Gastarbajter

Najveci broj legalnih i ilegalnih imigranata u Spaniji potice iz Latinske Amerike. Zajednicki jezik (u najvecem broju spanskih regiona), spektakularni rast spanske ekonomije i vizne olaksice privukli su milione radnika iz Ekvadora, Urugvaja, Meksika, Argentine i Kolumbije od ranih 90-tih do danas. Vecina je dosla u kategoriji turiste, buduci da je gotovo cela Latinska Amerika na spanskoj tj. sengenskoj ‘beloj’ listi.

Suocena sa galopirajucim rastom nezaposlenosti, Spanija je 1. jula 2007 odlucila da tome stane na put. Bila je dovoljna mala promena pravila o izdavanju i kontroli pozivnih pisama koja posetioci sa ‘bele’ liste moraju da poseduju u trenutku ulaska u zemlju da se tip i obim migraicije potpuno promeni. Nova, strozija pravila vazice i za srpske drzavljane kada  sledeceg meseca budu ukinute vize za turisticke i privatne posete EU do 90 dana.

Tekst je inspirisan cinjenicom da u srpskim medijima ima malo preciznih informacija o karakteru ‘belog sengena’, kao sto je kolega bloger  ‘gastarbajter.udarnik’ dobro opisao u jednom drugom postu na ovom sajtu. ’Turisticke posete Spaniji’  je varijacija na istu temu, samo prilagodjena spanskim prilikama.

Nakon gradjanskog rata ’36-’39 i uvodjenja diktature , mnogi spanski republikanci pronasli su utociste u zemljama latinske i centralne Amerike, pretezno Urugvaju, Meksiku i Argentini. Zato je Socijalisticka partija Spanije  (PSOE) u poslednjih 15-ak godina nastojala da ovim zemljama  vrati  istorijsku uslugu tako sto ce njihovim gradjanima omoguciti turisticki boravak bez vize, odnosno samo sa pozivnim pismom*. U mnogim slucajevima, takva poseta zavrsavala se nastanjivanjem ‘za stalno’, iako su pozivna pisma vazila do 3 meseca maksimalno. Kontrole gotovo da nije bilo, a pisma su cesto bila falsifikati.

Time se Spanija svrstala u zemlje koje tip imigracije  biraju  ne po nivou obrazovanja (kao drzave sa sistemom ‘bodovanja’, pre svega Kanada i Australija), vec po jezickim i istorijskim kriterijumima (UK i zemlje Komonvelta su jedan od primera).

Trend je izmenjen 1. jula 2007 godine kada je spansko ministarstvo unutrasnjih poslova donelo  novu uredbu po kojoj pozivna pisma izdaje policija a ne javni beleznici kao sto je bio slucaj do tada. Podaci o pozivaru i pozvanom ostaju u bazi podataka policije  i podlozni su proveri (ukoliko pozvano lice ne napusti teritoriju Spanije u predvidjenom periodu, njegov sponzor moze trpeti posledice po novoj odredbi o ‘podstrekivanju ilegalne imigracije’).

Zahvaljujuci ovoj odredbi, veliki broj sponzora (bilo da su rodjaci, prijatelji ili jednostavno zeljni zarade) vise nije bio spreman da garantuje za one  za koje su znali da ce ‘probiti’ dozvoljeni period boravka. Time je presecen najcesce korisceni  imigrantski kanal u Spaniji.

Osim pozivnog pisma, turista sa bele sengenske liste mora na ulazu u Spaniju (tacnije, na ulazu u EU zonu) da dokaze da raspolaze sa dovoljno novcanih sredstava (kartice, cekovi, izvestaji iz banke). Ukoliko ih nema, granicar mu moze zabraniti ulaz ili ograniciti posetu na manji broj dana (u tom slucaju, datum napustanja zemlje unosi se u pasos). Kako navodi sajt spanske policije, ‘ovoj vrsti kontrole bice narocito podlozni gradjani onih zemalja koje tradicionalno daju mnogo ilegalnih imigranata’.  Od navedenih pravila za ulaz na spansku teritoriju izuzeti su nosioci spanske ili EU radne/boravisne/studentske dozvole.

Cena jednog pozivnog pisma je oko 100,00€ (moguce je pozvati vise od jednog lica po dokumentu) i njegova izrada traje oko mesec dana (podatak vazi za  Barselonu).

Ceo tekst odredbe moze se naci na sajtu spanskog MUP-a, pod nazivom ORDEN PRE/1283/2007, DE 10 DE MAYO (BOE núm, 113 de 11 de mayo).**

I do sada je policija na EU granicama  imala pravo da od putnika sa validnom vizom zatrazi dokaz o novcanim sredstvima, kao i podatke o hotelskom smestaju tj. domacinu. Druga je stvar sto se to retko desavalo u praksi, jer je vladalo misljenje da ga je ambasada vec provukla kroz sito i reseto.

Promena zakona, kao i traumaticno iskustvo Spanije sa imigrantima iz Rumunije i Bugarske (narocito sa romskom populacijom)  najavljuju promenu te prakse. Mada, ni to nije problem ako se na granici izgleda ‘solventno’ i uopste ‘bela lista’ shvati onako kako su je u Briselu zamislili: kao instrument za lakse turisticko putovanje  a ne boravak i rad u inostranstvu!

* Cak su i studenti iz Lat Amerike u povlascenom polozaju, jer im je za dobijanje studentske dozvole boravka potrebno oko 4.000,00€ godisnje za garanciju tj. troskove boravka, dok se od srpskog studenta zahteva tesko dostiznih 12.000,00€.

** 2006 poostrene su odredbe o sklapanju braka sa stranim drzavljanima, kao i uslovi koji se moraju ispuniti da bi policija odobrila spajanje porodice.  Time je Spanija u kratkom roku postala jedna od strozijih EU zemalja po pitanju imigracije.