Država je umrla sa SFRJ, da li ste znali?
Ostali su samo partija i pojedinac. Nema više velikog brata koji će da se brine da plata stigne na vreme, da se regres isplati kad treba i da se polutke podele bratski.
Nema betonskih mastodonata na obalama plavog Jadrana u vlasništvu sindikata gde se ručalo, kako se beše to zvaše, na bonove, na tačkice …?
Doduše, može sve to i preko partije ali partija nije baš tako velikodušna kao država, za partiju mora po nešto i da se odradi.
Dakle, sad svaki pojedinac mora da se pobrine da stvori sebi uslove za život. Sad pojedinac mora da se bori za mesto u obdaništu, za mesto u školi, za radno mesto, za mesto kod doktora, za mesto za izdavanje lične karte i, na kraju ili pre svega, za mesto gde se dele besplatne japanske sadnice.
Posao za sebe, bilo gde, samo ti možeš naći
Čitam komentare na ovom blogu o životu u inostranstvu i ne mogu čudu da se načudim. Svaki drugi komentar je molba da neko pomogne ukoliko ima informacije oko tog i tog posla u toj i toj zemlji. Ili kontinentu.
Na ovom blogu, do sada ni jedan odgovor niko nikad napisao nije na tu molbu. Jednostavno, ne postoji taj “neko”. Onda smo i prestali da objavljujemo te komentare.
Ja sam u životu nekoliko puta pomogao nekolicini ljudi da nađu posao. Ali to su bile vrlo specifične situacije.Ti ljudi su moji bliski prijatelji, kumovi, rođaci. Ne verujem u pomoć anonimnih dobrotvora.
Umesto ostavljanja komentara po blogovima i forumima, energiju treba usmeriti u kontaktiranje potencijalnih poslodavaca.
Ajde još jednom o tome kako se traži posao u inostranstvu
Kako tražite posao u svojoj zemlji?
Valjda preko poznanika i prijavljivanjem na konkurse. Pa, procedura je ista i za inostranstvo. Tražite posao građevinca u EU? Ne postoji. Mora to malo konkretnije.
Šta to znači građevinac – koji je to zanat. Konkretizuj to u nekoliko zanimanja, pojma nemam kako se zovu. Moler, stolar, šloser. Prevedi to na strani jezik tj. jezik zemlje u kojoj tražiš posao. EU je samo buzzword.
Moraš da budeš konkretan. Moler, stolar, šloser u Nemačkoj. To je već mnogo bolje. Prevedi na nemački. Imaš rečnik na internetu. Prevedi još i reči “posao”, “traženje posla” itd. na nemački. Onda kreni da tražiš, najbolje direktno u Nemačkoj. Kako? Ideš lepo na google.de i potražiš, na primer “baustelle arbeiter stellenangebote Deutschland”.
Jebiga, rezultati potrage su na stranom jeziku ali moraš da se snađeš kako znaš i umeš ako hoćeš da nađeš posao.
Jedna biznis ideja za džabe
Malo nas nema na ovom blogu a razlog je što i mi imamo pametnija posla od blogovanja. Prešli smo na guglanje.
Ne mora čovek da nađe poslodavca da bi došao do posla. Posao može da se izmisli i vrlo je verovatno da svako od nas zna da radi nešto što bi drugima bilo korisno.
Na primer bio si strastveni pušač ali si nekako, na jedvite jade, ostavio cigarete. Znaš li koliko je takvih koji bi hteli kao ti? Eto, možeš za početak da organizuješ besplatni seminar gde ćeš da ispričah svoje metode kako si ostavio pušenje.
Da znam, ja sad ke*am odavde iz moje fotelje iz nekog inostranstva, to je nerealno. Kakav seminar. Ako tako misliš, onda si na pogrešnom mestu. Ostavi jednostavno komentar ispod ovog teksta sa molbom da ti neko pomogne oko posla. Komentar neće biti objavljen ali tebi će biti lakše. Imaš izgovor. Nema posla, svuda si pitao.
Ako pak veruješ u seminar “Kako ostaviti pušenje za 1 dan”, svrati do omiljenog lokalnog kafića i porazgovaraj sa vlasnikom da li bi ti pozajmio prostor na 1h. Odštampaj neke flajere i zamoli osoblje da ih podeli gostima i eto tebi publike.
