14 razloga protiv odlaska u inostranstvo
U Niš si Nišlija. U inostranstvu si “Jugo”.
Samo u svojoj zemlji i svom gradu osećaš se kao kod kuće. Ovaj osećaj ništa ne može da zameni. Kada odeš u inostranstvo, postaješ deo mase emigranata sa ovih prostora koje ljudi jednostavno nazivaju “Jugo” ili slično, zavisi od konkretne zemlje.
Svi pričaju na tuđem jeziku
Tamo se govori strani jezik. Koliko god se trudio on će za tebe uvek da bude strani jezik. I posle 30 godina i dalje ćeš praviti greške na osnovu kojih će lokalno stanovništvo uvek da te žigoše kao stranca.
Svoj jezik ćeš postepeno da zaboraviš
Najpre kreneš da zaboravljaš sleng. Čak i kada bi se trudio da ga ne zaboraviš, tvoj sleng zastareva. Ako i pokušaš da ga koristiš za vreme svojih dragocenih odmora u otažbini, svi će ti se smejati jer se sleng menja sa vremenom a ti si zamrznut u vremenu. Posle toga polako zaboravljaš reči a na kraju i gramatiku. Polako počinješ reči maternjeg jezika da zamenjuješ stranim rečima. “Do kraja jula moram da kundigam moj fertrag”. Šta ovo znači? To zna samo Jugo u Nemačkoj.
Prijatelji
Čim emigriraš, za tebe počinje neka nova realnost. Realnost iz koje si otišao nastavlja da živi ali ti više nisi tamo. Tamo su samo tvoji prijatelji. Njima se dešavaju promene u životu kojih ti nisi deo. Tebi se dešavaju promene u životu kojih oni nisu deo. Kada se srećete ili samo preko telefona razgovarate, svako priča nešto svoje bez pravog dijaloga. Prijatelji postaju polako samo uspomene na srećnija vremena.
Mama tata sestra brat
Oni svi stradaju od tvoje odluke da napustiš porodično gnezdo. Ne razumeju zašto si otišao ali se prave da razumeju. Podržavaju te na rečima u tvom pokušaju da “uspeš” napolju a sami žive u nekim prošlim vremenima kada ste svi bili jedna srećna velika porodica.
Kada jednom odeš svuda postaješ stranac
Čim napustiš rodnu grudu momentalno počinješ da se otuđuješ od nje. Tamo gde dođeš uvek ćeš biti stranac koliko god se trudio. Možeš sa kolegama da ideš na časove jahanja, možeš da roštiljaš kobasice koliko hoćeš ali duša će ti uvek biti negde drugde. Što je najgore to mesto više fizički ne postoji.
Tamo je hladno
Tamo je hladno čak i leti. Čak i kad sunce sija nikad nije onako toplo kao što zna kod kuće da pripeče. Zime su neverovatno hladne i dugačke, dani su kratki, ujutru kada odlaziš na posao još se nije razdanilo a kada se vraćaš kući već je mrkli mrak. Lokalci se kupaju po jezerima čim temperatura pređe 20 stepeni. Jezera su iskopane rupe u zemlji ostale od izgradnje autoputeva. Priroda je lepa ali veštačka. Kad skreneš sa stazice u šumu neko te obavezno namrgođeno gleda.
Tamo nas ne vole
Tamo nas ne vole čak i pre nego što emigriramo i dođemo kod njih da živimo. Kada dođemo da živimo u njihovu zemlju, trpe nas jer radimo poslove koje oni ne žele. Retko ali ponekad se desi da ti priznaju da su lenji. Ti se samo osmehneš i nastaviš da ređaš red maltera red cigle.
Para nije sve u životu
Para nije ništa u životu kad imaš samo pare a nemaš ništa drugo. Ako je jedino što ti u životu fali malo više para, nemoj ni da pomišljaš o emigraciji.
Hrana
Voće i povrće je plastično, hrana je nezačinjena. Hrana je skupa a kvari se brzo. Sve se uzgaja u Holadniji i Poljskoj i izgleda lepo. Kada se nekome žališ na ukus hrane, čudno te gledaju. Iz pristojnosti te puste da dovršiš rečenicu a onda te unište svojim monologom o tome kako je hrana najbolja i najukusnija baš u njihovoj zemlji. Tvoja reč protiv njihove. Ti uvek gubiš.
Filmove i muziku moraš da platiš
Nevervovatno ali istinito – skidanje filmova i muzike je kažnjivo po zakonu. I ne samo da je kažnjivo nego se i aktivno kažnjava. Ljudi kupuju DVD-eve preko interneta a onda ih isto tako i prodaju. Neko iznajmljuje po video klubovima a neko gleda filmove preko interneta. Većina gleda filmove na televiziji sinhronizovane na svoj odvratni lokalni jezik. Kada vidiš Bogarta kako izgovara “Spiel das doch noch mal, Sam” dobiješ želju da se momentalno ispovraćaš.
Tamo živiš za odmore kući
Smešno ali tako je. Dok si kući jedva čekao da pobegneš negde na more, daleko od svog grada ili ne daj bože sela. U tuđini jedva čekaš da odeš “kući” na par nedelja. Obožavaš da provedeš vreme na selu i to ti deluje kao idealan odmor. Živiš za te dane cele godine i štediš kao blesav da ne bi razočarao sve one koje si ubedio da ti je u inostranstvu bolje.
Integracija u novu kulturu je osuđena na propast
Kakva crna integracija. Tebi je samo stalo da odradiš svoje sate a onda provedeš vikendem sa svojtom. Nećeš valjda da ideš sa Švabama posle posla na pivo i diskutuješ o utakmicama treće lige rukometa. Prvo ne razumeš jezik a drugo šta tu ima zanimljivo.
Odlazak je neizvestan. Ostanak je izvestan.
Zašto da rizikuješ odlaskom? Većina koja ode mašta da se vrati nazad. Zašto ne bi onda sebi skratio muke time što uopšte nećeš nigde odlaziti?
Vaš komentar (postoji samo jedno pravilo - komentar koji nema veze sa tekstom neće biti objavljen):
Gastarbajter na Facebook-u
Poslednji komentari
Svi naši autori
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Jako zanimljiv tekst i nazalost istinit.
U nekoliko tacaka sam sebe pronasla; mene su (licno) najvise pogodile hrana i jezik. 12 godina u Nemackoj i jos nisam naucila kada se koji clanak upotrebljava. I da, ostajes “Jugo” jer su neobrazovani i nemaju pojma o tome sta se u drugim mestima desava. Tako da nemas uvek osobu sa kojom bi mogao da caskas o svetskim patnjama.
Inace su ljudi ove (dojcland) jako organizovani, nimalo spontani i dosadni. Ustanes, ides da radis, ides kuci. Izlazis samo kada se dogovoris. Cak i kad nekome dodju na kafu kazu: “Za sat vremena moram da idem”. Onda odmah serviras sikterasu.
To meni recimo ovde nedostaje – da su ljudi otvoreniji, spontaniji i veseliji bilo bi lakse preboleti tu neku nostalgiju. Kad ode u Beograd jos iste veceri sam na putu, nije vazno gde, idem pravo u grad. Usput se uvek neko nadje. Ne kazem da je ta neka organizacija losa, ali preterase ga bre.
Jedino sto ovde valja jeste da detetu il ideci mozes da omogucis skolovanje (pogotovo fakultet) bez da osiromasis i da sebe upropastis radeci na dva mesta da bi mogao da platis skolarinu. Porez je prokleto visok i toliko komplikovan da te od samog pogleda na pregled poreza hvata mucnina. Ako si sam i zivis sam placas jedno; ako si sam a zivis sa curom/deckom placas drugo; ako si ozenjen a bez dece… Itd.
Mislim da posle nekog odredjenog vremena covek navikne na sve. Da, zaboravila sam sleng, ali bicu iskrena: nisam ga nikad ni upraznjavala. Odrzavam jezik citajuci na cirilici, moj google-nalog (i ostali) je na cirilici, citam knjige i pisem pisma babi i dedi i gladujem cele godine da kad odem na Zlatibor imam mesta u zelucu da se najedem prsute, sira i uzickog kajmaka.
Nastasja, iako Zlatibor ništa ne može da zameni, evo ti jedan sajt, pomaže barem da ublažiš nostalgiju: http://www.balkanstore.de/
Hvala što nas čitaš i pozdrav!
Ja sam sa Zlatibora pa mi bi zanimljivo kad videh da se pominje.Jel ti neko od rodbine gore?Ja sam trenutno peta godina veterinarskog fakulteta i sto sam blize kraju sve se vise plasim za posao a i svesniji sam ssituacije u zemlji.
Jel ovo ironija il’ sarkazam?
Nikad nisam umela da napravim razliku izmedju ova dva. :)
Marice, istina je, kao i uvek, negde između ;)
Dok sam čitao tekst, u više navrata sam pomisliio da je pisao neko iz redakcije Njuz.net-a.
Mogu se složiti oko nekih stvari u nekoj meri, ali generalno se ne slažem. Pa i ljudi koji dođu iz manjeg u veće mesto u Srbiji mogu osetiti tu nepristupačnost i distancu i hrana može biti drugačija i često se osećaš kao stranac iako tu možeš živeti više od decenije, pa i prijatelje menjaš, mama i tata više nisu na dohvat ruke, imaš muke oko integracije, ljudi pričaju tvojim jezikom ali drugim dijalektom na koji se isto navikavaš, tako da to nije ništa čudno u situacijama promene okruženja. Negde više, negde manje, ali to uvek postoji, da li se selio iz Vranja u Beograd ili iz Vranja u Frankfurt.
Ne sećam se da li sam na ovom blogu naleteo na tekst “Razlozi za emigraciju”, ali kontam da bi lista razloga brojila bar 14^3 stavki.
U svakom slučaju hvala za tekst i trud uložen da se napiše, jer volim da čujem druga i drugačija mišljenja.
