Gastarbajter

Prošli put sam ostao dužan da okačim slike koje sam napravio za vreme posete Dubaiju. Konačno sam ih skinuo sa mobilnog telefona (sorry za kvalitet) pa idemo redom:

Pročitaj više…

Migracioni servisni centar, inicijativa koju sponzorise EU nudi informatore o zemljama za sve koji su zainteresovani za rad u inostranstvu.

Od zemalja, u listu su ukljucene sledece:

Australija

Austrija

Belgija

Crna Gora

Češka Republika

Francuska

Grčka

Holandija

Irska

Italija

Kanada

Mađarska

Nemačka

Norveška

Novi Zeland

Portugal

S.A.D.

Slovenija

Španija

Švajcarska

Švedska

Ujedinjeno Kraljevstvo

Preuzeto sa: www.crn.de

Ovo jedan od čestih upita preko kojeg posetioci dolaze do ovog bloga. Izgleda da spin-doktori u Srbiji ne spavaju već predano smišljaju kako da isfabrikuju nove afere i podignu tiraž/posećenost medijima za koje rade. Već smo pisali o tome šta građanima Srbije donosi tzv. beli Šengen ali, pošto ima jako puno ljudi sa naših prostora koji nisu nikada putovali u zemlje Šengena ili inostranstvo  uopšte, postoje određene nedoumice oko toga koja dokumenta putnik mora da ima sa sobom prilikom prelaska (šengenske) granice. Ovde ću da napišem par zapažanja koja proističu iz ličnog iskustva putovanja po raznim šengenskim i ne-šengenskim zemljama. Ukratko, ukidanje viza znači da ćemo moći da putujemo u zemlje Šengena bez viza i u to ne treba sumnjati. Ne postoje nikakvi dodatni uslovi za građane Srbije u odnosu na uslove za građane bilo koje zemlje koja, kao i Srbija, nije članica šengenskog prostora!

Pročitaj više…

Dečija igračka sa motivom policije

Sticajem neželjenih okolnosti, imao sam ovih dana priliku da upoznam još jednu instituciju (nemačkog) sistema – policiju. Treba reći da Nemac, u normalnim okolnostima, nema nikakvog posla u policiji. Dakle, lična dokumenta kao i ostali administrativni poslovi gde se pojedinac sreće sa državom obavljaju se u drugim institucijama. Isto važi i za nas emigrante – sve emigrantsko-specifične administrativne poslove obavljamo u raznoraznim ustanovama koje sa policijom nemaju veze, osim što su međusobno integrisane u jedan informacioni sistem. Sa nemačkom policijom susretnete se samo u slučaju koji je povezan sa narušavanjem zakona a u kome ste i vi na neki način učestvovali. Šta se dakle dogodilo?

Pročitaj više…

Uličica u Pragu koja vodi ka Hradu

Ovaj tekst je nastao 2006, odmah po mom dolasku u Prag. Jedna od obaveznih stvari koje morate da uradite kada se negde doselite je da prijavite svoju adresu stanovanja, obično u policiji ili nekom sličnom organu reda. Ovaj tekst opisuje moj prvi susret sa policijom za strance u Pragu, tada još uvek u staroj zgradi na Olšanskoj ulici.

Prag, jul 2006.
Praška policija za strance – prvi put


OK, znam da to zvuči kao Gestapo za početnike ali nije – to je samo jedna stara komunistička zgrada gde stranci obavljaju svoje administrativne poslove. Na žalost, u policiji za strance ne govore ni jedan strani jezik i to je prva prepreka za svakog uplašenog emigranta koji tamo dođe prvi put. Prvi put kada sam bio tamo, potrošio sam jedno 6 sati i nisam ništa uradio. Pročitaj više…

Sad se setih još jedne slike iz Dubaija. Kada bi me neko (taksista obično) pitao „Sir, where do you come from?“ tj. „G-dine, odakle dolazite?“ obično sam govorio „Serbia“ iako sam zapravo došao iz Nemačke a tamo se i vraćam. Reakcija je obično bila „Serbia, hmmmm…“ što sam ja tumačio u svojim mislima kao „nemam ti ja brate pojma gde je to“ mada me je izjedao crv sumnje šta zaista misle pod tim.
Posle toga mi se jednom desilo da su me, umesto standardnog pitanja, pitali „Are you from Germany, sir?“, na šta sam ja rekao, sa prizvukom ličnog proviđenja, „yes!“. Posle toga sam promenio ploču pa sam krenuo da pričam taksistima da sam iz Nemačke. Ali prc, reakcija je opet bila ista „Germany, hmmm….“. Ako ništa drugo, zaključio sam da su šabani pa mi je laknulo.

Povezani tekstovi:
Dubai u 5 slika
Dubai slike

Prošle nedelje sam putovao službeno u Dubai. Pošto nisam putovao za svoje pare srazmerno tome nisam imao neka preterana očekivanja od puta tj. baš me bilo briga da li ću uspeti da vidim nešto ili ne. Nisam se ni nešto posebno pripremao za put u smislu da pročitam šta treba tamo obavezno videti itd. Pošto sam išao tamo da radim, pretpostavljao sam da ću imati malo vremena za razgledanje što se i potvrdilo. Ipak, uspeo sam da ugrabim po neko slobodno veče da pogledam sam grad pa ću ovde da iznesem svoje utiske o tome. Pročitaj više…

Jedna od boljih stvari zivota u Pragu je mogucnost raltivno jeftinog putovanja u okolne zemlje, sta daje priliku da se pobegne makar na vikend i omirise vazduh gradova starih clanica EU. Jaz izmedju novih i starih clanica jos uvek postoji, a narocito je osetan u odnosima medju ljudima. Za nekog ko je dosta vremena proveo zatvoren u Pragu predstavlja blagi sok kada je usluga u restoranima i prodavnicama ljubazna, predusretljiva, pa cak i nasmejana. Sa cudjenjem se gleda spontanost ljudi na ulicama, neopterecena komunikacija, predusretljivost, a sitna paznja pracena zavhaljivanjem ostavlja coveka bez teksta, ali sa sirokim osmehom na licu. Da se predpostaviti da se, uprkos soku, na ovakve stvari covek vrlo brzo navikne, opusti, razonodi i pocne da oseca, a potom navuce na kratkotrajne ekskurzije brojeci dane i iscekujuci novu odmah po zavrsetku prethodne. Pročitaj više…