Ako ti seminar i ne bude naročito uspešan, opet ćeš imati koristi: u CV možeš da zapišeš da si držao seminare(e) o ostavljanju pušenja a i upoznaćeš neke nove ljude. Ko zna, možda neko od njih ima neku ponudu za posao.
Plus bonus za kraj
Nađoh na internetu (živeo nam isti!) komplet sve brojeve SIRIUS-a, zipovano u 80 megabajta. Ko voli da čita SF klasike XX veka (tačnije od 30-tih do 70-ih godina, dakle pre novog SF talasa), neka ostavi komentar! Sve sveske su konvertovane u word dokument i savršeno se čitaju na Kindlu. Gde ćeš bolju literaturu da skratiš dugačka noćna putovanja po argentinskim vrletima!
Vaš komentar (postoji samo jedno pravilo - komentar koji nema veze sa tekstom neće biti objavljen):
Gastarbajter na Facebook-u
Poslednji komentari
Svi naši autori
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Volim SF klasike. :-))))
Ja nisam neki Jugo nostalgicar, zaista. Uslovi zivota i rada nasim roditeljima mozda jesu billi bolji. ALi smatram da je to sve skupa bilo postavljeno na nerealne osnove, te da je kad tad moralo propasti. Nedostaje mi jedino onaj osjecaj sirine, velicine, moci. U Bosni se osjecam malo skuceno. Sad nas sve ovako male, podjeljene po Balkanu, “munjta” kako ko stigne. Ali to je neka posve druga prica…
Ja sam samo htjela da pohvalim “poslovnu ideju”.. Stvar se moze posmatrati i mnogo sire. Tu se, zapravo, radi o zauzimanju jednom aktivnog stava, uzimanju stvari u svoje ruke, kao alternativi jadanjem nad svojom zivotom.
Svidja mi se to.
Ljiljana, apsolutno se slazem – tzv “blagostanje” u SFRJ ja placeno (a i dalje se placa) sigurno velikom cenom. Najstrasnije nasledje SFRJ je verovanje da ce “drzava” da se pobrine za tebe. Na zalost, nema nista od toga. Hvala za komentar!
“Ja nisam neki Jugo nostalgicar, zaista. Uslovi zivota i rada nasim roditeljima mozda jesu billi bolji. ALi smatram da je to sve skupa bilo postavljeno na nerealne osnove, te da je kad tad moralo propasti” pazi što se tiče nerealne osnove: 60tih je Tito uzeo 600 mil $ krede i napravio željezaru u Smederevu zaposlio ljude i obrnuo ulaganje, prije mjesec-dva naži ljubljeni vladari su uzeli 300 mil EUR krede da bi POPUNILI BUDŽET tj svoje plate, regrese, gorivo, auta, švalerke, školovanje djece vani…..ako je ovo realno neznam onda šta je apsurd!
Uvek direktno u sred srede!
Bez borbe nema cilja. Ko god samo masta i ostane na ideji, dalek mu je cilj, nedostizan. Nazalost, mnogo je takvih kod nas.
Hvala Deda, tako je. Nema predaje bez borbe.
Samo bih skrenuo paznju na susede http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Bekstvo-iz-turobne-Grcke.sr.html. Evo mali predlog svim nezadovoljnim koji kukaju – Radna viza za Australiju http://www.immi.gov.au/skilled/general-skilled-migration/175/
Sirius meni treba :)
Što se tiče SFRJ, mora se priznati sa je većina napredovala i dobila bolje uslove života u odnosu na generaciju koja je živela između dva rata.. To je ono čega se sećaju naši roditelji…
Cao Srdjane, slazem se. Za stanovnistvo SFRJ i SSSR, na primer, posleratni period (tj. socijalizam) je doneo napredak u skoro svim aspektima zivota. Narod se opismenio, dobio kvalitetno obrazovanje, zdravstvenu zastitu itd. Mislim i da nasoj kulturi/mentalitetu mnogo vise odgovara taj socijalizam/kolektivizam od nekog individualizma koji se forsira u anglosaksonskim kulturama. Hvala na komentaru!
Sto se tice Siriusa, evo linka, uzivajte: http://www.4shared.com/dir/dFofObzz/Sirius.html
Majstore, svaka ti dala za siriuse!
