Arhiva
Srešćemo se u budućnosti
Bio sam i danas na njegovom grobu.
Kao da mi je rod rodjeni sahranjen.
Devet godina kasnije- debelih 9 puta unazadjeni, beznadezni, musavi.
Ovi, koji ga, navodno, nasledise- ni do gleznjeva ni mrtvom Djindjicu!
Zao mi je sto je stradao od gnjida, na tako mizeran, kukavicki nacin.
Ali, Srbija ga nije zasluzila.
Svojim normalnim reformistickim idejama ostao je predaleka i nedostizna avangarda, Srbiji rastrzanoj izmedju Kosovskog mita, 19.- vekovnih deplasiranih nacionalizama i obaveze zivljenja hrabro u svom vremenu- u 21.veku.
Srbija je ostala u kaljuzi, a ovaj covek bio i ostao avangarda, zemlji koja ga nije zasluzila.
(studentnijezapaliozito, 12. mart 2012 00:55)
Atentat – naša privatna stvar from PEŠČANIK on Vimeo.
Posao u inostranstvu ili život u inostranstvu
Pre nekog vremena smo zatvorili za komentare naš najposećeniji post o poslu u inostranstvu. To smo uradili jer se taj članak, koji inače dobronamerno opisuje korake kako tražiti posao u inostranstvu sa linkovima na detaljnije postove o traženju posla u inostranstvu, pretvorio u oglasnu tablu gde su posetioci otvarali dušu i iskazivali svoje očajanje stanjem u svojoj zemlji, na domaćem tržištu rada i želju da, po svaku cenu, odu u inostranstvo. Pročitaj više…
Država je umrla sa SFRJ, da li ste znali?
Ostali su samo partija i pojedinac. Nema više velikog brata koji će da se brine da plata stigne na vreme, da se regres isplati kad treba i da se polutke podele bratski.
Nema betonskih mastodonata na obalama plavog Jadrana u vlasništvu sindikata gde se ručalo, kako se beše to zvaše, na bonove, na tačkice …?
Doduše, može sve to i preko partije ali partija nije baš tako velikodušna kao država, za partiju mora po nešto i da se odradi.
Dakle, sad svaki pojedinac mora da se pobrine da stvori sebi uslove za život. Sad pojedinac mora da se bori za mesto u obdaništu, za mesto u školi, za radno mesto, za mesto kod doktora, za mesto za izdavanje lične karte i, na kraju ili pre svega, za mesto gde se dele besplatne japanske sadnice. Pročitaj više…
Život u inostranstvu: čekajući nostalgiju
Živim u strahu da ću se jednog jutra probuditi sa bolom u grudima, oznojen, bled i uznemiren. Tako ja zamišljam simptome nostalgije. Ono što Nemci nazivaju Heimweh odnosno, u bukvalnom prevodu, “bol za domom” valja je postao standardan izgovor za bilo kakav problem izazvan činjenicom da ne živiš u “svojoj zemlji”.
Šta je, dođavola, uopšte svoja zemlja? Ona postoji samo u našem sećanju. Ono što smo za sobom ostavili nastavilo je da živi nezavisno od nas. Možemo da se vratimo na ista mesta ali ona će biti samo bleda kopija naših sećanja.
Da li ste ikada sreli osobu u koju ste nekada bili zaljubljeni posle zaista mnogo vremena? Da li ste primetili da realnost nema nikakve veze više sa vašim sećanjima? Tako je to i sa “svojom zemljom” koju sam za sobom ostavio. Nje više nema nigde osim u mojim sećanjima.
Često razmišljam o tome šta je to zaista nostalgija? Osećanje da je lakše živeti tamo negde gde govore vaš jezik? Osećanje da je lakše jesti go*na koja vam servira “naš” čovek umesto istog tog od “tuđina”? Valjda svako ima neku svoju deifniciju nostalgije. Isto kao i svoje razloge za odlazak.
Meni se još uvek se nije desilo i još uvek sam u iščekivanju.
Prvo moje inostranstvo bio je romantični Prag, sa flegmatičnim Česima i razuzdanim stranim turistima. Sećam se kad sam jednom sedeo u bašti kafea gore na Žižkovu i ispijao pivo sa drugarom. Sa druge strane ulice prolazila je horda pijanih Engleza, svi goli do pojasa. Jedan od njih je pokušao u jednom trenutku da se uzvere uza zid zgrade kao Spajdermen. Malko je visio metar iznad zemlje a onda pao na zadnjicu. Ja i ortak smo se samo ćutke pogledali.