Pozdrav udarnici!
kobac, hvala na analizi teksta! Ti sigurno, kao i ja, živiš u inostranstvu i ubedio si sebe i druge da nam je ovde bolje. Sad nema nazad, šta je tu je. Listu sa 2744 razloga za emigraciju polako sastavljam :)
Nema na čemu.
Sad kad si izračunao 14^3 vidim da sam ti dao mnogo :)
Ajde probaj prvo sa 14^2 ;-)
p.s. još uvek sam u Srbiji. Studirao sam godinu dana u Portugalu ali se polako spuštam u niski start za emigraciju u Norvešku…
pozdrav i drž’ se, što bi rekao Srđan Miletić :)
U simpatičnom humoru teksta lagano je isplivala surova istina. Odličan članak
Hvala, Zlatni Ritriver! Sviđa mi se tvoj blog, odlična tema, samo nastavi!
dobri su razlozi. ja sam oduvek mislila da je glavni to što, kad odeš, postaješ stranac u inostranstvu a otpadnik kod kuće.
monte_krista, lepo rečeno! Otpadnik kod kuće a “nepripadnik” u inostranstvu. Eto, izmislih novu reč.
ako vam se tamo ne dopada, zasto ste ostali toliko dugo? ako vas neko negde ignoriše, ne voli, niste im potrebni i sve ostalo a pritom ste ostavili prijatelje, porodicu, rođake, ja vas pitam ZAŠTO SE NISTE VRATILI POSLE RECIMO MESEC DANA? ako je zaista tamo tako hladno, hrana loša, ne možete da se integrišete i radite samo za odmor, dođite brate u Srbiju i ne filozofirajte! ovde će vas oberučke prihvatiti…dobićte stan, posao, dobra kola, osmočasovno radno vreme i nećete živeti samo za odmor!!! a nas koji smo se nameračili na inostranstvo prestanite da plašite tim glupostima…
Pa neki od nas se i jesu vratili (kad vec pises u mnozini), a imas i po neki clanak koji malo detaljnije obradjuje temu, npr.:
http://blog.udarnik.net/2009/09/10/iskustva-iz-emigracije-ostati-vratiti-se-ili-produziti-dalje-prvi-deo/
http://blog.udarnik.net/2011/07/04/the-return-of-the-prodigal-son/
Ovaj clanak imas vise nacina da shvatis, zavisno od toga sta si vec odlucila:
- ako si odlucila da odes, onda ti ne treba neki clanak da ti kaze da to ne radis jer sama znas koji su tvoji razlozi da odes – ako te neki clanak “uplasi” onda mozda tvoji motivi nisu toliko cvrsti, a to sigurno ne znaci da ovi razlozi nemaju osnovu;
- ako si odlucila da ostanes moci ces drugima da nabadas na nos kako je u inostranstvu lose i kako je tvoja odluka prava.
Niko ovde ne pokusava da proda apsolutnu istinu niti da drugima nametne svoje iskustvo kao jedino pravilno i bitno. No, cinjenica je da je vecina koji smo emigrirali, i ovde ne mislim na ljude sa ovog bloga, nego na emigrante uopsteno prosla kroz slicne faze i probleme koji su navedeni u clanku. To je neminovno, ali je pitanje da li je to tebi licno problem koji mozes da prevazidjes ili ne? Neki su to prevazisli, nekima to nije bilo vredno onoga sta imaju kod kuce.
Kod svakog emigranta imas borbu ljubavi i mrznje kako prema zemlji u koju su emigrirali, a tako i prema zemlji iz koje poticu. Tako se moze shvatiti i ovaj clanak.
delfin010, vraćamo se! Evo samo još jednu sezonu da izguramo i zbogom tuđino.
Od sezone do sezone…. Pa onda penzijica u evricima :)
Ovo je moj tekst na istu temu od pre dve godine, u vreme kad sam odlucila da se vratim kuci nakon 20 godina dijaspore:
———-
Ajde, da i ja nešto napišem.
Čitam noćas Blog-Poštu jednog veoma talentovanog Twitter Poznanika… i njegova Frustracija o Ludilu (njegova u Srbiji, moja u Nemačkoj) predje i na Mene… I to usred nekih drugih mnogo prijatnijih misli o mom najboljem Twitter Drugu (Ime neću da vam odam). I pre nego što je moj Najbolji Twitter Drug uspeo da me odpremi svetski u Krevet desi se znači ta Frustracija’Poetična MejlPošta i sjebe čitavu stvar…
Poetičan Twitter Poznanik hoće da ode iz Srbije…
A evo mog Odgovora na sve to:
Dragi Poetični Twitter Poznaniče,
Ja sam se ovde na Zapadu svih Pravila držala, … Završila Privatnu Akademiju čisteći tuđe Klonje svako jutro pred Predavanje, dok su neka druga Deca nekih Buržuja još razmišljala, dali oni uopšte studiraju zato sto je Tata ili Tatin Otac rekao.
Usralo me je da sam Praksu radila kod Agencije “Milla & Partner” (www.milla.de, momentalno jedna od vodećih Event Agencija Evrope) koja mi je pokazala Svet. I to sam ih našla u Telefonskom Imeniku. Počela sam kao jedina Grafičarka u Firmi od 10 Ljudi a na kraju Prakse završila na Empire State Building u Njujorku (pa se ispovraćala, jer se bojim visine).
Završila sam Akademiju (http://www.merz-akademie.de/cms/). WTF! Master of Arts! Ko je mogao, a ja nisam, (jer nisam htela i engleske Klonje da perem) išao je još dve dodatne Godine na Saint Martins College of Art and Design za London (jer postoji kooperacija između te dve akademije) da bi se dobila još po koja Titula.
Da bih se ja spasila Klonje, i ostalih Govana na drugim mestima, krenem da se zapošljavam. I usere me. Dobijem prva u Klasi Posao kod Firme “Strichpunkt” (www.strichpunkt-design.de). I opet ja prva Grafičarka: Firma je inače danas do Plafona, sve Nagrade Obrstila po svetu, za Fine Grafik Design su Najbolji. Moj Šef je bio patološki Sadista. Antisemit. Rasista. Čist Arijevac. I ja sam se svaki dan pitala, što je on mene zaposlio. Zvao me je “Četnik”.
Vodio je Firmu sa svojom Devojkom (znači bilo nas je troje samo u Firmi) koja je bila Bulimična-Anorexic-Histerična Zmija.
Ja nikad nisam dobra kad treba da radim pod stalnim Strahom od Koleričara. Tako da sam moju Kreativnost svaki put od Nervoze ispiškivala u WC-u Agencije. Otkaz sam dobila definitivno nakon 8 Meseci i to nakon ove kratke Pričice:
Božić. Veselo! Više: Mora biti Veselo!
Hajde da proslavimo u Firmi!
Došlo još par Ljudi.
Hajde Društvene Igre! Hajde.
Dart.
Hajde Dart.
Ja kažem: Ja neznam!
To se mom Šefu izgleda svidelo da ja nešto neznam i on kaže da moram jer svi igraju.
(Ja vidim da oni svi oko Centra, pa reko, neću ni ja bolje)
Uzmem ja i kažem: Ali samo jednom!
I pogodim mojom Levom u Centar.
Moj Šef me je pogledao. (Ja mislim , da je sutradan otvorio koncentracioni , ja bih prva išla kroz Odžak)
A ja sam samo rekla Laku Noć, i otišla.
Otkaz je sledio. U ponedeljak. Na stolu.
Čista Egomanija. I takvih bih mogla da ovde toliko nabrojim … Zacrneo bi Ekran.
Mali Izvod iz nepostojećeg Romana “moja Iskustva na Zapadu”:
Scena par nedelja kasnije nakon što sam Šefu sklonila njegovu ruku sa mog Dupeta: postavljanje novih radnika pored tebe sa nagoveštajem: ovu plaćam 500 evra manje nego tebe, pa da vas sad vidim! Rezultat: nova radnica je dobila otkaz 6 nedelja kasnije.
ili usred meetinga sve muškarci, jedino ja Žena: Šef meni, a ja zakopčana do grla: “Jednim pokretom bih Gospdjici Vukic sad mogao da skinem sve što ima na sebi!”…. što se više “skidalo” na Mitinzima, ja se više oblačila.
ili Prezentacija Home Page-a, Šef sedi iza mene sa ostalima, ja pokazujem moj rad (tada se znalo da sam u trudna; bila sam već u petom mesecu): “Ah, mogao sam i ja da Vam napravim dete,… ja sam mog sina napravio u jednoj jedinoj Noći!”
Šta sam naučila kroz sve te Godine:
Lepo je spavati u Hotelu sa 5 Zvezdica kad ti Firma plaća, lepo je ići na Božićnu Party od People Magazine usred Njujorka i upoznati neke koje si video u Bioskopu kao dete, lepo je leteti Avionima i voziti se taksijem na račun firme, .. jesti Sushi, nemisliti na sutra,… ne misliti da nemaš kuću, nemaš nikog ko da te čeka, nemaš nikog ko da te isprati, nemaš nikog sa kim ćeš stvarno da se nasmeješ, izplačeš, izdereš, … nemaš krsta, nemaš boga, nemaš duševne hrane, nemaš normalnog razgovora. Nemaš nikog kad se razboliš. Ni Žive Duše. Ni Mačku. Ni Biljku. Nemaš nikog usred Noći. Nemaš Nikog usred Dana. Nemaš nigde Nikoga. Jer si prodao Dušu Đavolu. A Karijera je Đavo.
Radiš 16 sati dnevno.
Histerično se smeješ sam sebi u Ogledalu.
Sklanjaš Ruku Šefa sa svog Dupeta i postavljaš ga na mesto gde pripada. Sa druge strane.
I shvaćaš da kao Stranac, Žena, Pamet, Sposobnost, Vrednost …. nikad nećeš biti priznat kao Hans i ostali Hansovi.