Da, mi smo potomci onih kojima je sve bilo dato. Skoro mi je jedan informaticar u penziji rekao da su ga, kad je trebalo da se zaposli, vukli za rukav i zaposlio se u Telekomu! Zamislite vi to da vas neko vuce za rukav, a pocetnik ste. I zbog takvog luksuza mi nismo imali od koga da naucimo kako se boriti za posao, za vecu platu, bolje radno vreme…Mi smo usli u igru ne poznajuci pravila i bez jadikovanja moramo da ih savladamo. Pozdrav autoru.
Cao Luche! Na zalost, preveliko oslanjanje na drzavu nas je definitivno ulenjilo. Nadajmo se da ce ove tekuce teskoce da nateraju ljude da se vise uzdaju u svoje sopstvene sposobnosti. Pozdrav i hvala sto nas citas!
Dosadna i izvikana tema…
Ljudi su samo ljudi sa svojim mišljenjima, strahovima i osobinama. Niko nije robot i pritiskom na dugme da napiše najbolji CV, nauči gomilu stranih jezika, završi mega kurseve… sve je to smešno. Mnoštvo nezaposlenih je starije od 40 godina. Kako oni da se promene? Teoretski je moguće, u praksi jako teško.
Zato tekst za gubljenje vremena i pametovanje autora.
Pozdrav Bogoljube, hvala na komentaru.
Robot tesko da ce da napise najbolji CV, nauci jezike ili zavrsi neke kurseve – samo covek to moze. Ali, pogledajmo strukturu nezaposlenosti po starosnim grupama u Srbiji, pre nego sto pocnemo da generalizujemo stvari – na osnovu podataka iz Septembra 2010:
“Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju lica od 25 do 29 godina (13,20%), zatim lica od 30 do 34 godine (12,50%), od 35 do 39 godina (12,01%), od 45 do 49 godina (11,92%), od 50 do 54 godina (11,80%) i lica od 40 do 44 godina (11,72%).”
Dakle, mladji od 40 godina cine preko 50% nezaposlenih ako saberes sve ove starosne grupe gore (nedostaje statistika za mladje od 25 godina i starije od 54).
Na osnovu tvojih kriterijuma, moze li neko od ovih 50% da se promeni na osnovu tvojih kriterijuma? Koliko je realno u praksi da se oni promene?
Da li ti verujes da makar jedan pojedinac od svih nezaposlenih moze da se promeni? Ako moze i ako ga je moj post na to motivisao, onda je moj cilj ovim postom ispunjen.
Ako zelis da izrazis neko drugacije misljenje – dobrodosao si da napises post ovde na nasem blogu, samo napisi u komentaru i mi cemo te kontaktirati.
Hajde i ja da se uključim,
tema je izuzetno atraktivna. Mišljenja sam da je čovjek oduvijek bio i biće i ubuduće borac sam protiv svih. I u socijalizmu i u kapitalizmu i u feudalizmu i i nekom drugom izmu ako ne znaš svoje d… sačuvati i izboriti se samostalno, vrlo brzo padaš na nos. Stvar je samo različitih metoda kako doći do cilja. Zabluda je mišljenje da se u SFRJ dolazilo, do onog što zovemo uspjehom, tuđom pomoći. Jedino je uređenost države, ekonomska moć i pozitivna energija koja dolazi iz naroda bila veća.
Poruka za gastu, pomozi komšiji-širi energiju dobra.
Drugarski pozdrav svima,
yux
Daj ne s..e vise! Vi i vase pametovanje o trazenju posla.Posla ovde jednostavno nema. Ceknite jos malo pa cete da iskusite i taj uzitak u bajnoj EU :)
I price o tome kako su ljudi ovde lenji, mislim stvarno… Moj brat je informaticar, poslao covek par stotina cv-ja po ranoraznim firmama, efekat ravan nuli, tako da ne solite nam pamet. Posla nema pogotovu za obicne normalne ljude. Za preduzetne ljude ima mogucnosti, medjutim to je za malo izuzetnije (obrazovanije nacitanije, informaticki vesti itd) pojedince. ne pomaze malom coveku nazalost.
Kad sam bio letos u Grckoj crko sam od smeha kad sam video kako Grci rade. Pa mi smo Japanci za njih!
Posla nema, kriza je strahovita temelji kapitalizma se tresu, a vi nam savetujete da saljemo cv i drzimo seminare o pusenju? Heheh, odlicno. Ipak hvala za link sa Sirijusom. To sam citao kad sam bio klinac.
