Gastarbajter

Dečija igračka sa motivom policije

Sticajem neželjenih okolnosti, imao sam ovih dana priliku da upoznam još jednu instituciju (nemačkog) sistema – policiju. Treba reći da Nemac, u normalnim okolnostima, nema nikakvog posla u policiji. Dakle, lična dokumenta kao i ostali administrativni poslovi gde se pojedinac sreće sa državom obavljaju se u drugim institucijama. Isto važi i za nas emigrante – sve emigrantsko-specifične administrativne poslove obavljamo u raznoraznim ustanovama koje sa policijom nemaju veze, osim što su međusobno integrisane u jedan informacioni sistem. Sa nemačkom policijom susretnete se samo u slučaju koji je povezan sa narušavanjem zakona a u kome ste i vi na neki način učestvovali. Šta se dakle dogodilo?

Pročitaj više…

Nakon celodnevnog razmišljanja o tome kako da započnem svoj prvi post na ovom blogu, pade mi na pamet da je upravo to odlična prva tema – kako početi? Kako pokrenuti stvari kada dođete u novu zemlju?

Kada jednom dobijete imigracionu vizu za SAD, sam ulazak je prilično jednostavan – kupite kartu i dođete. To je to. Jedina razlika u odnosu na turistički dolazak, je što će vas na graničnom prelazu registrovati vaš dolazak. Vi samo treba da sačekate desetak minuta dok oni završe svoj posao. Tu vam kažu da će vam zelena karta stići poštom za najkasnije 8 nedelja – procedura je tako jednostavna da ni ne primetite taj broj – 8 nedelja, to je dva meseca do vašeg prvog dokumenta. Isto važi i za broj socijalnog osiguranja (SSN) za koji se ubrzo ispostavilo da je zbog neke greške zalutao u lavirintu birokratije, pa su mi rekli da treba ponovo da se prijavim. Lutanje mog SSN-a bilo je samo početak lutanja kroz birokratiju. Pročitaj više…