profesionalnu odskocnu dasku za dalje, spanski i engleski su vise-manje dovoljni za snalazenje. Barselona  privlaci veliki broj stranih studenata i visoko kvalifikovanih radnika sa ‘Zapada’, kao i drugi lepi EU gradovi sa odlicnom klimom. Katalonci tu vrstu emigranata nazivaju ‘plutajucom populacijom’, ne zahtevaju od njih dublje razumevanje jezika i lokalne kulture, ali ih u skladu sa tim i tretiraju: kao strance u prolazu, koji nikada ne postanu deo kolektiva. Radi se bukvalno o dva paralelna sveta!

Jer ovde  se sa spanskim i engleskim  prezivljava, ali ne zivi.   Zato, za svakog ko zeli  da se u Kataloniji odomaci, voli da ima sa kim da popije kafu, da ode u/prima goste,  da se jednog dana oseti kao ‘svoj na svome’ i zaista razume i uziva u svojoj novoj zemlji, ucenje katalonskog je ‘a must’!  Jer i pored bilingvalnosti, katalonski je jezik broj 1 u vecini zivotnih sfera.

Niko naravno nece ocekivati da ga odlicno znate  u pocetku – bitno je samo da ga razumete, i da se ne vredjate ako vam se neko obrati na katalonskom a ne spanskom. Dva jezika su slicna u smislu da pripadaju istoj porodici ali imaju potpuno drugaciju intonaciju. Katalonski je mnogo slicniji italijanskom i klasicnom latinskom, i deli nekoliko glasova sa srpskim (z, ž, dj, lj), kojih nema u spanskom niti ih spanci ikada, ma koliko se trudili, mogu pravilno izgovoriti. Par primera: popularna Ibica je u originalu Eivissa (izgovara se ‘Ivisa’)  a Majorka  Mallorca (‘Maljorka’).

Ovo je naravno moje vidjenje, sa kojim se ne slazu hiljade i hiljade ‘internih ekonomskih emigranata’, spanaca koji su 50,60,70-tih emigrirali iz siromasnijih delova zemlje u Kataloniju, Valensiju i na Balearska ostrva (strucna sprema i motivi isti kao i kod YU emigracije tih godina). Oni smatraju da je ovo Spanija, da svako mora da govori i razume spanski, da je spanska nacija jedna i nedeljiva i da im ne pada na pamet da uce tamo neki regionalni jezik. A narocito zbog tamo nekih lokalnih ‘separatista’! Tada je Katalonija dobila jos jedan paralelni svet, smesten u siromasnim industrijskim naseljima. I dan-danas, vecina taksista, konobara i fabrickih radnika insistira iskljucivo na spanskom, iako je tesko poverovati da posle 30 ili vise godina provedenih ovde  ne razumeju kada im se obratite na katalonskom. Slicna je situacija i sa novom imigracijom iz Latinske Amerike, koja je preuzela hotelijerstvo, pomoc u domacinstu i gradjevinski sektor – sa njima je stvoren i pravi pravcati latino geto, najesce u samom centru grada.

Dakle, ovde je  pitanje jezika: 1) vrlo politizovano, i 2) vrlo povezano sa vrstom posla i drustvenim statusom.

Za vreme Frankove diktature (kao i mnogo puta pre u istoriji), katalonski je bio zabranjen. Zato su sa obnovom demokratije od 1975 pa na dalje katalonske vlasti obnovile i prosirile autonomiju. Njen temelj su  3 sistema koji bi  trebalo da normalizuju upotrebu katalonskog jezika: obrazovni sistem, kulturna produkcija i sistem zaposljavanja.

Dakle, ukoliko novi emigranti imaju decu ona ce najverovatnije biti edukovana na katalonskom. Spanski se uci kao drugi jezik (a engleski/nemacki/francuski kao strani jezici). Strane skole su odlicne ali skupe (katalonsko-britanske su oko 400€ mesecno; italijanska skola je besplatna za decu italijanskih gradjana; a najskuplje i najprestiznije su nemacka i svajcarska).

Za svaki bolji posao neophodno je imati pristojno do odlicno poznavanje katalonskog jezika, koje se dokazuje zvanicnim sertifikatima. Vise detalja o polaganju i vrsti setifikata na sajtu katalonske vlade www.gencat.cat

Najcesce je trazen Nivell C, koji katalonci dobijaju posle zavrsene srednje skole, dakle posle 15 godina obrazovanja (u skolu se krece sa 3 god). Samim tim, rec je o ispitu koji je mnogo tezi od, recimo, TOEFL-a ili IELTS  za engleski.

Veliki broj poslova u Barseloni a narocito u manjim mestima dobija se po preporuci – citiracu katalonski biro za zaposljavanje: ‘60% radnih mesta popunjava se preko prijatelja, rodjaka i poznanika’ – tako da ukoliko se krecete izvan krugova u kojima se govori katalonski (sto je cesto kod nekih imigranata), bitno sebi smanjujete mogucnost zaposlenja.

Vlada organizuje besplatne kurseve za pocetnike, koji su zanimljivi jer se na njima uce i osnovi radnog prava, pravila ponasanja na odredjenoj opstini (recikliranje, pravila koriscenja biblioteke ili socijanih sluzbi) ali su namenjeni imigrantima vrlo niskog obrazovnog nivoa, koji mogu biti semi-analfabete i na svom jeziku. Takav kurs moze biti zanimljivo zivotno iskustvo ali ne i najbolja opcija ukoliko zelite da naucite jezik dobro i brzo.

U svim vecim katalonskim gradovima postoji i l’Escola Oficial d’Idiomes, drzavna institucija koja organizuje casove po pristupacnim cenama. Kursevi pri fakultetima su po mom misljenju najbolji, narocito ako se dolazi na postdiplomske studije; najskuplji su, ali cenu prati i efikasnost.

Oko nedoumica oko upotrebe katalonskog moze pomoci i NGO iz Barselone, Plataforma per la Llengua www.plataforma-llengua.cat

Po novom Paktu za Imigraciju iz 2009 godine, znanje katalonskog daje prednost ilegalnim emigrantima koji pokusavaju da regulisu svoj status. U pitanju je dobijanje radne i boravisne dozvole na osnovu ‘ukorenjivanja’ (arrelament).

To je u stvari regularizacija uvedena na mala vrata, jer je zbog poslednje masovne regularizacije ilegalaca 2005. Spanija ‘popila’ opasnu grdnju od EU, narocito Francuske. Zato sada koristi manje vidnjive mehanizme da bi legalizovala one bez papira, najcesce poreklom iz Meksika i Lat. Amerike (koji prema bilateralnim sporazumima i inace imaju privilegije prilikom dobijanja boravisne dozvole i drzavljanstva). Na primer, njima je potrebno izmedju 1 i 5 godina da bi zatrazili drzavljanstvo (sam postupak traje jos 2,5 god), ostalima 10 (pri tom se godine provedene na studentskoj vizi tu ne racunaju)!

Da bi se dobio boravak po ovom osnovu, osim poznavanja katalonskog jezika i drustva potrebno je imati i: 1) ponudu za posao u trajanju od 1 god minimum;  2) dokaz o  uspesnoj socijalizaciji (na primer, uverenje sa lokalnog fakulteta, kartica biblioteke, uverenja o pohadjanju kurseva jezika, prijava boravka i slicno); 3) uverenje o nekaznjavanju; 4) ugovor za stan 5) bilo kakav dokaz da je lice najmanje 3 godine boravilo na spanskoj teritoriji. Mozda najvazniji uslov je hrabrost da se tolike godine zivi i prezivi kao ilegalni imigrant, ali to je neka druga tema.