Ma nemoj ni objavit io sam umoran kad sam pisao, nije relevatan odgovor, ajd pozdrav!
Joooooooooj kakve su to nebuloza sa CV i sajtovima za traženje posla u inostranstvu?????
Nemojte paliti raju, ja sam poslao mali milion raznim firmama po savjetu nikakav odgovor nisam dobio nikad evo već 4 godine!!! Za posao vani legalno ide sledeće: Gazda raspiše konkurs, traži u svom gradu kvalifikovane, pa u državi, pa u EU, i TEK ONDA kas sve ovo ne nađe oda si ti uzet u razmatranje….znači lakše kamili kroz iglene uši! I prolaz imaju IT inžinjeri sa dobrim kvalifikacijama, ljekari specijalisti, razni stručnjaci i sl a takvi i ovdje jaaako dobro žive a malo rade ne treba im EU. Ili crnjak ili brakom treće ne postoji!
Sasha,
ja sam kao ne informaticar sa godinu dana sedenja kod kuce ucenja sa interneta dobio posao u IT. Prema tome problem je u tvom bratu i takvima sto zavrse fakultet bez znanja i misle da im neko duguje ne znam kakav posao.
Tri godine kasnije na drugi konkurs koji je objavljen kod nas za cesku sam dobio posao u firmi i tu radim evo malo preko dve godine.
Kanda nisam citao Sirijus pa ne razumem.
dzordze, moja kritika je bila u tome da slanje CV-a, biro i slicne gluposti (u Srbiji) predstavlja tesko gubljenje vremena. Moj brat sad vozi Harleja i novog folksvagena tako da se ne brinem bas za njega. Ako je neko sa diplomom ne znaci da je sposoban, isto tako ne znaci da je nesposoban neko bez diplome. Znanje je bitno i trud tako da se tu verovatno svi slazemo. Sirijus je bio jedan sjajan casopis za naucnu fantastiku u bivsoj SFRJ. Zapravo jedna od malo pravih stvari u SFRJ (sa Azrom, Alan Fordom i par slicnih pojava).
Sasha,
u pravu si. Ja sam se malo upecao u standardnu pricu da li je fax potreban ili ne. I u svetu je mnogo lakse ako imas vezu ali tesko je imati vezu kada si ceo zivot u Srbiji a pokusavas da se zaposlis tamo negde preko brda.
Ono sto meni nije jasno jesu ljudi koji sede ceo dan i kukaju kako nema posla i ne rade nista da to promene i mislim da ces se sloziti da svako normalan ko ulozi dovoljno napora moze da se osposobi za IT posao.
Pozdrav i srecno i tebi u bratu :)
Čovjek je najbolji prema onome ko mu je najpreči, a najpreči je on sam sebi, tako da i tada i uvjek je bila borba jedan protiv svih, a spajanja su nastajala jer pojedinac nije kompetentan da uradi sve sam. Što se tiče SFRJ ona je bila jaka jer je imala privredu, i sigurno je bila na višem kulturnom nivou nego danas svaka pojedinačna zemlja. Pogledajte samo muziku, nije bitno koji žanr preferirate, sport, klubovi, Zvezda nekad prvak Evrope, a danas ako ko izbori mjesto u Ligi Šampiona, samo prima golove. Mislim da su naši stari prije svega imali neko kulturno vaspitanje, i neku magiju kulture koja ih je vezivala svim srcem za Jugu, a koliko je pojedinac mogao da uspije nego danas možda govori i primjer fudbalera. Danas sa 16 mogu u Evropu a tada.
Odlican post
Procitao sam par tekstova na ovom blogu i … Ne znam sta da kazem. Na trenutak pomislim da je pisan u satiricnom obliku a u drugom trenutku shvatim da je dobronameran. Zaista ne mogu da mu odredim oblik a da sam 100% siguran.
Malo sam se prepoznao u delu koji kritikuje sve one koji ostavljaju oglase/molbe za pomoc ili preporuku i pomalo mi smeta takav stav! Ja nikada nisam ostavio niti jedan oglas/molbu jer nikada nisam, odlazak BILO GDE, smatrao kao opciju za prezivljavanje. Jbg, nuzda naterala i sada sam u bezizlaznoj situaciji u Drzavi bez ideje za buducnost i prinudjen sam da podhitno napustim ovu zemlju.
