Odlazak
Važna napomena, da biste se vratili morate prvo da odete. Nebrojeno puta ste čuli kako se ljudi kunu da „čim završe fakultet (ili neki drugi izgovor) odlaze zauvek i nikada nikada nikada se neće vratit…“. To jako lepo zvuči dok sedite u kafiću ispijajući svoj sokić. Međutim put od hrabre izjave do pakovanja kofera i resetovanja svog života kakav znate može biti neprijatan (nema latica). Vaš najveći neprijatelj koji vreba sve vreme je KULTUROLOŠKI ŠOK iz koga će se roditi nostalgija vremenom (nostalgija – kada se sećate besmislenih trenutaka iz svoje domovine koji vam sada deluju važno).
Pročitaj više…
Ovaj tekst je napisan negde krajem 2006. posle posete policiji za strance u Pragu radi neizbežnih administrativnih poslova. Policija za strance je najomraženija institucija u Češkoj jer je valjda jedina ne-reformisana institucija preostala u Češkoj još iz komunizma ili staljnizma, prema tome leglo korupcije u kojem možete da očekujete potpuno odsustvo humanosti u ophođenu službenika prema vama ukoliko niste došli preko neke od mnogobrojnih „veza“. Ponekad doduše posumnjam sumnjam da je i u najcrnjem staljinizmu bilo tako loše… Pročitaj više…
Ovaj članak je napisan početkom 2007. god. Pošto mi je te godine isticala stara YU vozačka dozvola, čekao me odlazak u Srbiju i cimanje oko produženja vozačke dozvole. U Pragu sam u to vreme još uvek bio pešak-đak ali planirao sam da u jednom trenutku kupim auto pa mi je trebala važeća vozačka dozvola. Pre nego što odem u Srbiju da produžavam dozvolu, rešio sam da okušam sreću i probam da zamenim YU dozvolu za češku jer mi je neko od naših kolega u firmi rekao da se ne polažu nikakvi ispiti i slično. Ispostavilo se da sam imao debelu sreću – dobio sam vozačku dozvolu na 10 godina i to dozvolu koja ujedno važi kao međunarodna jer je izdata na standardnom obrascu EU. Češka je u to vreme masovno menjala lična dokumenta svojih građana prilagođavajući ih normama EU. Pročitaj više…
Uličica u Pragu koja vodi ka Hradu
Ovaj tekst je nastao 2006, odmah po mom dolasku u Prag. Jedna od obaveznih stvari koje morate da uradite kada se negde doselite je da prijavite svoju adresu stanovanja, obično u policiji ili nekom sličnom organu reda. Ovaj tekst opisuje moj prvi susret sa policijom za strance u Pragu, tada još uvek u staroj zgradi na Olšanskoj ulici.
Prag, jul 2006.
Praška policija za strance – prvi put
OK, znam da to zvuči kao Gestapo za početnike ali nije – to je samo jedna stara komunistička zgrada gde stranci obavljaju svoje administrativne poslove. Na žalost, u policiji za strance ne govore ni jedan strani jezik i to je prva prepreka za svakog uplašenog emigranta koji tamo dođe prvi put. Prvi put kada sam bio tamo, potrošio sam jedno 6 sati i nisam ništa uradio. Pročitaj više…
Ovu priču sam napisao 2006-te godine, otprilike mesec dana nakon dolaska u Prag. Bio sam tada sveži emigrant pa mi je iz ove perspektive uvek zanimljivo da pročitam i još jednom proživim te utiske. Mislim da je tekst interesantan jer pokazuje jednu bitnu crtu našeg mentaliteta koje često sami nismo svesni – konzervativnost. Pročitaj više…
Kompanija peta, zemlja treca
Kraj ove price se zavrsava novom emigracijom i pocetkom nekog novog zivota, po treci put. Iako nemam sta da napisem o pocetku, ovo je prica o kraju koja ce se nastaviti za par meseci.
Pročitaj više…
Kategorije:IT, Posao u inostranstvu, Prag i Češka, Španija
Oznake:dijaspora, Emigracija, eu, imigracija, inostranstvo, IT, posao, Prag i Češka, Sun, Španija, Češka
Ovo je drugi deo članka sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima „Kako sam ja našao posao u Češkoj„, došao je i taj dan – „dan za emigriranje“. Dakle, kako je protekao ostatak mog prvog dana u emigraciji… Pročitaj više…
Dva članka koja slede sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima „Kako sam ja našao posao u Češkoj, došao je i taj dan – „dan za emigriranje“. U ovom i sledećem članku prenosim svoje utiske iz Praga, napisane tada „perom“ svežeg emigranta koji tek što je zakoračio u jedan „vrli, novi svet“. Kada danas to čitam, sva zapažanja deluju naivno i površno ali ipak mislim da tekst verno odslikava stanje duha čoveka koji tek što je doputovao iz jednog života u zatvorenoj i izolovanoj zemlji da bi započeo novi list negde van svoje matice.
Dakle, u ovom postu o tome kako je izgledalo prvog dana u emigraciji. Pročitaj više…
Jednoga dana na pauzi za ručak tj. na šetnji sa kolegama nazad ka ofisu iz restorana, zazvonio mi je mobilni telefon. Pogledao sam na broj i video da je inostranstvo. U tim trenucima me je uvek hvatala panika i nagli gubitak samopouzdanja. Ipak, imao sam već dovoljno iskustva sa tim pozivima da bih ostao pribran i govorio staloženo. Preko telefona je jako teško pričati na engleskom pogotovo sa čovekom kome engleski isto nije maternji jezik tako da treba pričati polako i razgovetno.
Na telefonu je bila neka sekretarica, naravno niti sam razumeo kakva niti zapamtio njene reči. Pitala me je osnovna pitanja (zašto hoću da napustim trenutni posao, zašto hoću baš u Češku da dođem, da li hoću da dođem na duže ili na ograničeno vreme, koliko para očekujem itd). Činilo mi se da sam ostavio dobar utisak ali, opet, imao sam i ranije takve razgovore gde mi se isto činilo pa me nisu više nikada kontaktirali. Pročitaj više…
Poslednji komentari