Ipak, ubedljivo najjači utisak kada sam iz Beograda jednog letnjeg dana doputovao u Prag bilo je “au, je*ote. Sve, ali baš sve je drugačije”. I dan danas me drži taj utisak o životu u inostranstvu. Naravno, poređenjima između ovde (inostranstvo) i tamo (valjda ne-inostranstvo) ne mogu da pobegnem. Prihvatam ih kao nužno zlo ali ne dozvoljavam da mi formiraju mišljenje. Sve je drugačije i odlično što je tako. Zato sam i otišao.
Pitamo čitaoce: gde je vaša granica?
Granica između SAD i Meksika
Neki od nas su otišli u inostranstvo jer tamo imaju više mogućnosti da rade u svojoj struci. Neki su otišli zbog para jer se tamo za isti posao verovatno zarađuje više. A neki su otišli jer su jednostavno popi*deli.
Ovaj post je inspirisan jednim kometarom na naš post o razlozima protiv odlaska u inostranstvo, citiraću ovde jednu rečenicu
Ja se u stvari, kad malo bolje razmislim, u Srbiji osećam kao stranac i kao građanin drugog reda.
Dakle, pitanje za vas: zašto ste otišli u inostranstvo?
Ako (još uvek) niste otišli, gde je vaša granica? Koji razlog bi mogao da vas natera da emigrirate?
6 stavova koji će vam pomoći da nikada ne odete u inostranstvo
1. Inostranstvo je jedan velika nepoznata crna rupa. EU je zajednički naziv za nedefinisan broj država u kojima živi nedefinisan broj ljudi koji govore nepoznatim jezicima. Svi koji žive u EU su bogati, imaju kuće sa bazenima i jahte. Hoću i ja!
2. Za odlazak u inostranstvo je dovoljno da me neko uputi na adresu u EU na koju treba da se obratim i tamo će me već zaposliti.
3. Nikako ne treba da tražim poslove preko sajtova koji nude poslove u zemlji u koju hoću da emigriram. Ja zapravo i ne želim da emigriram u neku zemlju, ja hoću u EU. Dobro, može i u Ameriku ako ne zabodem ovu prvu kombinaciju. Ja ne znam i ne mogu da saznam kakvo je tržište radne snage u inostranstvu. Ti podaci su tajni i to samo mogu da mi kažu oni koji to znaju.
4. Posao u inostranstvu se traži isključivo preko foruma i blogova ostavljanjem ličnih podataka sa molbom da me neko kontaktira ako zna da se traži moje zanimanje negde u EU. Niko još u inostranstvo nije otišao a da nije imao vezu, kontakt ili poznanike sa Balkana koji su ga uputili u tajne emigriranja.
5. Uopšte nije važno znati ni jednu reč stranog jezika da bi se otišlo u inostranstvo. Zbog toga neću da se mučim i učim strane jezike. Radije ću na Fejsu da gledam slike sa letovanja prijatelja mojih prijatelja.
6. Ja u stvari ne želim da živim u inostranstvu. Ja samo želim da zarađujem “zapadnu” platu. Preseljenje, odlazak, integracija u novo društvo, mogućnost spajanja porodice, troškovi života u inostranstvu, cene nekretnina, buduća penzija i ostale manje važne stvari me ne zanimaju. Važno je da nađem posao a sve ostalo će da se sredi vremenom.
14 razloga protiv odlaska u inostranstvo
U Niš si Nišlija. U inostranstvu si “Jugo”.
Samo u svojoj zemlji i svom gradu osećaš se kao kod kuće. Ovaj osećaj ništa ne može da zameni. Kada odeš u inostranstvo, postaješ deo mase emigranata sa ovih prostora koje ljudi jednostavno nazivaju “Jugo” ili slično, zavisi od konkretne zemlje.
Svi pričaju na tuđem jeziku
Tamo se govori strani jezik. Koliko god se trudio on će za tebe uvek da bude strani jezik. I posle 30 godina i dalje ćeš praviti greške na osnovu kojih će lokalno stanovništvo uvek da te žigoše kao stranca.