Morate shvatiti da je meni (a verujem i vecini ljudi koji posecuju ovaj blog) jako tesko sastaviti CV! Ja imam 6-i stepen i imam jos par diplomica i sve su 100% ciste, ali izgubim volju i da ih pomenem kada vidim rubriku “Radno iskustvo” i “Poslodavac”! Radnog iskustva imam 12 godina (od toga 7 godina na mestu koje je u rangu 6-og stepena) a u radnoj knjizici imam upisano 1 godina 3 meseca i 28 dana. Ovih 7 godina nikada niko nije upisao niti sam se ikada vodio kao zaposlen iako imam ugovor o radu. Da ne davim, ovo sto imam upisano je cista dobra volja bivseg poslodavca ali i to mi je odbijeno od neisplacene zarade! I sad da se vratim na CV, kako da ja napisem da imam 35 godina i tako malo radnog staza a pri tome da imam 6-i stepen a upisan sam kao NK (nisko kvalifikovan). A to da svaku glupost (kao savetovani seminar) stavim u svoj CV, ne pada mi napamet. Radije prihvatam volonterstvo u struci do godinu dana, pa ako valjam, valjam ako ne HVALA I ZBOGOM!
I da, mani me tih podela na one koji zive na prostoru SFRJ i onih koji su napustili te prostore. Ni jedni ni drugi nemaju razloga da podjebavaju ili ove druge. Ako putem ovakvih blogova ne mozemo pomoci jedni drugima, ugasite blogove!
Eto uspeo sam se blago iznervirati. Postavljam oglas: Molim sve ljude dobre volje koji zive u zemljama EU da me kontaktiraju ukoliko cuju da nekome treba RADNIK koji zna da radi sledece:
1. Planiranje i organizacija izgradnje objekata u niskogradnji i delimicno u visokogradnji.
2. Nadzor i kontrola kvaliteta izgradnje i materijala.
3. Upravljanje JCB bager- utovarivac, Atlas viljuskar, Manitou MT1860 teleskop-viljuskar…
4. Zidarski , Tesarski, Armiracki, Izolaterski poslovi.
5. Kopanje kanala
Mogao sam jos toga nabrojati ali bzv. Kao dokaz da sam radio sve gore navedeno imam oko 1000 fotografija, diplomu vise gradjevinske, kurs Bozidar Adzija za masine i “Srce, ruke i lopatu” za stavke 4 i 5 :).
kontakt mail: perop77@yahoo.com
Hvala unapred :)
Ćao Petre, hvala na iscrpnom komentaru, probaću da odgovorim:
>Procitao sam par tekstova na ovom blogu i … Ne znam sta da kazem. Na trenutak pomislim da je pisan u satiricnom obliku >a u drugom trenutku shvatim da je dobronameran. Zaista ne mogu da mu odredim oblik a da sam 100% siguran.
Potpuno te razumem – i ja ponekad sam imam problem da odredim kakav utisak neki tekst ostavlja na čitaoca. Ali, moram da ti kažem: baš sve tekstove smo pisali sa željom da ljudima pomognemo. Čak i satirični tekstovi imaju svoju funkciju – da se čovek zamisli i preispita svoje stavove. Dakle, čitaoci imaju priliku da pročitaju nešto iz nekog drugog ugla posmatranja na stvari a mi kao autori imamo priliku da čujemo i neke druge stavove od vas čitalaca. Zato nam je svaki komentar dragocen.
>Malo sam se prepoznao u delu koji kritikuje sve one koji ostavljaju oglase/molbe za pomoc ili preporuku i pomalo mi >smeta takav stav! Ja nikada nisam ostavio niti jedan oglas/molbu jer nikada nisam, odlazak BILO GDE, smatrao kao >opciju za prezivljavanje. Jbg, nuzda naterala i sada sam u bezizlaznoj situaciji u Drzavi bez ideje za buducnost i >prinudjen sam da podhitno napustim ovu zemlju.
Mnogo puta smo rekli da ne možemo ljudima da pomognemo u njihovim konkretnim situacijama. Osim toga, na osnovu detaljne statistike posećenosti, znamo da ovaj blog ne čitaju potencijalni poslodavci a pogotovo ga ne čitaju poslodavci u inostranstvu koji, budući da su stranci, ne govore naš jezik. Ono na šta ljudi koji ovde ostavljaju molbe za posao računaju je da će neko da ih preporuči negde i nekako da dođu do firme koja će da im ponudi posao. Ovo je toliko malo verovatno da smo iz tog razloga rešili da ne objavljujemo ove molbe. Osim toga, ove molbe imaju obično malo direktne veze sa tekstom – nama treba kritika sadržaja tekstova.
