Migracioni servisni centar, inicijativa koju sponzorise EU nudi informatore o zemljama za sve koji su zainteresovani za rad u inostranstvu.
Od zemalja, u listu su ukljucene sledece:
Ovaj tekst je napisan negde krajem 2006. posle posete policiji za strance u Pragu radi neizbežnih administrativnih poslova. Policija za strance je najomraženija institucija u Češkoj jer je valjda jedina ne-reformisana institucija preostala u Češkoj još iz komunizma ili staljnizma, prema tome leglo korupcije u kojem možete da očekujete potpuno odsustvo humanosti u ophođenu službenika prema vama ukoliko niste došli preko neke od mnogobrojnih „veza“. Ponekad doduše posumnjam sumnjam da je i u najcrnjem staljinizmu bilo tako loše… Pročitaj više…
Ovaj članak je napisan početkom 2007. god. Pošto mi je te godine isticala stara YU vozačka dozvola, čekao me odlazak u Srbiju i cimanje oko produženja vozačke dozvole. U Pragu sam u to vreme još uvek bio pešak-đak ali planirao sam da u jednom trenutku kupim auto pa mi je trebala važeća vozačka dozvola. Pre nego što odem u Srbiju da produžavam dozvolu, rešio sam da okušam sreću i probam da zamenim YU dozvolu za češku jer mi je neko od naših kolega u firmi rekao da se ne polažu nikakvi ispiti i slično. Ispostavilo se da sam imao debelu sreću – dobio sam vozačku dozvolu na 10 godina i to dozvolu koja ujedno važi kao međunarodna jer je izdata na standardnom obrascu EU. Češka je u to vreme masovno menjala lična dokumenta svojih građana prilagođavajući ih normama EU. Pročitaj više…
Uličica u Pragu koja vodi ka Hradu
Ovaj tekst je nastao 2006, odmah po mom dolasku u Prag. Jedna od obaveznih stvari koje morate da uradite kada se negde doselite je da prijavite svoju adresu stanovanja, obično u policiji ili nekom sličnom organu reda. Ovaj tekst opisuje moj prvi susret sa policijom za strance u Pragu, tada još uvek u staroj zgradi na Olšanskoj ulici.
Prag, jul 2006.
Praška policija za strance – prvi put
OK, znam da to zvuči kao Gestapo za početnike ali nije – to je samo jedna stara komunistička zgrada gde stranci obavljaju svoje administrativne poslove. Na žalost, u policiji za strance ne govore ni jedan strani jezik i to je prva prepreka za svakog uplašenog emigranta koji tamo dođe prvi put. Prvi put kada sam bio tamo, potrošio sam jedno 6 sati i nisam ništa uradio. Pročitaj više…
Ovu priču sam napisao 2006-te godine, otprilike mesec dana nakon dolaska u Prag. Bio sam tada sveži emigrant pa mi je iz ove perspektive uvek zanimljivo da pročitam i još jednom proživim te utiske. Mislim da je tekst interesantan jer pokazuje jednu bitnu crtu našeg mentaliteta koje često sami nismo svesni – konzervativnost. Pročitaj više…
Kompanija peta, zemlja treca
Kraj ove price se zavrsava novom emigracijom i pocetkom nekog novog zivota, po treci put. Iako nemam sta da napisem o pocetku, ovo je prica o kraju koja ce se nastaviti za par meseci.
Ovo je drugi deo članka sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima „Kako sam ja našao posao u Češkoj„, došao je i taj dan – „dan za emigriranje“. Dakle, kako je protekao ostatak mog prvog dana u emigraciji… Pročitaj više…
Dva članka koja slede sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima „Kako sam ja našao posao u Češkoj, došao je i taj dan – „dan za emigriranje“. U ovom i sledećem članku prenosim svoje utiske iz Praga, napisane tada „perom“ svežeg emigranta koji tek što je zakoračio u jedan „vrli, novi svet“. Kada danas to čitam, sva zapažanja deluju naivno i površno ali ipak mislim da tekst verno odslikava stanje duha čoveka koji tek što je doputovao iz jednog života u zatvorenoj i izolovanoj zemlji da bi započeo novi list negde van svoje matice.
Dakle, u ovom postu o tome kako je izgledalo prvog dana u emigraciji. Pročitaj više…
Jednoga dana na pauzi za ručak tj. na šetnji sa kolegama nazad ka ofisu iz restorana, zazvonio mi je mobilni telefon. Pogledao sam na broj i video da je inostranstvo. U tim trenucima me je uvek hvatala panika i nagli gubitak samopouzdanja. Ipak, imao sam već dovoljno iskustva sa tim pozivima da bih ostao pribran i govorio staloženo. Preko telefona je jako teško pričati na engleskom pogotovo sa čovekom kome engleski isto nije maternji jezik tako da treba pričati polako i razgovetno.
Na telefonu je bila neka sekretarica, naravno niti sam razumeo kakva niti zapamtio njene reči. Pitala me je osnovna pitanja (zašto hoću da napustim trenutni posao, zašto hoću baš u Češku da dođem, da li hoću da dođem na duže ili na ograničeno vreme, koliko para očekujem itd). Činilo mi se da sam ostavio dobar utisak ali, opet, imao sam i ranije takve razgovore gde mi se isto činilo pa me nisu više nikada kontaktirali. Pročitaj više…
Tema emigracije na našim podnebljima je kao priča Bate Stojkovića u „Varljivom letu ‘68″ o marksizmu: „…prožima sve pore našeg društva“. Neko je otišao u potrazi za boljim životom i da prehrani familiju koja je ostala, neko mašta da ode, a neko ne želi, ali svako ima stav o tome. U tom stavu se može primetiti jedna protivrečnost između doživljaja stanovništva koje je ostalo i onog koje je otišlo – nedostatak sredine i balansa o tome kako se vidi i doživljava život u inostranstvu. Ovi u matici ga hvale na sav glas, a oni tamo negde ga kude – naravno ima malo onih u matici koji se povode pričama onih „srećnika“ što su otišli pogotovo kada ovi požele da se vrate. Međutim, u pitanju je subjektivan doživljaj pri kojem je istina negde na sredini, ali ipak svako izabere da veruje u ono šta mu najviše odgovara.
Kako sam imao priliku da prođem kroz gotovo sve faze, hteo sam da se osvrnem na svoje iskustvo koje se uglavnom odnosi na borbu sa samim sobom pre nego sa životom u inostranstvu. Ko je čitao članak o kulturnom šoku, prepoznaće i sve faze. Pritom bih da napomenem da je ovde opisan moj lični doživljaj situacije koji nema za cilj da bude objektivan (ni da verno prikaže život u nekim zemljama) već da predstavi probleme pojedinca u dijaspori kada se nađe u situaciji da stvarnost ne odgovara njegovoj idealnoj predstavi o boljem životu napolju.
"What I hear, I forget. What I see, I remember. What I do, I understand."
But, what I screw up, I master.
N4A L
gastarbajter.udarnik
golabg
Ivan M.
veina1978