Gastarbajter

Jogurt predstavlja jednu veliku kulturnu razliku o koju se sapliću naši emigranti. Čovek navikne da svako jutro pije jogurt ode u prodavnicu i naiđe na problem: jogurti ili su voćni ili zaslađeni, a ako ima sreće i nabode neki „prirodni“ onda ga razočarenje sustigne tek kada dođe kući. Otvori jogurt i ima šta da vidi… neće da teče! Ako ste se umorili da jedete jogurt kašičicom, ovo je tekst za vas…

Pročitaj više…

Nakon 270 dana provedenih radeci u spanskoj firmi skupilo mi se dovoljno utisaka da ih saberem u clanak. Namerno sam upotrebio broj dana, a ne meseci da bi zvucalo impozantnije od jednocifrenog broja 9 te dao ovom clanku malo na tezini. No, iako je doticni vremenski period dovoljan da se iznese dete na ovaj svet, slazem se u oceni da nije dovoljno dug da se donese verna ocena radne kulture nekog naroda. Tako da taj deo ostavljam sociolozima i ekonomistima, a ja cu se ovde osvrnuti samo na neke licne utiske iz mog suzenog okruzenja.

Pročitaj više…

Nije prošlo ni 6 meseci od kako su mi onomad ukrali biciklo jer ga nisam (uopšte) vez’o lancom a već stidljivo zagledam reklame novih bicikala koje mi ubacuju podlaci u poštansko sanduče. Ko zna, možda je to sve jedna te ista mafija – biciklistička. Prodaju pa onda kradu. Pre neki dan sam gledao jednu englesku seriju. U jednoj epizodi ubiju nekog mafijaša a onda dođu 2 lika, isto mafija, da „očiste“ mesto zločina. Tu dvojicu likova dovela sobarica iz hotela, po imenu Tanja a po akcentu iz daleke Srbijice. Likovi izgledaju mračno, ne govore ništa, samo Tanja kaže „Serbian cleaners, they never leave a trace“.  Nisam znao da li da se stidim ili ponosim. Mogu samo da citiram irskog dramskog pisca Brendana Behama: „There is no such thing as bad publicity except your own obituary“. Pročitaj više…

Nedavno sam čitao članak o tome kako je nemačka socijalna pomoć odnosno pomoć za nezaposlene izuzetno niska. Odraslo lice prima stvarno mizernih 359 evra i ovaj iznos je nedavno proglašen na nemačkom vrhovnom sudu za nedovoljan i vlada je u obavezi da izračuna novu, višu sumu pomoći nezaposlenima. Od ovih 359 EUR celih 4.43 EUR po danu je predviđeno za kupovinu hrane. Zato sam rešio sinoć da odem u najjeftiniji supermarket, tzv. „doscounter“ i pogledam šta može da se kupi za ove pare. Zapravo, bile su mi potrebne neke osnovne životne namirnice pa sam rešio da ih kupim tamo.

Pročitaj više…

Kakve sada ovo veze ima sa emigracijom. Naravno da ima! Hrane od koje vam je obično bivalo muka u otadžbini, što zbog preteranih količina u kojima se priprema, što zbog prevelike frekvencije pripremanja se, pre ili kasnije, na čudesan način uželite. Jeste, sve to ima ili da se nađe po restoranima ili čak kupi gotovo al’ nije to, ruku na srce, tako ukusno kao domaće pripremljeno. Pročitaj više…

Pojam „hejter“ je omladini uglavnom poznat (iako bi imali teskoca da ga definisu uz pomoc ostalih 5 reci) dok je starijoj generaciji ovaj fenomen uglavnom nepoznt, makar lingvisticki. Radi se o reci engleskog porekla od imenice „hate“ ili mrznja, tako da bi pojam hejter (eng. hater) znacilo neko ko mrzi. Mrzi sta? Bilo sta, zapravo uglavnom sve. Recimo da se radi o osobi kojima je lakse da naprave spisak svih stvari koje vole nego koje ih dovode u stanje besa. Pročitaj više…

Za sada se ništa nije promenilo a treba se nadati da će se, kada postanemo zvaničan kandidat za člana EU, situacija sa priznavanjem naših dozvola promeniti. Sa našom vozačkom dozvolom može da se upravlja autom najviše 6 meseci od dana prvog prelaska (nemačke) granice. I dalje važi da je, nakon ovog perioda, neophodno zameniti srpsku dozvolu za nemačku. Pročitaj više…

Packstation

Nemačka je jedna od sve malobrojnijih zemalja gde tradicionalna poštanska služba i dalje odoleva mobilnim tehnologijama tj. internetu i mobilnim telefonima. Iako je email i SMS mnogo lakše (i jeftinije!) napisati, Nemci i dalje ne žele da se odreknu ceremonije pisanja pisama svojom rukom i zadovoljstva koje prirede primaocu svoje pošte, obično razglednica i čestitki. I ne samo da ove službe odolevaju novim tehnologijama nego se vrlo uspešno transformišu i integrišu sa istima. Pročitaj više…

Foto: Saucy Salad/Flickr (CC)

Pre nego što sam došao u Ameriku, mislio sam da je došao kraj srpskom, piratskom raju. Šta ću, jadan, kad mi se sluša muzika. Diskovi su skupi, a FBI vreba, nema skidanja za džabe… Ispostavilo se da su ti strahovi potpuno irelevantni. Ako se pripremate na iseljenje, a brine vas kako ćete se zabaviti ovde, ne brinite!