>Morate shvatiti da je meni (a verujem i vecini ljudi koji posecuju ovaj blog) jako tesko sastaviti CV! Ja imam 6-i >stepen i imam jos par diplomica i sve su 100% ciste, ali izgubim volju i da ih pomenem kada vidim rubriku “Radno >iskustvo” i “Poslodavac”! Radnog iskustva imam 12 godina (od toga 7 godina na mestu koje je u rangu 6-og stepena) a u >radnoj knjizici imam upisano 1 godina 3 meseca i 28 dana. Ovih 7 godina nikada niko nije upisao niti sam se ikada >vodio kao zaposlen iako imam ugovor o radu. Da ne davim, ovo sto imam upisano je cista dobra volja bivseg poslodavca >ali i to mi je odbijeno od neisplacene zarade! I sad da se vratim na CV, kako da ja napisem da imam 35 godina i tako >malo radnog staza a pri tome da imam 6-i stepen a upisan sam kao NK (nisko kvalifikovan). A to da svaku glupost (kao >savetovani seminar) stavim u svoj CV, ne pada mi napamet. Radije prihvatam volonterstvo u struci do godinu dana, pa >ako valjam, valjam ako ne HVALA I ZBOGOM!
Ovo za CV si definitivno u pravu. Ne znam kako bih napisao tvoj CV i da li uopšte ima smisla da se piše i da li poslodavci za tvoj profil uopšte čitaju CV ili odlučuju na osnovu nekih drugih kriterijuma. Potpuno te razumem ali imam i jedan savet za tebe. Probaj malo da razmišljaš van zadanih okvira. Radna knjižica je samo dokument koji svedoči da li je poslodavac uplaćivao doprinose u tvoje ime. I to je sve. Na zapadu ovakav dokument ne postoji – doprinosi se evidentiraju tamo gde se uplaćuju – po raznim socijalnim službama. Da skratim priču – nije važno šta piše u radnoj knjižici. Važno je tvoje RADNO ISKUSTVO i važno je da opišeš svoje radno iskustvo (ili u formi CV-a, u formi foto-albuma, web-sajta, šta god je prigodno u tvom slučaju) i da stojiš iza svega napisanog. Poslodavca uopšte ne zanima da li ti je prethodni poslodavac upisivao radni staž u knjižicu.
>I da, mani me tih podela na one koji zive na prostoru SFRJ i onih koji su napustili te prostore. Ni jedni ni drugi >nemaju razloga da podjebavaju ili ove druge. Ako putem ovakvih blogova ne mozemo pomoci jedni drugima, ugasite >blogove!
Podele postoje ili ne postoje samo u našim glavama. I svaki pojedinac definiše to za sebe. Ovaj tekst koji komentarišeš ne piše ništa o nikakvim podelama. Ako si tako shvatio, probaj još jednom da ga pročitaš, ali ovaj put bez predrasuda. Da li zaista misliš da ovaj blog treba ugasiti?
Pozdrav, i nadam se da ćeš nastaviti da nas čitaš i komentarišeš.
Pre svega, HVALA
Sad sam siguran u formu vasih tekstova, dobronamerni su!!!!!
Istina da su nekada surovi ali takav je zivot.
Istina,pun sam predrasuda i cesto upadam u neprijatne situacije kao sto je ova. Jesam impulsivno napisao komentar i izvinjavam se zbog toga! Sama rec “izvini” ima veliko znacenje kod mene i ne izgovaram/pisem je cesto. Uvek se trudim da ne dodjem u situaciju u kojoj moram da kazem/napisem “izvini”. Spetljao sam se ali to je kompliment :)
odakle predrasude? Ovako, imam jako puno rodbine u inostranstvu. Neki su tamo od 70-ih a velika vecina je od 90-ih. Razgovaram sa njima preko skajpa jako cesto i samo slusam kuknjavu. Ono sto mene iz takta izbaci je to kada shvatim da je njima u glavi ideja da je u Srbiji sve jeftino i da je Tito ili stajaznam ko jos uvek ziv! Danas, ali bas danas san strpljivo saslusao sestru od ujaka koja zivi u Lincu kako je tamo pakao od cena hrane u odnosu na zarade… Kad smo otisli u Tempo da kupimo sitnice za Novu Godinu ona mene pita: “Jesu li ovo cene digli zbog praznika”. Na njenom licu sok i neverica a kad sam rekao da su sve trgovine snizile cene radi praznika, ona me pogledala kao najveceg lazova. Nisam se ni sekunde potrudio da objasnim. Sad sam zaboravio ime proizvodjaca neke kobasice iz austrije ali ovde kosta 22 eura po kili a ona tvrdi da je to tamo oko 10 eura. Ona je i sada u soku, ako shvatate sta hocu da kazem. Sok je takodje bio kada sam prikazao par zadnjih racuna za komunalije.
