Arhiva
Bi ja, ali mi ne daju
Ono što se često čuje među potencijalnim gastarbajterime je tvrdnja tipa “ja bi sutra otišao, ali nitko me vani ne želi zaposliti jer mu se neda gnjaviti s papirima”.
Da li je tomu zaista tako? Prvog maja ove godine (kako simbolično) Njemačka je potpuno otvorila svoje tržište rada za stanovnike “novih” europskih zemalja (Poljske, Češke, Mađarske, itd.) To znači da je papirologija za Poljaka koji želi otići raditi recimo iz Varšave u Berlin potpuno jednaka kao i za Nijemca koji želi otići iz Frankfurta u Berlin, dakle praktički nepostojeća.
Švabe ko Švabe, ne prođe ni tri mjeseca, a oni odmah napraviše statistiku. Koliko je ljudi došlo? Iz svih 8 zemalja zajedno ni 15.000 ljudi, iako su sve prognoze govorile o barem desetorostrukoj brojci. Stvarno pomama ;)
Originalnu vijest sam čuo na radiju, ali Google je iznjedrio recimo ovaj članak (na njemačkom).
Zaštita privatnosti i gde su praznični popusti
Google maps je nedavno pustio u rad svoj servis “Street view” za 20 nemačkih gradova. Nemačka je prva i za sada jedina zemlja u kojoj je vlada postigla direktnu nagodbu sa Google menadžmentom o tome da je Google dužan da zaštiti privatnost svakog Bundes-građanina koji to želi. Kako će Google da zaštiti privatnost? Pa, zamazaće vaš deo kuće (i auto!) ako ste na vreme popunili formular i naveli precizne podatke o tome koji deo kuće (ili zgrade) je vaš. Da li će da zamažu i vaše komade odeće na zajedničkoj žici za sušenje veša ispred zgrade nisam uspeo da saznam. Kako izgleda to zamazivanje? Evo primera iz moje ulice, gde se moj komšija našao uvređen Google-ovom agresivnošću:
Zamazali deo kuće da se ne vidi u Google Maps
Znao sam od ranije da je zaštita privatnosti značajan deo nemačkog društva jer sam i sam iskusio neprijatne poglede vlasnika kuća koje sam fotografisao na prošli božić. Fotografisao sam jer su imali vrlo lepe ukrase na simsu prozora koji imaju smisla samo da se gledaju sa ulice. Tako sam naivan mislio da u tome mogu da uživaju i potpuni neznanci, slučajni prolaznici. Ali nije tako. Nemac voli da izađe na ulicu, naslađuje se svojim prelepo ukrašenim prozorom 5 minuta a onda se vrati u topli dom. Ne daj bože da neki stranac primeti i poželi da fotografiše njegov prozor – eto neprijatnosti za oboje. Ipak, nisam očekivao da će čak 220000 Nemaca iz ovih 20 gradova u kojima je Street View profunkionisao da se prijave za zamazivanje njijovih kuća, ograda i automobila.
Još jedna stvar na koju sam mislio da sam se navikao ali je ipak ispalo da nisam te ću morati još da učim do nekog sledećeg ispitnog roka. Htedog juče da kupim neku zimsku odeću pošto, jel’te, ide zima, doduše nema još snega bar ovde na zapadu a i nije tako hladno. Ipak, znajući da se sve ovde kupuje unapred (sezonski popusti su valjda samo za turiste!) rešio i ja slično da postupim. A i putovaću za mesec dana u snežne predele pa ajde da obavim ovo na vreme. Došao tako u prodavnicu najpoznatijeg nemačkog proizvođača zimske odeće “Jack Wolfskin”, našao par stvari koje su OK, ali recimo boja mi se ne sviđa ili bih hteo da probam drugu veličinu. Nema, nema i nema. To ti je što ti je, uzmi ili ostavi. Prodavac mi je pokazivao da su im sve zalihe rasprodate, da nema i neće ni da bude i da ne mogu ni online da naručim, bilo preko njih, bilo sam preko sajta za online prodaju. Još je prokomentarisao u stilu “šta bre vi ljudi hoćete, pa mi 1. februara počinjemo sa letnjom kolekcijom”. Dobro, bili su svi ljubazni, pomogli koliko su mogli, prevrnuli sve što je bilo kod njih u prodavnici pa smo na kraju našli po nešto. Ipak, ostaje generalni utisak da ovo nije potrošačko društvo već strogo regulisano društvo pa ako si propustio da staneš u svoj red da kupiš na vreme, ko ti je kriv. Ako je za utehu, sada imam dobru poziciju da počnem da planiram svoj odmor sledećeg leta. Imam čak 2 meseca do starta prodaje letnje kolekcije! Ah da, popusta nema niti će ih biti, jer su sve rasprodali pre početka popusta. Ako se neko prevari pa hoće da ode na skijanje u martu, moći će da bira između raznih vrsta krema za sunčanje i da li hoće bikini ili jednodelni kupaći.