Moj Otac me je skoro iznenadio govoreći mi :
“…. Ali ti nisi bila takva!”
Da, ja nisam bila takva. Ja sam bila Iluzionista. Titov Pionir. Programirani Idealista. Utopista.
Ja sam radila ko magarac. Sklanjala Tudje ruke sa svog Dupeta sa ledenim smeškom na usnama i svaki put čekala da dobijem trešnju sa vrha Torte.
Ali ovde su sve Kolače već odavno odneli. Nema više.
Kad sam pre Pet Godina zatrudnela (i najzad počela da se radujem nekom privatnom Životu) poslednji kreativni Direktor mi je rekao : Sad si tvoju Karijeru upropastila!
Možda mi je ta neka Karijera upropašćena. Ali moja Duša mi se ponovo vratila.
I nema. Nema ničeg lepšeg nego kad mi moj Sin kaže:
” Ti si najbolja mama na svetu, i ti znaš najbolje da spremiš moju Sobu!”
A za Karijeru ćemo još videti.
Ne ovde.
I možda ne sutra.
I možda ne Karijera.
Ali definitivno kući, u Srbiji.
Jer ovde si dobar samo ako rintaš ili te pojebu. (Sad rintaju mlađi za mnogo manje para… to se zove: Generacija Prakse)
Kad nemože ni jedno ni drugo, pakuj kofere i putuj odakle si došao!
ps. Što se tiče Amerike, …takođe, kao i Nemačka. Čim pređeš Most iz NYC prema Connecticut i vidš White Picket Fences shvatićeš da ni tamo ne pripadaš. Tamo je Mozak zakrečan kao i Ograde ispred Kuća. Moj Savet: Proputuj, al´ se Kući vrati.
————-
Izvinite na gramatici, ruznim rečima etc. – sad je mnogo bolje! :-)
Pozdrav
T.
Žao mi je što ti se sve to izdešavalo i ne želim da likujem nad groznim situacijama koje se drugom dešavaju. Verujem ti, nije da ti ne verujem, ali voleo bih da mi odgovoriš na pitanje da li ne veruješ da bi ti se, minimum, sve to isto i u Srbiji desilo. Karijera u Srbiji i karijera na Zapadu, da prostite, isto sranje, ali je u Srbiji je još gore.
Budite pametni, mislite svojom glavom. Čim vidite da buvate u krajnost, nešto nije u redu, stani, uradi jedan reality check, vidi gde si, kuda si pošao, zahvali se na trenutku što si živ, a možda još uvek i zdrav i ajd polako ka sredini.
Ajd u zdravlje.
p.s. vidim da je nemački ostavio traga na tvoju srpsku gramatiku, obzirom da sve imenice pišeš velikim slovom :-)
Moram primijetiti kako je slatko kad svaku Imenicu pises velikim Slovom ;)
Kao sto netko vec rece, sve ce ti se to dogoditi i u Srbiji ili odakle si vec, jedino sto u slucaju da ti pukne film u Njemackoj se tom sefu teoretski mozes najebati matere i natjerati ga da plati ili da sjedi u zatvoru. U Srbiji ne mozes ni teoretski.
još ću jedno reći. jedan moj drug, koji već godinama živi u luksemburgu, pre neku godinu je uporedio život u srbiji i emigraciju rekavši da, kad si emigrant, džepovi su ti puni, ali ti je srce prazno. iskreno, jeste da svi volimo da imamo para i sve, ali meni je srce važnije. priznajem, ne bi mi mnogo trebalo da se naviknem da živim u inostranstvu, ali bi mi se verovatno smučilo posle nekog vremena. ne znam kako bih se vratila, jer ni povratak nije lak. prvo odeš, pa misliš da će ti biti super, kod kuće prihvate da si otišao, društvo te polako zaboravlja, onda rešiš da se vratiš, ali ni povratak kući nije lak, ipak se vraćaš podvijenog repa, kao izgnanik… zar ne?
Nikad necu shvatit te spike o kavama i prijateljima, vjerojatno zato sto sam emigrirao u tridesetima, kad je oblokavanje i isprazno kafenisanje uglavnom vec bilo na zalasku.
Zivot nakon 3 banke je uglavnom vrlo dosadna stvar i 90% navedenih stvari nema vise ama bas nikakve veze. Da li znam sleng ili kundigujem vertrag, koga briga? Poso kuca, kuca poso… Nostalgija je za mladosti, a ne za domovinom, mnogi ljudi to dvoje ne razlikuju.
Kad malo ostari covjeka pocnu veseliti sitnice tipa slozio sam si novi ruter pa sad mogu surfat iz klonje ili crko mi kindle a iz Amazone ce mi poslat novi bez da cekaju da im posaljem crknuti (da spomenem samo dva highlighta danasnjeg dana), a velike filozofije o otudjenju i plasticnom paradajzu ostavlja mladjima koji jos uvijek imaju neke iluzije ;)
P.S. nije istina da se mora placat mjuza i filmovi ista vise nego na Balkanu, mojih 1000 DVD-ova i par terabajta diskova se isto slazu s time ;) Sinhronizacija je isto malo nategnuta, cak i u mom selu od 30k stanovnika ima kino koje uvijek ima jedan od tri filma na repertoaru bez sinhronizacije, a vecina filmova na tv-u ima na jednom kanalu originalni ton.
@odprekoputa Karijera na zapadu i u Srbiji nije isto sranje… :-) Na zapadu svakako naučiš bolje da radiš, i kvalitet rada a i sam rezultat je mnogo bolji nego u Srbiji.
Kvalitet zivota je zato katastrofalan, socijalni kontakti, familijarne vrednosti i ostale tradicionalne (mozda) nekom konzervativne stavke zivota kad predjes 30tu gube primarnu vaznost. Ili da kazem drustvo ti namece misljenje da je single – samački zivot mnogo primamljivji od familijarnog – pa čak da mnogi over/preko 30 imaju strah od odgovornosti da osnuju familiju – kako finansijske tako i lične, moralne odgovornosti.
Ja sam radila u marketingu 16 godina i znam koliko se tržište okreće samcima a familiju ocenjuje kao slabopotrošačku. U Srbiji sam sad godinu i po dana. Posao sam našla pre 4 meseca preko infostuda, a ne preko veze. Moje dete i ja provodimo više vremena zajedno, mada i subotom do dva radim … Naše zajedničko vreme je kvalitetnije. Deca nisu stoerfaktor – faktor smetnje ovde u Srbiji. Možda da sam otišla u italiju, francusku ili bilo koju drugu državu bilo bi bolje od Nemačke. Ali ja to ne znam. Ja samo znam da od kad sam se vratila ne boli me želudac. I mnogo sam sretnija (i sa manje para).
Vi kažete ” Budite pametni, mislite svojom glavom. Čim vidite da buvate u krajnost, nešto nije u redu, stani, uradi jedan reality check, vidi gde si, kuda si pošao, zahvali se na trenutku što si živ, a možda još uvek i zdrav i ajd polako ka sredini.”… U Nemačkoj ja nisam mogla da nadjem sredinu… Jer zlatna sredina nije samo od mene zavisila. :-) Ja sam uvek drzana u strahu da izgubim posao – nije bilo opuštanja nikada. Moj posao je veoma zahtevan, (ne kao kod jednog hirurga) ali ima dosta egomanije i narcizma .. Ja sam morala svaki dan i to par puta dnevno biti kreativna, nove ideje su morale biti na stolu, … uglavnom i moja ambicija je kriva a i nemci su jako gadni dok im ne pokažeš zube … Ajde što ti sednu za vrat ali kad počnu da drmaju nogama! :-)
Nemačka veoma dobro zna da napravi od čoveka senku. Anonimnost se ceni. Pa i kod umiranja. Leševi leže po tri meseca u stanu i niko se ne pita …
@aleksandar Ja sam vodila proces 5 godina, medicinski slucaj (carski rez sepsa) – i izgubila! :-) A drugarica, švabica, kad sam radila kod Jung von Matt, je trudna otpuštena — protiv lobi se ne može … možda u americi ali ne u nemačkoj! :-)
@montekristo Vraćam se bez bunde i mercedesa ali sa jednim CVijem da pozelene! :-) Svi me pitaju što sam se vratila ali samo zato što ne veruju da mi je dosta bilo! Ja sam otišla samo da studiram ali … ostala duže! Ne žalim ja, iskustvo je iskustvo. Imam ja i drage ljude koje sam tamo ostavila … A i drage ljude koje sam ovde u Sbiji nove našla.
@Aleksandar Sa 30 život tek počinje! :-))
Puno pozdrava svima! :-)
Citajuci komentar nisam mogao da se ne identifikujem sa tvojim iskustvom, samo sto sam ja resenje nasao u ovome sta si pomenula: Italija, Francuska… konkretno Spanija. Situacija je svakako bolja utoliko sto ovde ljudi rade da bi ziveli i ne zive da bi radili. Meni licno je dobra alternativa zivotu kako u Srbiji tako i u Centralnoj Evropi. Idealno? Daleko od toga. No, problemi koje resis emigracijom stvore nove probleme uzrokovane emigracijom. Medjutim, ono sta je tesko da ih izvagas, a ocito ljudi imaju toliko podeljeno misljenje o emigraciji da vide samo jednu krajnost, a drugu odbacuju kategoricki, sto sacinjava savrsen recept za licni neuspeh i nezadovoljstvo.
Nj, mi ocito zivimo u nekim drugim Njemackama. Prema mojim iskustvima sve zivo je podredjeno familiji, cak do nivoa gdje postaje iritantno. Porezni sistem opako favorizira familije, pogotovo one gdje jedan clan ne radi i brine se za djecu, djecjih vrtica i jaslica ima svake godine sve vise i vise, cak su si zadali u zadatak za 10 godina povecati broj drzavnih jaslica da pokriva 90% potreba, a vrtici (3+ godina) vec odavno pokrivaju preko 90%.
