Arhiva
6 stavova koji će vam pomoći da nikada ne odete u inostranstvo
1. Inostranstvo je jedan velika nepoznata crna rupa. EU je zajednički naziv za nedefinisan broj država u kojima živi nedefinisan broj ljudi koji govore nepoznatim jezicima. Svi koji žive u EU su bogati, imaju kuće sa bazenima i jahte. Hoću i ja!
2. Za odlazak u inostranstvo je dovoljno da me neko uputi na adresu u EU na koju treba da se obratim i tamo će me već zaposliti.
3. Nikako ne treba da tražim poslove preko sajtova koji nude poslove u zemlji u koju hoću da emigriram. Ja zapravo i ne želim da emigriram u neku zemlju, ja hoću u EU. Dobro, može i u Ameriku ako ne zabodem ovu prvu kombinaciju. Ja ne znam i ne mogu da saznam kakvo je tržište radne snage u inostranstvu. Ti podaci su tajni i to samo mogu da mi kažu oni koji to znaju.
4. Posao u inostranstvu se traži isključivo preko foruma i blogova ostavljanjem ličnih podataka sa molbom da me neko kontaktira ako zna da se traži moje zanimanje negde u EU. Niko još u inostranstvo nije otišao a da nije imao vezu, kontakt ili poznanike sa Balkana koji su ga uputili u tajne emigriranja.
5. Uopšte nije važno znati ni jednu reč stranog jezika da bi se otišlo u inostranstvo. Zbog toga neću da se mučim i učim strane jezike. Radije ću na Fejsu da gledam slike sa letovanja prijatelja mojih prijatelja.
6. Ja u stvari ne želim da živim u inostranstvu. Ja samo želim da zarađujem “zapadnu” platu. Preseljenje, odlazak, integracija u novo društvo, mogućnost spajanja porodice, troškovi života u inostranstvu, cene nekretnina, buduća penzija i ostale manje važne stvari me ne zanimaju. Važno je da nađem posao a sve ostalo će da se sredi vremenom.
Bi ja, ali mi ne daju
Ono što se često čuje među potencijalnim gastarbajterime je tvrdnja tipa “ja bi sutra otišao, ali nitko me vani ne želi zaposliti jer mu se neda gnjaviti s papirima”.
Da li je tomu zaista tako? Prvog maja ove godine (kako simbolično) Njemačka je potpuno otvorila svoje tržište rada za stanovnike “novih” europskih zemalja (Poljske, Češke, Mađarske, itd.) To znači da je papirologija za Poljaka koji želi otići raditi recimo iz Varšave u Berlin potpuno jednaka kao i za Nijemca koji želi otići iz Frankfurta u Berlin, dakle praktički nepostojeća.
Švabe ko Švabe, ne prođe ni tri mjeseca, a oni odmah napraviše statistiku. Koliko je ljudi došlo? Iz svih 8 zemalja zajedno ni 15.000 ljudi, iako su sve prognoze govorile o barem desetorostrukoj brojci. Stvarno pomama ;)
Originalnu vijest sam čuo na radiju, ali Google je iznjedrio recimo ovaj članak (na njemačkom).
14 razloga protiv odlaska u inostranstvo
U Niš si Nišlija. U inostranstvu si “Jugo”.
Samo u svojoj zemlji i svom gradu osećaš se kao kod kuće. Ovaj osećaj ništa ne može da zameni. Kada odeš u inostranstvo, postaješ deo mase emigranata sa ovih prostora koje ljudi jednostavno nazivaju “Jugo” ili slično, zavisi od konkretne zemlje.
Svi pričaju na tuđem jeziku
Tamo se govori strani jezik. Koliko god se trudio on će za tebe uvek da bude strani jezik. I posle 30 godina i dalje ćeš praviti greške na osnovu kojih će lokalno stanovništvo uvek da te žigoše kao stranca.
Svoj jezik ćeš postepeno da zaboraviš
Najpre kreneš da zaboravljaš sleng. Čak i kada bi se trudio da ga ne zaboraviš, tvoj sleng zastareva. Ako i pokušaš da ga koristiš za vreme svojih dragocenih odmora u otažbini, svi će ti se smejati jer se sleng menja sa vremenom a ti si zamrznut u vremenu. Posle toga polako zaboravljaš reči a na kraju i gramatiku. Polako počinješ reči maternjeg jezika da zamenjuješ stranim rečima. “Do kraja jula moram da kundigam moj fertrag”. Šta ovo znači? To zna samo Jugo u Nemačkoj. Pročitaj više…
Gastarbajter na Facebook-u
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Poslednji komentari