Gastarbajter

Granica između SAD i Meksika

Neki od nas su otišli u inostranstvo jer tamo imaju više mogućnosti da rade u svojoj struci. Neki su otišli zbog para jer se tamo za isti posao verovatno zarađuje više. A neki su otišli jer su jednostavno popi*deli.

Ovaj post je inspirisan jednim kometarom na naš post o razlozima protiv odlaska u inostranstvo, citiraću ovde jednu rečenicu

Ja se u stvari, kad malo bolje razmislim, u Srbiji osećam kao stranac i kao građanin drugog reda.

Dakle, pitanje za vas: zašto ste otišli u inostranstvo?

Ako (još uvek) niste otišli, gde je vaša granica? Koji razlog bi mogao da vas natera da emigrirate?

U Niš si Nišlija. U inostranstvu si “Jugo”.

Samo u svojoj zemlji i svom gradu osećaš se kao kod kuće. Ovaj osećaj ništa ne može da zameni. Kada odeš u inostranstvo, postaješ deo mase emigranata sa ovih prostora koje ljudi jednostavno nazivaju “Jugo” ili slično, zavisi od konkretne zemlje.

Svi pričaju na tuđem jeziku

Tamo se govori strani jezik. Koliko god se trudio on će za tebe uvek da bude strani jezik. I posle 30 godina i dalje ćeš praviti greške na osnovu kojih će lokalno stanovništvo uvek da te žigoše kao stranca.

Svoj jezik ćeš postepeno da zaboraviš

Najpre kreneš da zaboravljaš sleng. Čak i kada bi se trudio da ga ne zaboraviš, tvoj sleng zastareva. Ako i pokušaš da ga koristiš za vreme svojih dragocenih odmora u otažbini, svi će ti se smejati jer se sleng menja sa vremenom a ti si zamrznut u vremenu. Posle toga polako zaboravljaš reči a na kraju i gramatiku. Polako počinješ reči maternjeg jezika da zamenjuješ stranim rečima. “Do kraja jula moram da kundigam moj fertrag”. Šta ovo znači? To zna samo Jugo u Nemačkoj. Pročitaj više…

Traženje posla u inostranstvu je isto kao i traženje slike Van Gogha-a u mom podrumu. Neću je nikad naći koliko god tražio. Mogu da prevrnem sve kutije sa pak-papirom što su ostale od poslednje selidbe al’ džaba. Nema Van Gogha u mom podrumu.

Ipak, mnogi od nas rade u inostranstvu. Znači, mi smo uspeli nekako da dođemo do tog posla preko grane. U čemu je tajna? Pa, dok je „posao u inostranstvu“ skoro nemoguće naći, posao konobara u Sevilji, na primer, zvuči već mnogo realnije. Razlika je u pristupu. Pojam „posao u inostranstvu“ je jednako apstraktni pojam kao i „očuvan auto sa pristojnom kilometražom koji ne troši mnogo“. Kad čovek traži posao, pogotovo u inostranstvu, mora da bude mnogo konkretniji. Pročitaj više…

Nakon 270 dana provedenih radeci u spanskoj firmi skupilo mi se dovoljno utisaka da ih saberem u clanak. Namerno sam upotrebio broj dana, a ne meseci da bi zvucalo impozantnije od jednocifrenog broja 9 te dao ovom clanku malo na tezini. No, iako je doticni vremenski period dovoljan da se iznese dete na ovaj svet, slazem se u oceni da nije dovoljno dug da se donese verna ocena radne kulture nekog naroda. Tako da taj deo ostavljam sociolozima i ekonomistima, a ja cu se ovde osvrnuti samo na neke licne utiske iz mog suzenog okruzenja.

Pročitaj više…

Naleteh slučajno na sajt SimplyHired.com koji pomaže da se dođe do prosečne plate za bilo koje zanimanje u USA, i to po gradovima, državama ili čak poštanskim brojevima. Reših da podelim par primera sa vama. Na primer, profesor u srednjoj školi bi zarađivao ovoliko:

Pročitaj više…

Nedavno sam čitao članak o tome kako je nemačka socijalna pomoć odnosno pomoć za nezaposlene izuzetno niska. Odraslo lice prima stvarno mizernih 359 evra i ovaj iznos je nedavno proglašen na nemačkom vrhovnom sudu za nedovoljan i vlada je u obavezi da izračuna novu, višu sumu pomoći nezaposlenima. Od ovih 359 EUR celih 4.43 EUR po danu je predviđeno za kupovinu hrane. Zato sam rešio sinoć da odem u najjeftiniji supermarket, tzv. „doscounter“ i pogledam šta može da se kupi za ove pare. Zapravo, bile su mi potrebne neke osnovne životne namirnice pa sam rešio da ih kupim tamo.

Pročitaj više…

Pojam „hejter“ je omladini uglavnom poznat (iako bi imali teskoca da ga definisu uz pomoc ostalih 5 reci) dok je starijoj generaciji ovaj fenomen uglavnom nepoznt, makar lingvisticki. Radi se o reci engleskog porekla od imenice „hate“ ili mrznja, tako da bi pojam hejter (eng. hater) znacilo neko ko mrzi. Mrzi sta? Bilo sta, zapravo uglavnom sve. Recimo da se radi o osobi kojima je lakse da naprave spisak svih stvari koje vole nego koje ih dovode u stanje besa. Pročitaj više…

Packstation

Nemačka je jedna od sve malobrojnijih zemalja gde tradicionalna poštanska služba i dalje odoleva mobilnim tehnologijama tj. internetu i mobilnim telefonima. Iako je email i SMS mnogo lakše (i jeftinije!) napisati, Nemci i dalje ne žele da se odreknu ceremonije pisanja pisama svojom rukom i zadovoljstva koje prirede primaocu svoje pošte, obično razglednica i čestitki. I ne samo da ove službe odolevaju novim tehnologijama nego se vrlo uspešno transformišu i integrišu sa istima. Pročitaj više…

Foto: Saucy Salad/Flickr (CC)

Pre nego što sam došao u Ameriku, mislio sam da je došao kraj srpskom, piratskom raju. Šta ću, jadan, kad mi se sluša muzika. Diskovi su skupi, a FBI vreba, nema skidanja za džabe… Ispostavilo se da su ti strahovi potpuno irelevantni. Ako se pripremate na iseljenje, a brine vas kako ćete se zabaviti ovde, ne brinite!

Preuzeto sa sajta http://www.janekjonas.de

Za sveže imigrante ovo je jedan od prvih, ali i najtežih, zadataka koje moraju da obave po preseljenju. Bilo kakvo prethodno iskustvo, iz Srbije ili neke druge zemlje, je izuzetno dragoceno. E sada, za one koji su u Srbiji imali iskustva sa raznoraznim „gazdama“, iskustvo u Nemačkoj će im, uz neke nove momente na koje treba obratiti pažnju, izgledati kao prosvetljenje. Oni koji već imaju iskustvo života u drugim zemljama (pogotovo EU) mogu da očekuju manje-više isto iskustvo. Dakle kako uspešno iznajmiti stan svojih snova u Nemačkoj? Pročitaj više…