Doduse, djece ima sve manje, vjerojatno zbog toga sto bas i nije jednostavno raditi i imati djecu i dosta ljudi se ne zeli zajebavat i kupi si psa ;)
Ono sto je tebe sjebalo je vjerojatno ta ista tradicija za koju kazes da ne postoji. Moja zena radi i prica mi svaki dan o diskriminaciji koju dozivljava na poslu, od toga da vecina muskaraca smatra da zena mora ostat doma i odgajat djecu i shodno tome se ponasa, pa sve do toga da zena u principu nema sansi biti unaprijedjena u upper (ili bilo kakav) management prije nego sto su joj sva djeca u skoli ili je ocito prestara da ima djecu ili se valjda ne deklarira kao neplodna.
Sto se tice sudova, citirat cu ti jednu recenicu Ivana Djikica koji je ipak puno veca faca od mene: “U Njemackoj covjek nauci da moze postojati sistem koji funkcionira”. I zaista, Njemacka je jedna od rijetkih zemalja gdje mali redovito pobjedjuje velikoga i oni se time jako ponose, svaki dan na dnevniku imas po neku presudu gdje je uglavnom mali sjebao velikoga.
I, da, znam da sa 30 zivot tek pocinje, vec mi je skoro 40 ;)
gasterbajter meni jedino nije jasno zasto si ti uopce jos uvijek tu ako te tako jako pere nostalgija?
Tu i tamo procitam koji tvoj post i nemogu se oteti dojimu da si doaso vamu da bi srao kako je kod tebe u domovini sve super i lijepo a sve ovdje ne vealja.
Stvarno ne razumijem vakve ljude. Ako si nesto izabrao u zivotu to je tvoj izbor i nemas se zasto zaliti. Ako ti ne valja samo ti mozes promjeniti svoju situaciju
Vesna, ja sam poslednji kome je u domovini sve super i lepo. Došao sam jer sam popizdeo od života tamo. I zaista ne vidim šta bi me ikad moglo naterati da se vratim. Nikad ne reci nikad ali verujem da bih psihički oboleo kada bih sada morao tamo da živim odjednom. Nemačka je raj na zemji u poređnju sa onim tamo.
Ako te ne mrzi, vrati se malo unazad i pročitaj moje ranije tekstove. Evo pročitaj na primer moj sci-fi tekst o tome kako će zemlja (zemlje) da nam izgledaju u budućnosti kad odatle ode svak ko valja (što bi rekao Rambo): Guglar
Na blogu ima više autora pa to ponekad može da zbuni.
Što se tiče ovog teksta – hej, on odražava mišljenje velikog broja ljudi i, kao što i vidimo iz komentara, čak i nekih koji su živeli ili još žive u inostranstvu kao naravno i mnogo onih koji nisu nikad napolju živeli. Osim toga, it feels good da povremeno seruckaš tu i tamo.
Samo lagano ljudi, ne dajte se iznervirati! Kindle je i meni crkao, moram da ih zovem da reklamiram. Živeo kapitalizam i potrošačko društvo!
Lepo si mu rekla! Zasto uopste ljudi pljuju po inostranstvu? Ako ti se nesvidja ili nije to to sto si ocekivao/la, vrati se. U svim vasim komentarima i dogadjajima koje ste ispricali ima istine, ali sve je stvar izbora. Ja sam radila u Svajcarskoj godinu dana i sve vreme je moja gazdarica i njene prijateljice (uglavnom dobro situirane-udate) pricale ” joooojjjj, sutra bi sve ovo ostavila i vratila se u Loznicu”. Posle 7-8 meseci meni dosadi i pitam je pa sto se nevrati a ona meni kaze ” A pa tamo nema para, ja ovde super zivim, u Srbiji ne mogu da zaradim ove pare, a u Beogradu je velika konkurencija” I tako… Svi bi oni da se vrate ali nece. Ja da se nisam posvadjala sa njom, verovatno bih ostala. I tamo sam imala prijatelje sa kojima sam gledala utakmice i isla u setnju, ispijala kafe i komentarisala frajere. Bilo mi je super. Sada imam 35 godina, 2 male dece, muza, i da mi neko ponovo ponudi da odem u Svicu, oberucke bih prihvatila.
Kako je fascinatna ljudska narav. :)
Jel vi momci provaljujete koliko se ljudi prepucavaju oko subjektivnog dozivljaja pojedinca? I s kolikim gnevom/poletom (kako ko) jedni druge ubedjuju u neubedljivo.
Citanje komentara me vraca u tinejdzerski period i budi ono “mene niko ne razume” osecanje, ili “ja sve znam” osecanje – koje nastupa posle tog puberteta.
Treba prebrojati koliko je puta na ovom blogu naglaseno da je ovo licni dozivljaj nekog od autora.
Steta sto se ovakve diskusije ne razvijaju nakon postova o pravima radnika, mozda bi onda i bilo nade za ovaj propali svet.
No… trla baba lan…. ;)
Marice, nemoj da si party-breaker, baš lepo ide razmena mišljenja.
Da li je moguće uopšte doći do konzenzusa oko odlaska u inostranstvo? To je toliko individualno da je nemoguće uoošte govoriti subjektivno. Ako pogledaš koliko FB lajkova ima ovaj post, šta zaključuješ? Ako pođemo od toga da velika većina naših čitalaca živi na Balkanu (na osnovu Quantacast statistike) i pretpostavimo da velika većina nikad nije živela u inostranstvu, ja imam samo jedan zaključak. I zadržaću ga radije za sebe :)
Prava radnika nisu važna. Domaća gibanica rules!
Ne treba nam koncenzus, zivela anarhija! :)
A znam ja da ljudi vole vake rasprave, to je upravo ono sto me plasi. Mislim, ne tema rasprave, nego rasprave kao takve. To mu dodje ko da ti napises post o tome kako volis plavo, a onda jedan udari kako je njemu omiljena crvena boja, i onda ti njega pokusavas da ubedis da plava treba da svima bude omiljena boja.
No, kada se povedu rasprave o odlascima i dolascima je se vazda setim moga tate koji je meni stalno govorio: Sedi di si, ni za di si nisi :)))
Ovo su pravi i ubedljivi razlozi za ostanak u svojoj zemlji.
Tatjanin komentar me još više uverio da treba ceniti ono što imamo u sopstvenoj zemlji.
Tatjana, žao mi je, što si bila prisiljena da prođeš tako težak put sa mnogo ponižavajućih situacija.
agroekonomijo, zelis li reci da na Balkanu nema mobbinga i diskriminacije na poslu? Nekako sumnjam ;)
gasterbajter eee aaa u pravu si :) jbg nisam citala sve :)
btw i meni crko Kindl nazvala sam u utorak rekla sam im da je crko.. malo bla bla na telefonu i danas je stigao novi :)
ja mislim da naši ljudi koji odu preko grane jednostavno lako mogu da izgube sebe. evo, svaki dan gledam tetku kako šizi jer mora svaka dva dana da šiša travu u bašti, i kako na hranu za mačku i kokošku i ribe u bazenčiću daje više para nego na sebe. nekako me zaboli kad je vidim tako.
@agroekonomijo To je sve suma 20 godina. Nije sve bilo crno … Ali ja sam se odlučila za neke druge vrednosti i novi početak. Gde god da si, boriti se moraš, ali čovek mora da odluči za šta se isplati boriti a za šta ne.
@N4A L I ja mislim da je juznije bolje :-) Nemacka je isuvise hladna!… mada i Švedska i njen socijalni sistem podrške majkama kažu da je za primer.
@Vesna Promenuti situaciju! :-) Slazem se! :-) Ali zasto tako agresivno!
@Marica odlicna ideja. :-)
@Alex Svako ima svoje zivotno iskustvo. Sve najbolje! :-) Ah, da… ja cu sledece godine 40 – mada mi nije jasno sta si time hteo da kazes!? :-)
@Agroekonomija Hvala ti! :-) Treba i da se izadje napolje, da se prodje i na kraju (moje licno misljenje) kuci dodje. :-) Ja nikad nisam razvila neku posebnu emotivnost prema toj Nemackoj … Više sam se vezivala za destinacije koje sam putovala iz Nemačke naprimer kao New York City …Odkad sam se vratila, nista mi ne nedostaje. Ja čak imam i vremena za sebe. Ranije sam trčala kroz život, živela “pored sebe”…
Smesni su mi neki koje znam, koji su bili dve, tri godine napolju pa pricaju kako im nedostaje hrana etc. Meni nista ne nedostaje. Ja sam sve ponela sa sobom. :-)
Imam vremena za moje dete, posao sam nasla,.. zivim najzad mirnije,.. cak i za hobije sam nasla vreme http://sibicamagazin.com/ i http://osocio.org/authors#tatjana
Borim se i dalje ali imam vise pozitivne energije. A kad mi nesto smeta opsujem i kazem direktno – ne gutam nezadovoljstvo i bes… Nemacka je veoma sterilna sto se tice emocija, ljudi su u celini skoro emotivno okrzljali – i pozitivne i negativne emocije se dosta kontrolisu. I sto sam primetila, nema senzualnosti u tom narodu u poredjenju sa francuzima ili italijanima — Mogla bih jedan Case Study o tome … Idem, da ne davim više :-) Pozdrav, Tatjana
NJ,
bas zanimljivo da si naglasila da ti se Nemacka nije svidela dok recimo NY jeste. Ja sam svoju emigraciju pocela u Ceskoj, a odatle se dalje preselila u Nemacku. Ni meni se recimo Nemacka uopste ne svidja. No recimo, Srbija mi se svidja jos manje. Te sam nekako u Nemackoj za sada zaglavljena :) Ceska mi je za sada na mestu br.1, od ove tri spomenute :) Dok se recimo mom muzu kosa dize na glavi od pomena Ceske :) A sigurna sam i vecini autora na ovom blogu, koje upravo iz Ceske i poznajem :)
Pravo da ti kazem, nama crvi u guzici ne daju mira. Selimo se za mesec dana opet (ostajemo u Nemackoj) a ja vec razmisljam gde cemo biti za dve-tri godine ;) Toliko nam otprilike treba da nam dojade poslovi i ljudi, i nagledamo se okoline.
