Gastarbajter

Kakve sada ovo veze ima sa emigracijom. Naravno da ima! Hrane od koje vam je obično bivalo muka u otadžbini, što zbog preteranih količina u kojima se priprema, što zbog prevelike frekvencije pripremanja se, pre ili kasnije, na čudesan način uželite. Jeste, sve to ima ili da se nađe po restoranima ili čak kupi gotovo al’ nije to, ruku na srce, tako ukusno kao domaće pripremljeno. Pročitaj više…

Migracioni servisni centar, inicijativa koju sponzorise EU nudi informatore o zemljama za sve koji su zainteresovani za rad u inostranstvu.

Od zemalja, u listu su ukljucene sledece:

Australija

Austrija

Belgija

Crna Gora

Češka Republika

Francuska

Grčka

Holandija

Irska

Italija

Kanada

Mađarska

Nemačka

Norveška

Novi Zeland

Portugal

S.A.D.

Slovenija

Španija

Švajcarska

Švedska

Ujedinjeno Kraljevstvo

Ovaj je jedan od upita preko koga je neko došao na blog Gastarbajter. Neko ko je postavio ovaj upit očigledno ne traži samo posao. Njemu je bitno da nađe posao i bude zadovoljan. E sad, iz upita nije jasno da li čovek ili žena hoće da bude zadovoljan nađenim poslom ili prosto hoće da bude zadovoljan nakon što nađe posao.

Ako je ovo prvo – da bude zadovoljan nađenim poslom, daj da prvo definišemo šta to tačno znači. Da li je to plata ili ostali radni uslovi, udaljenost od posla, kolege, koliko je interesantan posao, da li je naporan itd? Svi ovi faktori doprinose da čovek bude manje ili više zadovoljan nađenim poslom. Ono što mogu iz ličnog iskustva da potvrdim je da zadovoljstvo nađenim poslom jer je plata visoka najbrže kopni. Tj. na veliku platu se čovek jako brzo navikne. Na manju platu, s druge strane, je navikavanje mnogo teže ako ne i nemoguće. Neki drugi faktori su još važniji od plate – da li vas posle posla boli glava, da li vam scene vezane za posao dolaze u san, da li izbegavate da se javite kolegama ako ih sretnete negde i slično. Zato – prvo definišite svoj kriterijum zadovoljstva nađenim poslom ili, još bolje, više njih i tek onda krenite da tražite posao i ocenjujete da li ćete biti zadovoljni.

Ako je u pitanju druga varijanta – kako biti zadovoljan (svojim životom) nakon što nađeš posao, onda bih rekao da to više zavisi od toga čime se čovek bavi van posla. Dakle, nema direktno mnogo veze sa poslom, posao je tu samo jedan od faktora koji utiče na zadovoljstvo/nezadovoljstvo ličnim životom.

Dakle, ovaj upit bi trebao da se preformuliše i razdvoji  na (bar) dva upita: “kako naći dobar posao” pri čemu je reč dobar poželjno zameniti rečima koje odražavaju vaše kriterijume za posao koji vas čini zadovoljnim i “kako biti zadovoljan“. Naravno ne garantujem da ćete išta korisno naći ali, majku mu, nije ni Google svemoguć.

Božić je u katoličkom svetu mnogo važniji od nove godine. Svi TV programi, marketinške akcije, popusti i uopšte sva histerija se tempira ne na novu godinu već na Božić odnosno Badnji dan kao i sam dan Božića. U Nemačkoj postoji još jedan lep (ili u najmanju ruku finansijski isplativ) običaj a to je da svaki grad ili selo koje iole drži do sebe – organizuje pred-božićni vašar. U nekim gradovima on se (svečano) otvara u novembru da bi se zatvorio obično na badnji dan a u drugim, običnom manjim, gradovima i selima, božićni vašar se održava (samo) određenog vikenda. Novine u vašem gradu gde živite nedeljama unapred objavljuju raspored božićnih vašara u okolnim mestima da bi čovek mogao da lepo isplanira koje vašare će da poseti. Pročitaj više…

Pojam “hejter” je omladini uglavnom poznat (iako bi imali teskoca da ga definisu uz pomoc ostalih 5 reci) dok je starijoj generaciji ovaj fenomen uglavnom nepoznt, makar lingvisticki. Radi se o reci engleskog porekla od imenice “hate” ili mrznja, tako da bi pojam hejter (eng. hater) znacilo neko ko mrzi. Mrzi sta? Bilo sta, zapravo uglavnom sve. Recimo da se radi o osobi kojima je lakse da naprave spisak svih stvari koje vole nego koje ih dovode u stanje besa. Pročitaj više…

Za sada se ništa nije promenilo a treba se nadati da će se, kada postanemo zvaničan kandidat za člana EU, situacija sa priznavanjem naših dozvola promeniti. Sa našom vozačkom dozvolom može da se upravlja autom najviše 6 meseci od dana prvog prelaska (nemačke) granice. I dalje važi da je, nakon ovog perioda, neophodno zameniti srpsku dozvolu za nemačku. Pročitaj više…