Svoj jezik ćeš postepeno da zaboraviš
Najpre kreneš da zaboravljaš sleng. Čak i kada bi se trudio da ga ne zaboraviš, tvoj sleng zastareva. Ako i pokušaš da ga koristiš za vreme svojih dragocenih odmora u otažbini, svi će ti se smejati jer se sleng menja sa vremenom a ti si zamrznut u vremenu. Posle toga polako zaboravljaš reči a na kraju i gramatiku. Polako počinješ reči maternjeg jezika da zamenjuješ stranim rečima. “Do kraja jula moram da kundigam moj fertrag”. Šta ovo znači? To zna samo Jugo u Nemačkoj. Pročitaj više…
Guglar
Sedim ja predveče u nekoj krčmi i polako ispijam čašicu alkohola. Za okolnim stolovima sede sve sami domaćini umorni od rada na poljima, u svojim radionicama i uopšte od teškoga života.
Krčmar me pita odakle sam, kaže nije me viđao ranije. Ja mu kažem da sam iz Srbije a on ravnodušno reče “nikad čuo”. Onda dodade:
- Doduše nije ni čudo, ja nisam nikada ni putovao dalje od ove moje varoši. A bogami niti iko od ovih poštenih ljudi što sede u krčmi. Pročitaj više…
Najčešće postavljana pitanja, doduše bez odgovora
Odmah da kažem da je tekst koji sledi napisan iz nužde a ne od duše. Dakle, ovaj put bez krasnopisanija i stilskih figura. Došlo je vreme da uvedemo jedno jedino pravilo što se tiče pisanja komentara a sve u cilju uštede vašeg i našeg vremena. Dakle, pravilo glasi: komentari koji nemaju veze sa tekstom neće biti objavljivani.
A sada objašnjenje.
Dugo smo tolerisali komentare/pitanja koji se ne odnose na konkretan tekst. Pitanja su obično tehničke prirode na koja možemo da vam damo samo paušalne odgovore na osnovu naših iskustava. S obzirom da se pravila često menjaju, naša iskustva mogu da budu potpuno nerelevantna u vašem slučaju. Prvi i najvažniji savet je da se za tehnička pitanja u vezi viza, odlaska, boravka….i na kraju dolaska iz inostranstva obratite nadležnim ambasadama.
Na primer to je ambasada Nemačke u Srbiji ako živite u Srbiji a interesujete se za Nemačku. Ili ambasada vaše zemlje u inostranstvu gde trenutno živite (na primer iz Srbije ste a živite u Nemačkoj – obratite se ambasadi Srbije ili konzulatu u vama najbližem nemačkom gradu). Evo spiska konzularnih predstavništava u Srbiji. Ako ima neki entuzijasta da potraži ekvivalentan spisak za ostale zemlje tj. Bosnu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru itd, rado ću da dopunim ovaj tekst. Verujte, razgovor sa službenicima ambasade ne boli i skoro uvek su ljubazni. Na primer, moje iskustvo sa službenicima konzulata Srbije u Frankfurtu na Majni je isključivo pozitivno.
Sledeća grupa pitanja se odnosi na to da li neko može nekome da pomogne da nađe posao u nekoj zemlji. Nakon probnog perioda od skoro 2 godine gde smo tolerisali ova pitanja i videli da u 99% slučajeva nema odgovora, rešili smo da ove komentare više ne objavljujemo. Evo i zašto.
Moja poruka glasi: čitajte naše tekstove i pokušajte da ih shvatite kao iskustva nekoliko pojedinaca. Ukoliko vam naša iskustva mogu pomoći – drago nam je. Ako imate pitanja, komentar ili potrebu da napišete nešto a da ima makar neke veze sa tekstom, opet će nam biti drago.
Komentare primamo inače još i Tviterom i Fejsbukom :)
Dobrodošli u Traženje posla 2.0
Nekad je važilo sledeće pravilo u traženju posla: kupi Politiku, pogledaj oglase za posao i šalji CV. Danas, ovakvi oglasi se i dalje objavljuju ali, iz mog iskustva, posao se više ne dobija preko oglasa.
Ne samo u Srbiji i ne samo zbog korupcije u Srbiji nego ovo važi u celom svetu. Zašto je to tako? Zato što je došlo novo doba, nastupila je era Traženja posla 2.0. Šta ovo znači? Pročitaj više…
Gastarbajter na Facebook-u
Svi naši autori
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Poslednji komentari