Evo da ne budeš usamljena, meni se Češka jako dopala. Da se okolnosti nisu drugačije složile, ne bih imao ništa protiv života tamo…
Tatjana, ne nuzno vezano za ovaj tekst ali malo me zivcira kad ljudi nisu zadovoljni svojim izborima. Ko da ih je netko tjerao da odu ili ostanu. Geografski polozaj jedne osobe ne zasluzuje ovolike polemike, osim ako nisi u zatvoru ili na robiji nemas se pravo zaliti zato sto si ovdje ili ondje…to je moje “agresivno” misljenje :)
Ne mogu da pričam baš puno o razlozima za neodlazak u inostranstvo, odnosno, emigraciju, jer nisam to nikada bila. Mogu samo da kažem iz iskustva onih koji to jesu. SVE JE ISTINA ŠTO JE NAPISANO, no, neki su se odlično snašli i ostali, neki su i otišli s tim da će se vratiti jednoga dana, a neki su se vratili pre zacrtanog roka. Nemam ništa protiv emigracije. Svako je krojač svoje sreće, tj. sudbine.
Volim da otputujem u inostranstvo, da vidim kako drugi žive i sa te perspektive, uvek mi se čini da je tamo negde i lepše i jednostavnije. No, dom je dom i samo jedan! :)
bravo. slažem se u potpunosti.
odličan text, natjerao me da se zapitam je li stvarno pametno to šta ja želim… 22 su mi godine, zasićena svakodnevnicom, primitivizmom, puna želje za nečim novim, avanturom života, novi život u Češkoj … dodje ti da se zamisliš…
Ma vidi, svako ima svoju listu razloga za i protiv. Najvažnije je tvoje lično iskustvo. Zato samo napred, imaš dovoljno vremena da probaš napolju pa se vratiš ako ti se ne sviđa. Nemoj sebe unapred da obeshrabruješ. Kao što neko reče ovde, svi ovi razlozi važe i kada se seliš unutar svoje zemlje…
I ja bih Splićanki poručila: ako imaš osnovu da odeš, vidiš, probaš, idi, vidi, probaj, uvek imaš gde da se vratiš! Imaš pravo da krojiš svoju sudbinu!
Ja nisam nikada imala tu potrebu da odem iz svoje zemlje. Ni moja deca. Ali, sada, kada bi one poželele da odu, otišla bih i ja sa njima, naravno, ako bih im trebala. Šta ću ja ovde sama, bez njih. A sa druge strane, ne bih rekla ni jednu reč protiv. Na svakome od nas je izbor! :) Srećno!
Sve navedeno je istina. Nazalost, koliko god godina provedes u tudjoj zemlji, uvek ostajes neki tamo stranac. Osecaj … neke otudjenosti… nekakve polu izolacije… osecaj koji se ne moze tako lako izraziti recima… Ali svako iskustvo pomaze :)
Živeo sam dugo u inostranstvu (u nekoliko zemalja) i sanjam o danu kada ću ponovo otići za Ameriku. Jedva čekam. Inače, nigde gde sam živeo se nisam osećao kao stranac. Nigde nisam bio građanin srugog reda i nisam imao nikakve probleme. Ja se u stvari, kad malo bolje razmislim, u Srbiji osećam kao stranac i kao građanin drugog reda.
Vratio sam se da se doškolujem i pozavršavam neke stvari i to je to.
Ne mogu da verujem da su neki ljudi toliko maliciozni da plasiraju priče poput ‘Srbija je keva, tu si svoj na svome’ ili ‘Švajcarci su hladni, ma sranje je zemlja… Sterilna…’ i tako dalje.
Svako ko ima mogućnost da zbriše, neka se ne plaši, samo neka zbriše što pre. Uvek možete da se vratite. Mada, ne znam nikoga da se vratio iz inostranstva. Evo baš razmišljam – svi su ostali zauvek napolju (i naravno seru i kenjaju kako im je srce u Srbiji i kako im je teško na poslu).
Douxles, potpisujem ovu tvoju recenicu:
“Ja se u stvari, kad malo bolje razmislim, u Srbiji osećam kao stranac i kao građanin drugog reda.”
Svaka cast za clanak. Surovo ali istinito. Ziveo sam pola godine u USA preko WiT programa 2005 i sve je istina. Naravno da ne bih zeleo da idem, ali ovde je sve prslo… Nadam se da ce neko da ugasi svetlo kad svi odemo, cisto da ostanemo fini ;)
Sve zavisi od licnog iskustva. Uglavnom nasi ljudi koji se zale su: one koje mrzi da rade, koji se druze samo sa nasima i nemaju pojma jezik zbog toga, oni koji hoce na crno da radeitd…
U Srbiji bre moras 10 sati da trunes na posle za nekih bednih 300 evrića a npr. u Nemačkoj studenti rade 4 sata maksimalno i dobijaju mininmum 500 evra platu! Tako da ako je cilj ici u zemlju i nauciti jezik, i truditi se ne bi trebalo imati većih problema (naravno nije to lako). I te price porodica, priljatelji pa uvek ces moci da vidis svoju porodicu, prijatelje svuda mozes naci nego problem je sto nasi ljudi su ovde navikli da zive sa roditeljima do 40 godine koji ce ih sve vreme održavati i paziti i nikad se neće osamostaliti, dok u Evropi ljudi ranije se osamostaljuju, osnivaju porodice itd.. A to da ljudi nisu druzeljubivi to sve zavisi od coveka do coveka. Kod nas su kao super, samo idu u grupama nekim šatro prijatelji samo kad treba da se pije i tuče svaki cas, svako gleda kao ce nekog da prevari, da mu smesti nesto….Ovde su ljudi mnogo iskvareni… zato trazim nov zivot u inostranstvu jer zasto nebi probali nesto novo, da se upustimo u nov zivot, sta ceo zivot da zivimo u prošlosti::::.
Ja smatram da je kranje dosadno stalno ziveti u jednoj zemlji. Kada si stalno na istom mestu, saznajni procesi su na nuli. Najvise bih volela kada bih na svakih 5 godina mogla da idem negde drugo, onda bi mi zivot bio zaista ispunjen i znala bih sta sam radila i gde sam bila, a ne bi mi svaki dan bio isti – kuca, posao, iste lokacije po Beogradu, iste face, iste price, mlacenje prazne slame. Zato je posao u diplomatiji idealan. Zivela sam u inostranstvu, bilo mi je super, vratila sam se jer je krenula kriza, ali sad se opet spremam za novu destinaciju i jedva cekam. Price kako nas drugi gledaju kao emigrante su cista nebuloza, boli njih uvo za nas, bas oni nas analiziraju. Ma kako da ne. I nemojte da uopstavate pricu o tome kako nikad necete znati strani jezik kako valja. Meni je ucenje stranih jezika i upoznavanje stranih kultura pravo zadovoljstvo. I naravno da zelim da probam i drugaciju hranu, nova jela, nove ukuse. I nije istina da je kod nas hrana najukusnija, ona to nije odavno jer nam je kvalitet svega, pa i hrane, odavno drasticno opao. Hrana je ubedljivo najukusnija u Grckoj, ali obozavam i spansku hranu, a sad se spremam za severnije zemlje i zelim da vidim kakav je zivot tamo.
E ovako, razmisljao sam da li da ostavim komentar ili ne, pa onda ipak resih jer su mi ovakve stvari apsolutno smesne.
1. Niko me nikada nije nazvao jugoslovenom, sto je verovatno posledica krugova u kojima se krecem.
2. Nesposobnost osoba da nauce neki jezik dovoljno pravilno (odnosno nedostatak sluha) je ono sto ih cini da se osecaju strancima. Mene niko nikada nije gledao kao stranca zbog jezika ni u jednoj drzavi u kojoj sam ziveo. A clanovi koji se dodaju u nemackom su jedna budalastina koliko su jednostavni i laki, samo ljude mrzi da ugreju stolicu. Mozda sam ja jednostavno srecan pa kad progovorim na engleskom niko ne zna da sam iz bilo koje od slovenskih zemalja, a na nemackom , pa isto tako, kao i na italijanskom. Savet za one koji smatraju da uvek govore tudji jezik. Jezik je po definiciji sredstvo sporazumevanja i nista vise. Mi kad se rodimo ne govorimo nikakav jezik vec placemo i kmecimo i proizvodimo zvuke. Neandertalci nisu imali jezik vec su se sporazumevali rukama. Dakle, apsolutno se ne slazem s tom stvari da je strani jezik u vek strani. SAVET ZA BRZO HVATANJE JESTE TAJ DA CAK I KADA STE SAMI APSOLUTNO U SVAKOM TRENUTKU RAZMISLJATE I GOVORITE NA GLAS NA JEZIKU DRZAVE U KOJOJ STE…AKO DOBRO ZNATE GRAMATIKU NECE BITI PROBLEM DA U ROKU OD MESEC DANA I UZ MALO SLUHA I OPAZANJA SVE JAKO LAKO UHVATITE. Sledece veoma bitno jeste u vezi sa jezikom a i jos nekim stavkama jeste to da upravo treba se socijalizovati sa istim tim ljudima koje nazivate strancima, moji prijatelji napolju su samo stranci i apsolutno sam prihvacen u svim zivotnim sferama i jednostavno vole da su u mom drustvu i ja volim da sam u njihovom. To je korisno iz tog razloga sto budete pametni pa ih lepo zamolite da kad god kazete nesto pogresno vas isprave i na kraju se vremenom sve popravlja toliko da pocnete da poprimate akcente ljudi s kojima se druzite i koji su poprilicno lokalni tako da sve manje bilo ko moze da vas prepozna po govoru. sto se vise druzite sa pripadnicima svoje nacije, to cete manje upotrebljavati jezik koji nazivate stranim i samim tim ce vam uvek biti strani.
