Ma ovde se razumeju, cak je to akcentima i lokalizmima jako simpaticno, jer se podela grad vs. selo drugacije tretira nego u Srbiji.

Cak stvar prestiza da zivis na selu, jer su fenomenalno sredjena u smislu infrastrukture, preduzetnistva, kulturne ponude i sl. (narocito ako su na obali a relativno blizu Barselone ili Girone). Tako da je vecina u fazonu ‘selo moje lepse od Pariza’, i ne stide se svog akcenta i lokalizama u govoru.

Zvanicno, postoje 2 skole misljenja (i ovo pitanje je jako politizovano): 1. da se u Valensiji govori katalonski; 2. da Valensija ima sopstveni jezik.

U svakodnevnoj komunikaciji, svi se savrseno razumeju. Jedini prakticni problem su zvanicni sertifikati tj. ispiti za dobijanje istih: tu se zahteva da upotrebljavas lokalizme i glagolske oblike iz regije u kojoj zivis (npr. ako polazes u Barseloni ne smes da koristis terimine sa Maljorke ili iz Valensije, vec takozvani’centralni’ katalonski.