Oktopod Paul kaže: Španija će biti prvak sveta
Tek što je u Nemačkoj splasnula euforija oko učešća mladih nemačkih nada na SP 2010 u Južnoj Africi nakon poraza od Španije, pojavila se nova fudbalska zvezda u nemačkim medijima – oktopod Paul. Svi znamo da je ovaj stanovnik SeaLife akvarijuma u Oberhausenu u Nemačkoj predvideo pobedu Srbije nad Nemačkom: Pročitaj više…
Neću da budem Švabo u dotiranom filmu
Scena 1:
Prošlog petka, negde pola sata pred utakmicu protiv Švaba, baš kad sam se toliko unervozio da nisam više mogao da sedim na stolici, ulazi kolega Nemac u kancelariju da proćaska o fudbalu. Zajedno sa njima na vrata i Francuz, uvek se tu nađe kad treba nekoga da se pod*ebava. Pita mene Nemac ko će da pobedi a ja kažem “pa, objektivno gledano, Nemci su više pokazali, verujem da pobeđujete…”
Nemac me gleda i nešto razmišlja i kaže: “Znaš šta, dam ti 5 EUR ako pobedimo. Ali, ako Srbija pobedi, ti meni dođeš 10 EUR. Jel imamo deal?”. Ja se nasmejah i rekoh “dogovoreno” i rukovasmo se uz osmehe. Prvi put u životu sam se kladio na neki sportski događaj. Francuz me onda pitao “za koga ćeš da navijaš?” a ja, uz mentalno pokazivanje srrednjeg prsta, rekoh mu na to: “za Francusku” (Francuska je veče pre toga odigrala katastrofalno sa Meksikom). Francuz se kiselo nasmeja i izgubi se iz kanca. Jednom i ja nekom nešto da kažem.
Scena 2:
Poldi promašuje penal za Nemačku, u punoj sali u prizemlju firme gde se gleda utakmica svi zanemeli, samo se 6 Srba i Makedonaca raduje. Okrećem se okolo da uživam malo u patnji na nemačkim licima i pogled mi pada na Nemca sa kojim sam se kladio. Smeška se i pokazuje mi prstima rezultat 1:0. Valjda jedini Nemac koji se radovao u tom trenutku.
Scena 3:
Vraćam se u kancelariju a tamo cela međunarodna delegacija došla da čestita: Španac, Francuz, Rumun i Nemci. Prilazim kolegi i mašim se za novčanik, on mi čestita i steže ruku. Ja vadim 10 EUR, pružam mu i govorim “zasluženo!”. Svi se smeju. Neprocenjivo!
Mitovi o dijaspori: na zapadu svi su stipse
I dalje se iznenađujem kada otkrijem koliko su ljudi ovde u Nemačkoj štedljivi. Ne radi se tu samo o odvajanju novca od plate radi neke namenske štednje kao što je penzija, štednja za stan, investicije u neke fondove ili slično. To je manje-više očigledna stvar – ako imaš neki višak gotovine, probaš da ga uštediš na neki način.