3. Svoj jezik nikada ne mozes da zaboravis. To je naucno dokazano, ako je to prvi jezik koji si naucio od rodjenja, ta varijanta ne moze da se desi, jedino sto moze da se desi jeste da zaboravite sleng. Jaka vajda, Citajte knjige, tu je mnogo bogatiji i kvalitetniji srpski jezik nego to da li cete zaboraviti neke kolokvijalizme.
4. Prijatelji….Oni ljudi koji su pravi prijatelji ostaju uvek u kontaktu. Meni je upravo odlazak iz Srbije omogucio da iskristalisem jos vise svoj spisak prijatelja i veoma sam srecan sa onom sacicom koju imam, ali za koju sam siguran da su uvek tu za mene…redovno odrzavamo kontakte i posle mnogo godina i i dan danas znamo sve jedni o drugima i posecujemo se vise nego pet puta godisnje. Svako je sposoban da u svojoj glavi stvori ono sto mu odgovara.
5. mama, tata, sestra, brat….apsolutno se ne slazem sa ovim. prvo oni vas posalju da studirate van njihovog grada veoma cesto i veoma cesto ih ne vidjate mesecima, u cemu je onda razlika i u situaciji ako ste negde u evropi…jeftin let iz holandije do beograda kosta i traje skoro isto koliko i putovanje od novog sada do nisha…tako da je sve veoma jednostavno….gomila ljudi i u svojoj zemlji ne ostaje na svome ognjistu pa niko ne strada zbog toga. jednostavno to su normalne stvari koje se desavaju, desavale su se i desavace se dokle god ljudi imaju potrebu da se krecu i otkrivaju novo.
6. Kada jednom odes svuda postajes stranac. Ovde postoji jedna stvar koja je uvredljiva do odredjene mere ali cu je ipak reci. SAMO MENTALNO NESPOSOBNI ZAPRAVO NAPRAVE SEBI OD ZIVOTA OVO STO SE TVRDI U OVOJ STAVKI. Uvek sve polazi iz glave i iz sposobnosti ljudi da stvori kontakte, ako niste sposobni to da ucinite, naravno da cete se osecati strancem svugde, a i izgubiti sve kontakte sa domovinom.
7.tamo je hladno….jednostavno resenje, odaberite zemlju u kojoj nije hladno i manite se prica kako nijedno sunce ne greje kao sunce domovine u kojoj ste mogli da crkavate od gladi ali bi vam barem bilo toplo i crkli bi ste od gladi na vrucini ili se smrzli na minus dvadeset.
8. tamo nas ne vole…to nije istina da nas ne vole….ljudi sami stvaraju svoje okruzenje….samo sposobnost i inteligencija i druzeljubivost ce vas uciniti voljenim…prva greska koju srbi prave kad odu u inostranstvo jeste sto se druze sa srbima vecinom i logicno je da vas onda ne vole kad vas ni ne znaju…dozvolite nekome da vas upozna pa ce vas mozda i zavoleti….situacija je takva i u srbiji….
9. para nije sve u zivotu…ovo je budalastina…ne odlaze svi zbog para. pa necu ni da komentarisem
10. hrana….ja sebi kad spremim hranu nikad nije ni bezukusna ni plasticna…kupujte u lokalnim mesarama i marketima i bice dobra i ne filozofirajte…kao da ste se u srbiji stalno prejedali svega savrsenog…taman posla…
11. filmove i muziku moras da platis,,,,naravno da mora da se plati, neko je to stvarao i od toga zivi i ne smatram da u tome ima ista lose. i treba kazniti onoga ko to radi ilegalno…
12. tamo zivis za odmore kuci….Ja iskreno ne zivim za odmor, meni je ceo zivot odmor, radim ono sto volim onako kako volim, jedan sam od pametnih srecnika koji je napravio sve sebi onako kako je hteo i pravi i dan danas…Imao sam mnogo problema da bih postigao to sto zelim, ali ne zalim ni jednog trenutka…ne cuvam pare za idenje kuci da bih se pokazivao seljani u srbiji koja se pali na kola i telefone…meni je to apsolutno idiotski i nisam tako ni podizan od strane roditelja…odem na nedelju dana i ne bih mrdao iz kuce jer sem mojih me izludjuje nekultura okolisa i nista me ne impresionira tamo.
13 integracija u novu kulturu je osudjena na propast. NIJE ISTINA…JA ZIVIM OD KULTURE I NJOME SE BAVIM…APSOLUTNO SAM INTEGRISAN U SVAKOJ PORI ISTE TE KULTURE KOJU VI OSUDJUJETE NA PROPAST…opet kljucni problem je uopste izbegavanje Srba da se integrisu vec na sve gledaju s prezirom i ne postuju druge kulture i to je generalno nas srpski problem. Kad naucimo da necemu drugacijem pristupamo s postovanjem samo zbog cinjenice da je drugacije, onda cemo se integrisati u sve. KO RAZUME USPEO JE.
14. Odlazak je neizvestan.Ostanak je izvestan. Mislim da je sve neizvesno u zivotu. Bitno je imati zdravlje. A sledeca stvar je ono sta zelis od zivota i gde zelis da budes. S tom idejom se postupa i treba ici dalje. Kada se ode negde drugo u novu zemlju naravno da je tesko, ali kako je meni ovo vec treca drzava ne racunajuci srbiju, ovde mi je integracija izuzetno laka bila jer sam tokom pravljenja gresaka prethodnih godina i razlicitih iskustava naucio neke stvar i naucio se pre svega postovanju razlicitosti sto otvara svaka vrata plus naravno rad, trud i malo namazanosti. Ostanak izvestan, jedino sto je tu izvesno u sadasnjoj situaciji jeste da ako vas ne ubije glad zbo nemanja posla, ne skrenete od silnih nike patika koje su inace namenjene za trcanje a ne za spazierung po gradu, uvucenih farmerki, ceca, jeca i dara i bubamara i raznih drugih divljih zveri, , onda ce vas definitivno ubiti neka pijana budala koja je mamino i tatino dete i pritom nece otici u zatvor jer su mamica i tatica direktori ogromnih banaka u srbiji.
Unapred se izvinjavam ako je sve ovo nekoga uvredilo. Sve je napisano samo iz namere da da i jednu malo drugaciju perspektivu onim stavkama gore. Po mom misljenju jos jednom da zakljucim one su izuzetno bezvezne jer kao sto sam rekao nekoliko puta iznad…COVEK SVE PRVO STVARA U SVOJOJ GLAVI A ONO STO NAM JE NAJGORI NEPRIJATELJ JESTE NISTA DRUGO NEGO SAM NAS MOZAK KOJI NAM I STVARA PARANOJE I PREDRASUDE.
Uh, ovo je tesko i iskomentarisati, vrlo opste nekonkretno i prepotentno, dosta zamena teza i demagogije. Ne osecam se prozvanim ili uvredjenim, vise izazvanim, pa da nesto odgovorim :).
- U svim razvijenim zemljama drustvo je klasno, pripadas odredjenoj klasi (prema imovinskiom stanju ili poreklu). Koliko god jezika da govoris uglavnom ces imati drugaciji akcenat od onih kojima je to maternji, ali i bez obzira na to, ne ocenjuje se smao po jeziku jesi li stranac ili ne, tamo gde je to vazno, znace se, to nije relativno od znanja jezika vec je cinjenica, STRANAC SI!
- Teze je odrzavati kontakt kada si dalje, to je cinjenica, ne da se relativizirati, osim ako ne stvaras svojju virtuelnu realnost. Meni cerkica strasno nedostaje iako je svaki dan gledam preko skypa, ma besmisleno je obrazlagati…
- mama, tata, sestra, brat.. apsolutno tacna stavka u tekstu, a tendenciozna nebuloza u komentaru. Naravno da negde iz sveta ima mnogo letova i jeftinih i svakakvih. Ali najcesce bas tamo gde si ti, nema lakog nacina da se za nekoliko sati stigne do Srb, na kraju krajeva imas najvise 20tak dana odmora godisnje. Jesi li ti svestan sta znaci 20 dana???
- 6. ? ni ne razumem, kakve mentalne sposobnosti, ne treba stavke iz spiska shvatati bukvalno. To sto ti zapocnes zivot u nekoj kosmopolitskoj zemlji de je 80% ljudi pristiglo iz inostranstva, i sto imas zdrav stav i sto stices nove kontakte, ne cini te lokalcem, strac si, poreklo ne mozes promeniti. Ako si u zivotu igrirao vise puta onda je nemoguce da ti nije jasno, da ti u svom zivotu samo svoj put svoju karijeru i porodicu imas, sve ti je drugo strano
- 7 i 8,??? Ne, nas svugde gledaju blagonaklono, u stvari ti si “Persona” u svetu nema etiketiranja, rasizma i klasa, u svetu vlada besklasno drustvo i samo si sam odgovoran za tudje misljenje o tebi, kao i za zakonodavstvo zemalja i koliko su procedure naklonjene strancima.
- Izbor zemlje, ah pa da klima na prvom mestu, pa zatim posao i finansijski uslovi.
- Novac?? Ma ne, ljudi emigriraju zbog provoda novih iskustava, nikako zbog bolje buducnosti i normalnog zivota. Da mozda do 25te, a onda sve manje mislis samo da ti se dupe dobro provede.
- 12. opet ne znam ni kako da razumem :D. Pa ko ne moze da nadje nista pozitivno u okruzenju iz koga je odrastao, kome nista ne nedostaje, taj se nigde nece ni snaci, od sebe ne moze da pobegne. A odmora imas toliko koliko imas, i svakako ga potrosis na povratke kuci a ne na “odmor”
- 13 i 14 Slazemo se, mislim stavke su nabrojane kao neki opsti prosek razmisljanja i postojanja nasih gasterbajtera.
