Gastarbajter

U prethodnim postovima pisali smo o motivaciji za traženje posla u inostranstvu, o nekim korisnim alatima koji mogu da pomognu u izboru zemlje tj. inostranstva. U ovom postu pisaću o tome kako sam ja tražio svoj prvi posao u inostranstvu.

Traženje posla (svejedno da li u inostranstvu ili ne) je samo po sebi već posao za puno radno vreme pa tako treba i pristupiti zadatku. Najbolje je od samog početka usvojiti fiksno “radno vreme” za traženje posla tj. dnevnu rutinu od koje ne treba odustajati. Na ovaj način se čovek bolje koncentriše na traženje posla i sve u vezi toga a dodatno se i priprema za normalno radno vreme na svom budućem radnom mestu.

Evo par stvari koje meni pomažu da metodično pristupim potrazi za poslom u inostranstvu:

• Organizacija vremena
  Rekli smo da je, pre svega, najvažnije naoružati se strpljenjem i isto tako shvatiti da posao neće da dođe sam od sebe, pogotovo ako već niste zaposleni. Dakle, naoružajte se strpljenjem i odredite svoje dnevno radno vreme za traženje posla. Na primer, od 9h do 13h svakog radnog dana. Vikende ostavite za mali odmor, predah i rekapitulaciju tj. sumiranje nedeljnih aktivnosti i utisaka.

• Organizacija dokumentacije
  Ja obično napravim nekoliko foldera na kompjuteru: “aplicirano” (ovde držim sve oglase na koje sam se prijavio, verziju CV-a koju sam slao na taj oglas i verziju propratnog pisma koje sam slao uz CV, sve razvrstano po firmama – jedna firma, jedan folder), “odgovoreno”,  (kada mi neka firma odgovori, onda ceo njen folder iz “aplicirano” prekopiram u ovaj folder i dodam još i email sa odgovorom) i “za apliciranje” (ovde držim oglase firmi na koje ću tek da apliciram)
• Pisanje opšte verzije CV-a
  Pre nego što krenem da se javljam na oglase, pripremim jednu opštu verziju mog CV-a. Ova verzija sadrži apsolutno sve poslove koje sam radio sa detaljnim opisima, uključujući i poslove koje sam radio besplatno (na primer za nekog profesora na fakultetu ili za neku firmu sam besplatno radio web-sajt ili šta već). Ovu verziju nikada ne šaljem kada se prijavljujem na oglas za posao već mi ona služi kao polazna osnova za prilagođavanje tj. pisanje CV-a specijalno za konkretnu poziciju. Na primer: neka radna mesta su manje relevantna pa za njih pišem manje detalja ili ih potpuno udaljim iz prilagođene verzije CV-a. Ne zanemarite volonterske, neprofitabilne ili slabo plaćene studentske poslove. Ponekada oni mogu biti jako važni za poslodavca pošto, u krajnjoj meri, njih ne zanima da li ste radili za pare ili ne već šta ste konkretno radili.
• Javljanje na oglase za posao
  Nakon što sam sačuvao na kompjuteru konkretni oglas za posao, krenem da prilagođavam svoj CV. Važno je da iz konkretnog oglasa tačno razumem šta se traži i probam da naglasim moje radno iskustvo vezano za to radno mesto. Takođe, u mom CV-u imam nekoliko opštih rečenica o sebi koje sumiraju moje radno iskustvo i moje ambicije. Ovo je mesto koje najčešće menjam da bih prilagodio taj uvodni tekst jer firme ili agencije za zapošljavanje na jedan CV ne troše više od 30 sekundi do jednog minuta i vrlo je važno da im odmah skrenem pažnju tim uvodnim opisom. Zato u taj uvod obično stavim par ključnih reči iz samog teksta oglasa.Nakon prilagođenog CV-a, krenem da pišem propratno pismo. Ono je slično tekstu koji stoji u uvodu mog CV-a ali tu moram da istaknem koje su moje osobine zbog kojih mislim da sam baš ja kandidat koga treba da zaposle. Nemojte da budete ovde preskromni jer vaš cilj je da ovim propratnim pismom zaintrigirate firmu da pogleda i vaš CV.Ako samo pošaljete email sa CV-em i nekom sasvim zanemarljivom porukom u telu email-a, firma će to da shvati kao da se ne trudite dovoljno i da vam i nije toliko stalo do tog radnog mesta.Zato aplicirajte samo na ona radna mesta do kojih vam je zaista stalo jer vam to daje motiv da se potrudite oko propratnog pisma i CV-a – firme ovo primećuju i umeju da cene!
• Odgovaranje na negativne odgovore
  Vrlo često vam firme čak neće ni odgovoriti na vašu aplikaciju. Ja u ovom slučaju ponekad pošaljem još jedan email posle par nedelja da pitam da li je moja aplikacija već razmatrana. Najčešći odgovor će biti negativan ali ne treba očajavati. Proanalizirajte još jednom vaše propratno pismo i CV i razmislite da li ste mogli to bolje da sročite. Izvucite zaključke i idite dalje. I obavezno se zahvalite firmi u dodatnom emailu što su izdvojili vreme da pročitaju vaš CV i da vam je žao što nećete sarađivati. Nešto u tom stilu – kratko, efikasno i glavno bez patetike.

U sledećim postovima pisaću konkretnije o tome kako koristiti društvene mreže za traženje posla u inostranstvu i preko kojih web sajtovima ima smisla tražiti posao u inostranstvu.

Koja su vaša iskustva sa traženjem posla, imate li još nekih saveta vezani za metodologiju traženja posla?

Dopada Vam se ovaj članak?
Podelite ga sa Facebook  (kliknite na “Like”) ili Twitter prijateljima (kliknite na “Tweet”) ili, jednostavno, ostavite komentar ispod teksta!