Gastarbajter

Ako želite postati građanin Rima postoji naravno više načina. Postoje različite zemlje za to kao i različiti načini. Pokušaćemo se ovde baviti legalnim. Pročitaj više…

Izbor zemlje

Od stranih jezika koji imaju prođu na tržištu, govorio sam (i pisao) jedino engleski i to, biću neskroman, dosta dobro. Engleski danas u Evropi svi u mojoj struci manje-više govore pa mi  znanje jezika i nije baš davalo neku posebnu prednost niti pomagalo da se usredsredim na neku zemlju posebno. Imao sam maglovitu predstavu o tome da je u zemlje tzv. stare zapadne Evrope (UK, Francuska, Nemačka, Skandinavija itd) jako teško dospeti ako ne znaš njihov jezik. Ovde moram da primetim da ovo generalno mislim i danas mada moj lični primer dokazuje da uvek ima izuzetaka. Pročitaj više…

Da bi našao posao u inostranstvu, moraš da imaš nešto da ponudiš – znanje, iskustvo, novac, kontakte

Ubrzo međutim dođe i kobni 12. mart 2003. i ja donesoh odluku da se selim. Naravno, znao sam da to neće biti moguće odmah i, da bi me neko uopšte ozbiljno uzeo u razmatranje, moram da imam neko radno iskustvo pošto diploma ETF u inostranstvu malo koga impresionira – diploma k’o diploma, ko mi je kriv što sam studirao 7 godina.

Para da u inostranstvu započnem neki svoj biznis nisam imao, isto tako ni rođaka koji bi eventualno mogli da mi pomognu oko zaposlenja. O nekim poslovnim   kontakatima “preko grane”takođe nema šta da se priča – kako bih mogao da ih imam kada sam proteklih 7 godina ili protestovao na ulicama ili spremao ispite u čitaonici. Shvatio sam da jedino što imam vredno je diploma fakulteta i evetualno radno iskustvo koje bih mogao da stavim u CV. Pročitaj više…

Prošlo je više od 4 godine kada sam odlučio da počnem sa aktivnom potragom za poslom u inostranstvu a više od 6 godina kada sam doneo odluku da moram da odem iz Srbije. Ovo pišem kao neku vrstu osvrta na taj period vremena u mom životu. Danas živim u Nemačkoj a zemlja u koju sam otišao iz Srbije bila je Češka.

Napisaću nekoliko članaka o svom iskustvu traženja posla u inostranstvu.

Kako sam rešio da emigriram

Ne znam koji su razlozi koji ljude navode da emigriraju iz Srbije. Sigurno svako ima svoju priču, manje ili više subjektivnu. Moja priča je možda tipična priča za emigrante iz tzv. “novog talasa emigracije” posle 2000-te godine.  Devedesetih sam sazrevao i gledao kako zemlja postepeno propada i polako se povlačio u neku svoju, “unutrašnju” emigraciju. Iz unutrašnje emigracije sam povremeno izlazio kao na primer posle bombardovanja u vreme protesta opozicijie u jesen 1999. god. ili u dešavanjima oko 5. oktobra 2000. U unutrašnju emigraciju sam se potpuno povukao 12. marta 2003. Toga dana sam u sebi doneo odluku da u Srbiji za mene nema budućnosti jer nisam više mogao da izdržim “taj” osećaj. To je osećaj da ne možeš da dišeš punim plućima, da su na ulici svi ljudi drugačiji od tebe i da ne možeš da se načudiš kako su svi oko tebe spremni da simuliraju kakav-takav život umesto da dignu glas protiv “sistema”. Meni je bilo dosta simulacije. Pročitaj više…