Nemaju sve stavke istu tezinu, logicno je da je dosta subjektivnog pobrojano ali me strasno izludjuje relativiziranje bas svega. Nije ovde niko lud da mu se objasnjava da ako je normalna osoba integrisace se?? Pa kakva integracija ako na 3-4 godine promenis zemlju alo bre? Sve jeste neizvesno, dok ne osnujes porodicu, onda se trudis da napravis i neku izvesnost u zivotu. .
.. imas jeftine letove iz holandije… Pa sta ako si u Irskoj?….. opet kljucni problem je uopste izbegavanje Srba da se integrisu… A sta rade turci u Nemackoj? Studiraju, ne prave getoe ne bave se samo valjanjem povrca… integrisali su se… Sta ako radis 10 sati dnevno i nemas ni vremena za pice sa kolegama ili novim prijateljima, stecenim uglavnom preko posla…?? Ko ne ceni svoje, ne vidim kako moze igde i ikoga da ceni
Svaka cast za tekst!!!! Toliko ste mi dali volje da prevazidjem krizu u kojoj se nalazim da Vam ne mogu opisati. Apsolutno ste za sve u pravu , i sve ono sto i ja mislim, Vi ste srocili u tekst. Nadam se da da cu preskociti svoj haos koji me je snasao poslednjih meseci, nakon tri godine zivota van Srbije. I tacno je da je mozak moj najgori neprijatelj, ali pobedicu ga zahvaljujuci vasem tekstu i energiji koja jos uvek tinja negde u meni….
Puno hvala i puno srdacnih pozdrava
Marija
Na sve ovo imam jedan komentar:da niste morali nebi otisli?svako ima svoje razloge,neko zbog “bolje sutra”neko sa roditeljima itd.ali:ma sta pricali srce uvek vuce nazad.s godinama sve jace nazalost situacija je ovde[srbija]sve gora da coveku nije bitno gde ce ziveti vec samo da moze pristojno ziveti.a mnogo je lakse imati svoje oko sebe nego tudjince[strance]bar imas skim da pricas,pozalis,smejes,slavis psvadjas -lakse je?a eto nasi ljudi preko mesto da pomazu i privuku nase?koji odluce da odu, da se pomazu oni malte ne izbegavaju’ zemljake e da smo upola kao crnogorci ili siptari mislim kako se oni vucu jean ode za 1 god 30 komsija familije dovede pa bolje medju svojima nego?
@Zoran
Srce ne vuce uvek nazad – to je upravo vrlo individualno.
Da li je uvek lakse imati svoje oko sebe ili strance vrlo mnogo zavisi od tvog odnosa sa “svojima”.
Grozni smo kao narod, slazem se, doduse ne zbog ovih razloga koje si naveo :)
slucajno sam pronasla ovu stranicu ali mi je sTRasno drago da jesam.Imam jako puno pitanja i nedoumica za ljude koji rade van granica bivse nam Yuge. Ja sam bila pionir pa se samim tim i samtram za osobu koja poznaje jako turbulentne stvari u zivoti.Zivim u BANJA LUCI RS,ovdj sam stranac jos od1992 kad sam dosla kao dijete iz zagreba zbog znate cega. Neprihvacenost se osjeti i danas a ono kao to je moj narod moja zemlja ,zato je moj komentar na pitanj od kud sam nijem.Sve zavisi koliko smo mi kao jedinke fleksibilni da se prilagodimo situaciji.Ja nemam visoku skolu samo srednju i zato sebe sad smatram nepismenom osobom ali kriva sam sama.Sta sam htjela reci sa tim jeste da si sam krojis zivot a dali ce tu biti jos i aktor srece zavisi.procitala sam sve objave sa ove stranice pa se nadam da cu dobiti odgovor. Stvari stoje ovako ;ako imas zavrsen fax mozda i nadjes posao s tim da su mama iatata na nekoj jakoj pozicij neko od rodbine,da das odredjen iznos vezi za posao od 10 000 km i vise i opet ti niko nista ne garantuje. Zatim otvorena ponuda sexualna ako iole pristojno izgledas znaci ti budes tamo s nekim likom i ceka te posao koji radis mj dana dok ne dodje druga.I sta reci ako radis kod privatnika plata je otprilike mj 500km i to je super samo da je redovna. HAOS narod je izgubljen u vremenu i prostoru zacarani krug iz kog nema izlaza.JA imam 30 god. 2 sina kojima treba mnogo pod tim mislim na razumne stvari kao sto su sport skola i pristojni uslovi za zivot i odrastanje ne luxuz i rasipanje ,ali to postaje ovdje sve teze ne samo sa strane finansija nego i osnovne kulture zivota, a sve to krece iz tog haoticnog stanja.Treba mi iskren odgovor nakog od vas koji ste preko dali sad postoji sansa da se dodje tamo i nadje posao, kakvi su izgledi za to . Ja sam dobila hrvatsko drzavljanstvo i imam putovnicu dali to olaksava stvari, bicu zahvalna na odgovoru. SAMO JOS po pitanju osjecaja kad dodjes u stranu zemlju. MISLIM kad je VJERA jaka da se sve izdrzi i da podstrek treba biti to da uvijek ne daj BOZE ima gore govorim iz licnog iskustva, jer covjek nekad ni sam nije svjestan koliko je jak i koliko moze podnijeti tako da treba ici naprijed i dalje dignute glave bez obzira gdje si ,tko si koji jezik govoris kakav ti le naglasak sve su to nebitne stvari ako si ti zadovoljan iznutra i jos pri tom imas dodatnih motiva koji te tjeraju dalje.NEBO JE JEDNO BILO OVDJE ILI TAMO mi sami stvaramo sve drugo’ znaci odgovor na’MITSKO’ pitanje gdje je bolj ovdje ili tamo ? CEKAM ODGOVOR UNAPRIJED ZAHVALNA KIKI!
Kiki,
Evo ja sam jedan od onih koji su “preko” i odgovorno tvrdim ne da nema sanse da se dodje i da se nadje posao nego su sanse zapravo sa vremenom sve vece i vece jer ostarjeloj zapadnoj dekadenciji nuzno treba sve vise svjeze krvi udarnika iz nedodjije.
Eto, sad kad smo to rijesili, prijedji slobodno na http://blog.udarnik.net/2011/08/29/5-stavova-koji-ce-vam-pomoci-da-nikada-ne-odete-u-inostranstvo/
pa onda dalje redom.
puno srece.
Po meni je N4AL uradio najbolju stvar, da li slučajno ili namjerno e to ne znam, ako već odlučiš da odeš vani, onda gledaj da odeš u zemlju u kojoj je mentalitet donekle sličan našem, ili odi u zemlju koju svim srcem voliš, i nostalgija i kulturne razlike, ili šta već drugo će manje biti vidno u tvome srcu. Mislim da je od svih zemalja u Evropi Španija najidealnija za naše ljude a mislim na Balkan Ako već godinama čitaš o nekoj zemlji ili ti je jednostavno srce okrenuto ka njoj, onda ćeš sve negativne stvari lakše samljeti, jer jednostavno uklapaš se u ono u šta voliš. Mislim da je problem ljudi što odlaze samo zbog para, a ne zbog ljubavi prema nekoj zemlji. Ja lično bih volio poći u Španiju volim poslije Crne Gore tu zemlju, nekako mogao bih se lako sroditi sa tim narodom, a novac bi bio na drugome mjestu, naravno neophodan ali ne i nešto zbog čega bih želio poći u Španiju. Opet jes da si stranac ali ako sebe izgradiš kao veoma inteligentnu i vrijednu osobu, veoma načitanu i potkovanu u svojoj profesiji, ne vidim razloga da te odbiju samo zato što si stranac, naprotiv, rado bi svaka firma ovakve ljude voljela u svoje redove, pa bih volio da me demantujete ili potvrdite ovo moje mišljenje svi koji ste u inostranstvu.
Valjda svoju zemlju volis svim srcem, pa opet zelis otici zbog materijalne sigurnosti. Kada se emigrira najbitnija stvar je da se emigrira u ozbiljnu zemlju u kojoj moze dase planira buducnost. Tek je sekundarno kakv je mentalitet ljudi i dal je priblizan mentalitetu iz tvog kraja, da je to primarno, nikad niko ne bi zeleo ni da ide, prosiri vidike i upozna sveta.
Sve je to pogodilo i mene,i moju licnost,ah bas sam skeptican.Svidja mi se blog,ali kao i sa rekruterima to je,kako ko dozivi inostranstvo,ali kako da zapalim u wien sa devojkom,ne mogu da se zaposlim ovde 10 god……..Dejan
Kada se u Srbiji nesto promeni na bolje(Ako je uopste moguce nesto promeniti) onda necu vise da razmisljam o odlasku u inostranstvo,a s’obzirom kakva smo zemlja vecito cemo biti u krizi i nemastini,jad,beda,muka….
e svaka cast lepo receno… sarkasticno ironicno al istina je negde izmedju redova… ko razume shvatice :)
najveci stranac je onaj koji u svom rodnom gradu i pored obrazovanja i strucnosti ne moze naci posao. ja sam iz svog grada otisao u drugi grad u istoj drzavi gde se prica isti jezik ,slican sleng, slicni obicaji pa te opet gledaju ko stranca….primete razliku u naglasku…. u Srbiji je problem sto se ,ako nemas pare da podmazes, podmitis, nemas rodjaka na polozaju ili nisi clan stranke, oni koji odlucju prema tebi ponasaju kao prema strancu tj isto kao svabovi i skandinavci prema strancima i daju ti samo poslove koje niko nece da radi…… zar onda nije isto… stranac si kako god okrenes tako da je onda bolje resenje naplatiti dobro to sto si stranac… nije sve tako crno… u Srbiji (i na celom Balkanu) je mnogo crnje
Znate li onu pricu “Tamni vilajet” sa porukom – uzeo ne uzeo kajaces se. Sto se tice (ne)odlaska u inostranstvo moze se reci – ako odes, kajaces se, ako ne odes kajaces se.