Umoran sam i dusa mi spava, nisam odgovorio jer mi mozak ne radi. Naravno da ne treba da gasite blog. Kad uhvatim malo vremena napisacu vam detaljnije zasto vas citam i koliko ste mi pomogli!
Heh, cudan smo mi narod. Sustinski slicni svima drugim, ali energija nas mladih generacija toliko drugacija, odredjena prevashodno time sto nam je uskraceno da sa “lakocom” radimo i stvaramo, da sa “lakocom” zivimo normalno. Totalno ne nauceni na trzisnu utakmicu kao prva generacija koja treba da radi u jednom a skolovana je i vaspitana u drugom drustvenom sistemu.
Prethodni komentari su me nekako potsetili na detinstvo i vreme kada smo se bavili sportom “ozbiljno” trenirali i sanjali profesionalne ugovore, reprezentaciju… Cini mi se kao da je glavna osobina ove generacije koja je u godinama kada treba najvise da zapne i stvori, da u zivotnoj utakmici odbija da prihvati cinjnicu da ne moze u reprezentaciju, da nece biti sportski heroji… da se nastavi skola, studije, postane “reprezentativni” otac, majka, inzenjer, zanatlija, vlasnik malog posla, koji radi dan i noc, heroj u mikro svetu svoje porodice… Mnogo me komentara ovde svojom bespomocnoscu podseca na sledecu ideju – Ok, ne ide pa ne ide, ima da idem u svajcarsku reprezentaciju, tamo se igra slabiji fudbal, a kinta je dobra !?!
Naravno da ce nemac u Nemackoj, englez u Engleskoj, gasterbajter treca generacija kome je polaziste steceno, uvek ziveti bolje nego sto ce se u Srbiji ziveti. Ne mogu da razumem zasto covek koji ima makar i 10% onoga sto zeli u Srbiji misli da ce otisnuvsi se u svet, moci od nule bez veceg rizika i ulaganja moci da zivi isto tako “lagodno” kao svoj na svome. Moci ces da zrtvujes sve, i stvoris MOZDA za svoje potomstvo da mogu “Normalno” da pocnu nekad…
Moras biti tamo na licu mesta, da ulozis sve a ocekujes vrlo malo za pocetak (a uvek se u Srb mozes vratit na ono isto sa cega si otisao, to je jedina konstanta jedino sto nije rizik, jedina sigurnost), a ne mrtvo slovo na internetu. Tamo negde je konkurencija ceo svet, a ne onih 25% nezaposlenih u Srbijici. Snadjes se pozajmis ustedis stavis 2000e u dzep i odes gde mislis da ces moci nesto vise da napravis sa svojih deset prstiju. Hoces na gradjevinu, dobro sednes u voz, metro, taksi, ides peske u tom nepoznatom gradu i na svakom gradilistu pitas trazis, nudis… dok te neko ne primi, radis na crno, dok se ne ukaze prilika, prebacis se u legalne tokove, sve krene na bolje… tako prodju meseci ili godine ali ti izdrzis i konacno stanes na noge, to je neki realan scenario, pocetak tog scenarija nije ostavljanje podataka po sajtovima.
Zao mi je ako zvucim kao neko ko je uljuljkan ali me srdi ta neka neozbiljnost hvatanja u kostac sa svakodnevicom. Mi smo ovde gde jesmo, od toga nema odustajanja…
Tek sam sada procitao Vase komentare, i na dnu se postavlja pitanje : Gde je granica…?
Pa mislim da smo upravo presli sve granice…dosta je bilo…
samo to sam hteo dodati na Vase komentare sa kojima se u potpunosti slazem.