Gastarbajter

Još malo pa izduvali

Da ne ispadne da se samo kod nas pare iznose iz zemlje. Bogami, svako ima neki svoj Kipar samo što se on drugačije zove – uglavnom Švajcarska. Ili Lihtenštajn. Dakle, odavno je postalo jasno da se kriminal isplati. U ovom slučaju se svima isplati i svi će da budu zadovoljni.

Utaja poreza je teško krivično delo. Šta je to utaja poreza? Pa to je kad zarađujete pare a ne prijavljujete prihod državi u kojoj živite pa samim tim i ne plaćate porez na taj prihod. Ti što se bave utajom poreza sigurno ne rade kod poslodavca i ne primaju platu na svoj račun u banci. Jok. Oni uopšte i ne rade a i nemaju račun u banci u svojoj zemlji. Oni obrću svoj novac po raznim investicionim fondovima kupujući i prodajuću „jedinice“ tj. pakete akcija. Sve transakcije vrše sa svojih računa u švajcarskoj banci. Jeste, baš kao u filmu. Inače, zašto baš u Švajcarskoj? Pa, pošto tamo ne žive, nisu dužni prijavljuju prihode finansijskim organima a takođe nisu obavezni ni da plaćaju porez na profit koji ostvare ovom trgovinom jer taj porez u švajcarskoj iznosi 0%. Dakle, poreski raj.

E pa, u jednoj takvoj banci rešio IT službenik da ukrade podatke o ovakvim klijentima – ljudima koji žive u Nemačkoj i Francuskoj ali pare drže u njegovoj banci  u Švajcarskoj. Dakle, počinio krivično delo tako što je otuđio imovinu banke – podatke o klijentima koji takođe vrše krivično delo tako što ne plaćaju porez u svojim matičnim državama.

I rešio taj službenik da naplati te podatke. Obratio se nekim vladama u Evropi i dao im nekoliko imena da provere autentičnost podataka. Jedna od tih vlada je i nemačka. Nemci proverili podatke, uverili se da su autentični i izračunali da, ako dobiju taj spisak, naplatiće od svojih građana preko sudskih postupaka oko 100 400 miliona EUR poreza. A, sada već bivši, službenik švajcarske banke traži svega 2.5 miliona EUR.

I, šta sad? Pa ništa, kriza je. Svaki cent je važan. Moral, a bogami i činjenica da će nemačka vlada da kupi vruću, ukradenu robu novcem svojih poreskih obaveznika, su ipak u drugom planu. Treba popraviti ulice, skroz propadoše od ove duge zime i soli i rizle koju nemilosrdno bacaju svaki dan. Neke stranke se kao bunile, čuju se tu i tamo neki glasovi protiv, ali ipak većina građana podržava ovu kupovinu. Među njima i ja. Što ja da plaćam porez a neko drugi ne.

Inače, nije ovo prvi slučaj. Pre 2 godine desilo se isto sa jednim službenikom banke u Lihtenštajnu. On je prodao podatke nemačkoj vladi za 4 miliona EUR a Nemci su do sada uspeli od ljudi sa tog spiska da naplate preko 200 miliona EUR na ime neplaćenih poreza.

Od tada su izuzetno zahladili odnosi Nemačke i Lihtenštajna (bah). Sad se slično događa i sa Švajcarcima – neki tamo već galame da je Nemačka zapravo objavila rat Švajcarskoj. Nije Švajcarska bogata od čokolade i satova. Bogata je jer vekovima već predstavlja poreski raj za sve bogataše koji hoće da sakriju svoje pare. Ovome polako dolazi kraj i Švajcarska je već ublažila svoje zakone o čuvanju „bankarske tajne“ i počela da sarađuje više na razotkrivanju utajivača poreza. Od tada, povučene su destine milijardi EUR iz švajcarskih banaka a to će sada samo da se nastavi.

Utaja poreza je ozbiljno krivično delo, kažnjava se izuzetno oštro. Na porez su skembali i Al Kaponea a bogami pre 2 godine i direktora nemačke pošte koji je krio svoje pare u Lihtenštajnu.