Gastarbajter

Kakve sada ovo veze ima sa emigracijom. Naravno da ima! Hrane od koje vam je obično bivalo muka u otadžbini, što zbog preteranih količina u kojima se priprema, što zbog prevelike frekvencije pripremanja se, pre ili kasnije, na čudesan način uželite. Jeste, sve to ima ili da se nađe po restoranima ili čak kupi gotovo al’ nije to, ruku na srce, tako ukusno kao domaće pripremljeno.

Nisam od onih koji ne mogu da prežale domaću hranu iz Srbije. Uostalom, u inostranstvu sam dosta izmenio svoje navike što se tiče hrane (čitaj suzio sam svoje kriterijume jestivog), pa sam back home postao prilično nezgodan gost na ručkovima i ostalim događanjima koji uključuju konzumiranje hrane. Ipak, neke dodirne tačke su ostale pa se tako i ja uželim domaćih kolača s vremena na vreme. Dugo sam mislio da je moja inženjerska priroda nespojiva sa pseudo-magičnim sposobnostima koje neko mora da poseduje da bi ispekao ukusan domaći kolač ali nedavno sam se uverio da to nije baš tako. Sve što inženjeru treba da napravi ukusan kolač je:

1. internet, da bi našao prost recept za početnike
2. merica, tj. most između inženjeringa i kulinarstva – prvima alat, drugima samo pomoćno sredstvo
3. sastojci
4. rerna
5. hrabrost i dobro raspoloženje

Dakle, na internetu sam našao dovoljno prost recept za mene. Recept sam našao na ruskom sajtu a pisala ga žena koja živi u Nemačkoj što znači da je isproban sa nemačim brašnom i ostalim sastojcima a naročito nemačkim praškom za pecivo (da ne ispadne previše gnjecav ili previše suv kolač na kraju). Recept je bio za kolač sa mandarinama što je tipično nemački kolač (pri čemu se prodaje po pekarama i to često veoma ukusan) ali ja sam ga lagano prilagodio i umesto mandarina koristio sveže maline i nešto kupina. Jeste, to su one maline koje u Srbiji otkupljuju za bijednih 1 EUR ili manje a na zapadu ih prodaju za 10 EUR (ako ne i više). Ove čak nisu bile ni iz Srbije, nego od negde gde je njihov kvalitet lošiji. Ipak, poslužile su.

Dakle, recept je sledeći:

Uključiti rernu na oko 175 C. Kolač se peče u prethodno zagrejanoj rerni. Dok se rerna greje, pripremati testo na sledeći način:

U 4 jaja razmutiti 250g 350g kristal-šećera, može slobodno mikserom. Mikser držati pod uglom od 90 stepeni da ne bi prskalo okolo (been there, done that!). A da, obući nešto staro pre cele operacije. Ili prljavu odeću koju ste i tako hteli da perete uskoro. Nakon ovoga, sipati u smesu 130 ml bistrog soka od jabuke. Sok od jabuke se često meša sa sokom od drugog voća, na primer narandže i to se prodaje kao sok od narandže sa, recimo, 50% sadržaja voća od narandže. Ostalo je sok od jabuke! Ovo se radi jer je sok od jabuke a) jeftin i b) dovoljno neutralan da ne menja ukus osnovnog sadržaja.

Sito za brašno, ima da se kupi po supermarketima

Dalje umutiti još 130ml suncokretovog ulja, jednu kesicu vanilinog šećera kao i prašak za pecivo. Koliko praška? Pa, pošto se u sledećem koraku koristi 350g brašna, znači onoliko praška za pecivo koliko odgovara 350g brašna. U nemačkoj se obično prodaje prašak za pecivo za 500g brašna, znači otprilike oko 2/3 sadržaja kesice.

Dakle kad se sve ovo doda u smesu, opet zamešati mikserom dok se ne dobije homogena smesa. Nakon ovog sledi skoro poslednji korak – dodavanje brašna. Ukupno treba dodati 350g brašna i, da bi se izbeglo stvaranje gromuljica, ja koristim sito za brašno koje je prilično sofistikovano – vidi sliku.

Dakle, polako se dodaje brašno a sve vreme se muti mikserom. Ja imam neki bezveze mikser sa samo jednom mutilicom ali i on je bio dovoljan. Kad se cela smesa dovede u homogeno stanje, i dalje je prilično retka ali recimo gušća od testa za palačinke ali mnogo ređa od testa za hleb, na primer.

Sledi poslednji korak, a to je nalivanje testa u posudu u kojoj će kolač da se peče. Za ovu količinu testa, imao sam idealnu posudu. Veličina moje posude je oko polovine standardne tepsije za rernu, s tim što pod standardno mislim na tepsije za moju rernu ;).  Bitno je da posuda ima stranice koje su bar jedno 7cm visoke pošto se kolač fino nadigne.

Ja koristim i papir za pečenje, nemam pojma da li je dobar prevod, u Srbiji ga nisam nikada video. Ne kažem da ne postoji ali kako nisam pekao kolače u Srbiji, za mene kao da nije postojao. Elem, taj papir se u Nemačkoj zove Backpapier, ako nekome znači . Dakle, staviti papir na dno posude ali tako da ga ima dovoljno da pokrije i stranice posude. Naliti polovinu testa pa posuti polovinu raspoloživog voća svuda ravnomerno. Ja sam pripremio oko 300g malina i kupina što je bilo malo za nekoga ko više voli da oseti ukus voća a manje testa. Na kraju naliti i ostatak testa tako da pokrije voće i na kraju posuti ostak voća.

Na kraju se posuda stavi u zagrejanu rernu tj. pećnicu tačno na središnju policu. Kolač izvaditi iz rerne kad je pečen, prekriti kuhinjskom krpom i ostaviti da se hladi. Kako znati da je kolač pečen? Pa, uglavnom po boji koja treba da bude tamnije braon a da  biste proverili da li je i iznutra pečen, možete da zabodete čačkalicu u sredinu i pogledate da li se nahvatalo vlažno testo na istu. Ako ga nema – kolač je pečen. Ja nisam kolač odmah isekao na kriške već kako se konzumirao, tako je i bio sečen. Ovo zbog toga jer mi se čini da se isečene kriške brže suše nego ceo kolač.

Na kraju evo par fotografija mog remek-dela:

Kolač sa malinama, još uvek ceo

Kolač sa malinama, isečen na kriške

Kolač sa malinama, close-up