Trebalo bi mi puno prostora i vremena da to objasnim, ali verujem da ce bar oni koji su otisli razumeti. Kratko receno to je sudbina rodjenih na ovim prostorima “Tamnog vilajeta”.
– ako odes,propustas ono sto se desava u sredini koju poznaješ i vremenom je gubiš jer nisi u toku, ako ne odes propustas da prosiris svoju sredinu i prosiris svoje vidike .
Ukratko receno, mi koji smo otisli razumemo. Sudbina ratnog balkana.
Zao mi je ali sve ovo je cista glupost i zao mi je sto se neko oseca tako. Iskreno ja se lepo osecam bilo gde u svetu zato sto prvo nucim jezik da bih mogao da se sporazumem, bar to nije problem.
pa svi bismo mi najradije bili kuci jos samo kada bi mogli da se zaposlimo i primamo plate kao u inostranstvu
Strašno se osećam i sve više čitajući vaše postove.Mislim da imam suviše mnogo razloga za odlazak iz ove zemlje,ali je moj problem malo različitiji od mnogih koji žele posao i novac.
Žalosno je što ja želim iz otadžbine ne zato što će mi tamo biti bolje nego zato što je ovde katastrofalno.Evo i objašnjenja.
Moj otac i majka su bili auslenderi gastarbajteri i mnogo se zajebali što su se ikada vratili.
Zeznuli su moju najstariju sestru, koja se nikada nije snašla u ovoj državi i dan danas je bez posla sa svojih 46 godina.Nije od ovaca da nema škole.Moja sestra broj 2 radi jako nezgodan posao nije bitno koji i kune svaki odlazak na posao,a j a sin broj3 sam uspešno mamino i tatino dete koje radi po 16 sati dnevno.Imam državni posao i 300 evra platu ,radim kao zdravstveni radnik.Nakon smene odlazim u radionicu i bavim se zanatom da bih mogao lepo da živim(šta ima lepo u poslu od 16 sati rada).Subota i nedelja su mi top dani kada radim otkidam se,razumem se u mnoge zanate i ujedno ih primenjujem i naplaćujem(možete zamisliti koliko je to tek poželjno na zapadu znati kod gazde mnoge stvari)-
Supruga mi takođe radi u državnoj ustanovi,imamo nešto što rentiramo i dva nova automobila boljih brendova.Sada bi svako pitao a što ti želiš odlazak.
Zato što moje dete neće dobiti posao ako nije u USRU ili kako se već zove stranka koja
hara zdravstvom,zato što moje dete ne može dobiti posao zato što se sva selapreselila u grad ,a mi nemamo zemlje a oni neće da je obrađuju,kažu imaju pravo da se zaposle,a gde će moja sestra i moj sin i nogo je takvih,zato što sam vrlo prosperitetan u firmi ali upravo
tim ljudima koji su došli sa njive smeta što si poslu poklonio svoje znanje,a on je došao da ima penziju i krade bogu i pacijentima dane a ti ludače edukuj se i onda te još nazivaju pogrdnim imenima zato što si sposoban,zato što šef ne nagrađuje da bi podstakao na rad,nego kažnjava,zato što su mi najmiliji nesrećni a ja ne mogu da im pomognem,zato što radim 16 sati svaki dan 17godina i onda ti kažu lako je tebi,a ja bih svoju kuću iz centra sada odmah prodao samo da odem,ali naravno i žena i dete i nikada se više ne bih vratio jer moj otac nije dovoljno zaradio pa sada od te male penzije iako inostrana ne može da živi.
Mogao bih još mnogo o ovome,dao sam sebi rok od godinu dana ,jer znam da moje dete nije za fakultet to prosto vidim jer je treća godina srednje i po jutru se dan poznaje.
Ali mi nije jasno zašto u ovoj zemlji svi moraju da imaju fakultet,čak i ako toj firmine treba ali bez njega ne možeš ni da imaš sex jer tobož nisi ni za šta ako go nemaš.Dođe taj fakultet kao penis što god veći veće ti šanse.E pa idem negde gde te neće posmatrati kao diplomu nego kao talenat ,vrednoću,odgovornost ,pristojnost i šta sve treba samo da odem iz ovog ludila.
Ma kakva bre Srbija, nisam mogao da nadjem posao za prosecnom ocenom 10 i doktorskom diplomom, 4 godine sam pokusavao da se zaposlim (bez veze, stranke itd…), i nista!!! Objasnjenja su bila tipa da sam prekvalifikovan (Hahahahahhhh), nabijem ja Srbiju na k****!!! Popizdim jedan dan, posaljem gomilu CV-a inostranim firmama i gle………DOBIJEM 42 ODGOVORA OD 42 POSLATA, I 38 KOJI ME ZOVU NA RAZGOVOR!!! Nisam mogao da verujem da ce tako nesto da se desi!! Dogovorim se ja da idem na razgovore (naravno sve o trosku kompanija), i na prvom razgovoru sve zavrsim. Pocetna plata 150.000,00 EUR godisnje!! Mislio sam da me neko zajebava!! Da ne bih ja sad puno kenjao na ovu temu……..sve u svemu…….sve sto mogu da kazem je: Zbogom Srbijo, na k**** te nabijem!!
Kad se sjetim kako su me gledali u Bgd 92 god kad postadoh izbjeglica preko noci. Bio sam ko popisan. Zivot u sobici od 12 kvadrata nas 4 odraslih. Pokupih stvari nakon nepune godine i pravac Kopenhagen. Uzas prvih par godina al tad upoznah zato svijeta i sad zato imam veliko drustvo i mnogo poznanika. Klima bi mogla biti bolja, i nedostaju roditelji ali nista drugo. Cak obrnuto, ovde imam daleko sadrzajniji zivot nego sto bih imao u Srbiji. Da mi roditelji nisu dole ne bi mi bilo na kraj pameti da dolazim svake godine. Toliko.
Pitanje Highlander-u: koji doktorat imate ? Od koje zemlje ste dobili toliko odgovora na poslati CV ? Blago vama vi ste onda retki srecnik jer i u EU i SAD je kriza milioni njihovih gradjana nemaju stalno zaposlenje.
Ziveli smo u Londonu 5 g,posle u USA 20 g. Imali udoban i zanimljiv zivot. Pitate se zasto nas toliko vuce domovina natrag ? Letesmo preko okena 40-ak puta, o potrosenom novcu za letovanja u Bg i Skoplju ne smem ni da sabiram. I pored sjajnog znanja jezika da niko nije znalo da smo stranci, ima mnogo toga sto se ne da opisati kako je dusa prazna. Prijatelje necete nikako steci. Svi kontakti su usled trenutne obostrane koristi. Nista nije dugotrajno i dugorocno. Nista se ne gradi. Ni ugled, ni mesto u drustvu. Sve je trenutno i koliko imate novaca za nesto da date. Svih tih godina nedostajao nam je MISIRIS svojih brda i suma i trave u Srbiji, lepota Kopaonika ili Mavrova, lepi ljudi oko nas, nasa hrana, nase salate, nas duh ka sali i bliskost u ophodjenju. Dosadilo da u skupovima samo slusam od nasih “kad cemo kuci”. 3 god smo spremali povratak. Tesko je iskoreniti se iz svakodnevnice : prodaja kola, racuni, skole, prodaja/izdavanje kuce , a tek ako ima puno stvari ni da poklanjas ni da nosis ,,,milion malih odluka, to je remecenje neke udobnosti koju si stvorio….I novcani trosak je veliki faktor. Veliki je napor vratiti se u domovinu. Mora da se ima jak unutrasnji poriv. I tako sad smo jako srecni sto vise nemamo za temu avionske prelete okena , evo uzivamo u Srbiji, Makedoniji, Beogradu Kopaoniku i divimo se nasoj lepoj zemlji. Prija nam medju svojima. Svaki dan smo se secali Alekse Santica i istorijskih stihova: “ostajte ovde sunce tudjeg neba nece vas grejati kao sto ovo greje…” Kolika je to istina to samo znaju oni koji su tamo daleko van svoje domovine. Sve sto je gore napisano u blogu je bas tako.
Imigranata ima nas 2 vrste: oni kao mi koji su uvek Srbi i svoji imaju svoj identitet i tome nauce decu, i onih koji sve zaborave i brzo se unesu u novo drustvo.Ako im je tako lepse njihova stvar. Mi nikad nemozemo biti ni anglo saksonci ni germani ni romani, mi smo Sloveni, mi smo frugacije duse. pozdrav sa Kopaonika.
Sve je to meni jasno sto vi svi pricate,ali jedini razlog zasto bih ja otisao u inostranstvo je da bi obezbedio bolju buducnost svojoj deci.Ja i ovde radim od jutra do sutra isto kao i tamo sto bi.Ne trazim ja ni med ni mleko u inostranstvu vec samo da se ne stiskam od prvog do prvog.Ovde kad dobijes platu ne razmisljas sta ces da kupis nego cega ces da se odreknes da bi platio ono sto moras.Kao sto neko rece ako odluci da ides pa nema te sile na zemlji koja ce te odgovoriti.I te price prijatelji rodbina i ostalo sve je to uredu i ja to postujem ali to meni nece decu hraniti nece ih obuci za skolu.Kako meni neko da pomogne od rodbine i prijatelja kad na prvom mestu ne mogu sebi da pomognu.Nigde nema nase domovine na svetu nego ovde ali potreba za prezivljavenje je jaca.Ja cu za svoju decu da zrtvujem sve sto budem mogao samo da ona zive bolje nego sto sam ja.