Ali, u Nemačkoj je štednja sveprožimajuća društvena opsesija, glavni nacionalni prioritet, cilj svakog novorođenčeta i verovatno prva reč koju svaki Nemac nauči – “sparen!”. Tek što su iz upotrebe eliminisali WC šolje sa platformom gde može da se kao na dlanu razgleda “minuli rad”, Nemci su našli svoju novu zanimaciju – kako uštedeti na svemu i svačemu. Pročitaj više…
Lufthansa efekat
…ili kako obaviti uspešan šoping u Nemačkoj i osećati se dobro.
Često kada me put nanese negde u inostranstvo pokaže mi se da su prodavci tamo negde ljubazniji nego ovi ovde lokalni u Frankfurtu. Nekako ne znaju ovi lokalni da budu ljubazni i da učine da se lepo osećaš kad trošiš svoje pare. Umesto da ti učine ugođaj prijatnijim, sve su nešto mrzovoljni, moraš da ih cimaš za rukav, onda odu negde da se nikad ne vrate i, uopšte, boli ih uvo za tebe.
Čekaj malo, o kome ja pišem? O prodavcima u Frankfurtu, Beogradu ili možda Petrogradu u Rusiji? Pa, rekao bih da nema razlike. Izgleda da Evropa pati od iste boljke – neljubaznosti. Ranije dok sam živeo u Srbiji mislio sam da je samo kod nas tako, a tamo negde, “napolju”, svi prodavcu su predusretljivi i za njih je mušterija zakon i sve tako ukrug, prosto igraju oko tebe a još ti i ostave broj telefona da se posle posla vidite a sa godišnjeg odmora vam šalju razglednice. Pročitaj više…
Disko partizani
Nije prošlo ni 6 meseci od kako su mi onomad ukrali biciklo jer ga nisam (uopšte) vez’o lancom a već stidljivo zagledam reklame novih bicikala koje mi ubacuju podlaci u poštansko sanduče. Ko zna, možda je to sve jedna te ista mafija – biciklistička. Prodaju pa onda kradu. Pre neki dan sam gledao jednu englesku seriju. U jednoj epizodi ubiju nekog mafijaša a onda dođu 2 lika, isto mafija, da “očiste” mesto zločina. Tu dvojicu likova dovela sobarica iz hotela, po imenu Tanja a po akcentu iz daleke Srbijice. Likovi izgledaju mračno, ne govore ništa, samo Tanja kaže “Serbian cleaners, they never leave a trace”. Nisam znao da li da se stidim ili ponosim. Mogu samo da citiram irskog dramskog pisca Brendana Behama: “There is no such thing as bad publicity except your own obituary”. Pročitaj više…
Šta je jeftinije u inostranstvu
Nedavno sam čitao članak o tome kako je nemačka socijalna pomoć odnosno pomoć za nezaposlene izuzetno niska. Odraslo lice prima stvarno mizernih 359 evra i ovaj iznos je nedavno proglašen na nemačkom vrhovnom sudu za nedovoljan i vlada je u obavezi da izračuna novu, višu sumu pomoći nezaposlenima. Od ovih 359 EUR celih 4.43 EUR po danu je predviđeno za kupovinu hrane. Zato sam rešio sinoć da odem u najjeftiniji supermarket, tzv. “doscounter” i pogledam šta može da se kupi za ove pare. Zapravo, bile su mi potrebne neke osnovne životne namirnice pa sam rešio da ih kupim tamo.
Uzmi pare i beži
Još malo pa izduvali
Da ne ispadne da se samo kod nas pare iznose iz zemlje. Bogami, svako ima neki svoj Kipar samo što se on drugačije zove – uglavnom Švajcarska. Ili Lihtenštajn. Dakle, odavno je postalo jasno da se kriminal isplati. U ovom slučaju se svima isplati i svi će da budu zadovoljni.
Informatori o drzavama (za potencijalne emigrante) Migracionog servisnog centra
Migracioni servisni centar, inicijativa koju sponzorise EU nudi informatore o zemljama za sve koji su zainteresovani za rad u inostranstvu.
Od zemalja, u listu su ukljucene sledece:
Gastarbajter na Facebook-u
Svi naši autori
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
Poslednji komentari