Gastarbajter

Nije prošlo ni 6 meseci od kako su mi onomad ukrali biciklo jer ga nisam (uopšte) vez’o lancom a već stidljivo zagledam reklame novih bicikala koje mi ubacuju podlaci u poštansko sanduče. Ko zna, možda je to sve jedna te ista mafija – biciklistička. Prodaju pa onda kradu. Pre neki dan sam gledao jednu englesku seriju. U jednoj epizodi ubiju nekog mafijaša a onda dođu 2 lika, isto mafija, da „očiste“ mesto zločina. Tu dvojicu likova dovela sobarica iz hotela, po imenu Tanja a po akcentu iz daleke Srbijice. Likovi izgledaju mračno, ne govore ništa, samo Tanja kaže „Serbian cleaners, they never leave a trace“.  Nisam znao da li da se stidim ili ponosim. Mogu samo da citiram irskog dramskog pisca Brendana Behama: „There is no such thing as bad publicity except your own obituary“. Pročitaj više…

Letnje veče u Cirihu

Sledeća obaveza je odlazak u policiju da prijavim krađu. Tu postoji nekoliko praktičnih problema. U nemačkoj policiji nisam nikada bio, u srpskoj policiji isto nisam nikada bio osim da vadim dokumenta i jednom da platim kaznu za prekoračenje brzine tako da nemam nikakvo iskustvo šta me tamo čeka. Pročitaj više…