Gastarbajter

Za sada se ništa nije promenilo a treba se nadati da će se, kada postanemo zvaničan kandidat za člana EU, situacija sa priznavanjem naših dozvola promeniti. Sa našom vozačkom dozvolom može da se upravlja autom najviše 6 meseci od dana prvog prelaska (nemačke) granice. I dalje važi da je, nakon ovog perioda, neophodno zameniti srpsku dozvolu za nemačku. Pročitaj više…

Packstation

Nemačka je jedna od sve malobrojnijih zemalja gde tradicionalna poštanska služba i dalje odoleva mobilnim tehnologijama tj. internetu i mobilnim telefonima. Iako je email i SMS mnogo lakše (i jeftinije!) napisati, Nemci i dalje ne žele da se odreknu ceremonije pisanja pisama svojom rukom i zadovoljstva koje prirede primaocu svoje pošte, obično razglednica i čestitki. I ne samo da ove službe odolevaju novim tehnologijama nego se vrlo uspešno transformišu i integrišu sa istima. Pročitaj više…

Preuzeto sa: www.crn.de

Ovo jedan od čestih upita preko kojeg posetioci dolaze do ovog bloga. Izgleda da spin-doktori u Srbiji ne spavaju već predano smišljaju kako da isfabrikuju nove afere i podignu tiraž/posećenost medijima za koje rade. Već smo pisali o tome šta građanima Srbije donosi tzv. beli Šengen ali, pošto ima jako puno ljudi sa naših prostora koji nisu nikada putovali u zemlje Šengena ili inostranstvo  uopšte, postoje određene nedoumice oko toga koja dokumenta putnik mora da ima sa sobom prilikom prelaska (šengenske) granice. Ovde ću da napišem par zapažanja koja proističu iz ličnog iskustva putovanja po raznim šengenskim i ne-šengenskim zemljama. Ukratko, ukidanje viza znači da ćemo moći da putujemo u zemlje Šengena bez viza i u to ne treba sumnjati. Ne postoje nikakvi dodatni uslovi za građane Srbije u odnosu na uslove za građane bilo koje zemlje koja, kao i Srbija, nije članica šengenskog prostora!

Pročitaj više…

Preuzeto sa sajta http://www.janekjonas.de

Za sveže imigrante ovo je jedan od prvih, ali i najtežih, zadataka koje moraju da obave po preseljenju. Bilo kakvo prethodno iskustvo, iz Srbije ili neke druge zemlje, je izuzetno dragoceno. E sada, za one koji su u Srbiji imali iskustva sa raznoraznim „gazdama“, iskustvo u Nemačkoj će im, uz neke nove momente na koje treba obratiti pažnju, izgledati kao prosvetljenje. Oni koji već imaju iskustvo života u drugim zemljama (pogotovo EU) mogu da očekuju manje-više isto iskustvo. Dakle kako uspešno iznajmiti stan svojih snova u Nemačkoj? Pročitaj više…

EU perspektive, preuzeto sa news.bbc.co.uk

Nedavno smo čuli izjave da Srbija može u EU već u 2014. godini. Ovo ne da je krajnje optimistička izjava već mislim da je potpuno nerealna i jedino što mi pada na pamet je da predstavlja još jedno prazno obećanje onih koji ga daju.  Potrebno je samo uzeti za primer ostale zemlje istočne Evrope koje su već prešle ovaj put.

Naime, uzmimo za primer 2 zemlje koje su danas članice EU a nekada su bile članice tzv. „istočnog bloka“ – Češku kao zemlju koja je prilično uspešno prošla kroz svoju društvenu tranziciju i Rumuniju, kao zemlju koja i dalje prolazi kroz muke tranzicije i verovatno predstavlja primer koji je nama mnogo bliži i realniji nego Češka. Pročitaj više…

Ovaj tekst je napisan negde krajem 2006. posle posete policiji za strance u Pragu radi neizbežnih administrativnih poslova. Policija za strance je najomraženija institucija u Češkoj jer je valjda jedina ne-reformisana institucija preostala u Češkoj još iz komunizma ili staljnizma, prema tome leglo korupcije u kojem možete da očekujete potpuno odsustvo humanosti u ophođenu službenika prema vama ukoliko niste došli preko neke od mnogobrojnih „veza“. Ponekad doduše posumnjam sumnjam da je i u najcrnjem staljinizmu bilo tako loše… Pročitaj više…

De Madrid

12. septembra ove godine (za buduce narastaje u pitanju je 2009.) se navrsilo godinu dana mog boravka u Madridu. Istina, poslednja 3 meseca sam silom prilika proveo u Beogradu cekajuci papire, ali kako to ne umanjuje znacajno simboliku prve godine u Spaniji, resio sam da podelim moj nadasve subjektivan dozivljaj emigracije u ovu zemlju (i grad).

Pročitaj više…

Uličica u Pragu koja vodi ka Hradu

Ovaj tekst je nastao 2006, odmah po mom dolasku u Prag. Jedna od obaveznih stvari koje morate da uradite kada se negde doselite je da prijavite svoju adresu stanovanja, obično u policiji ili nekom sličnom organu reda. Ovaj tekst opisuje moj prvi susret sa policijom za strance u Pragu, tada još uvek u staroj zgradi na Olšanskoj ulici.

Prag, jul 2006.
Praška policija za strance – prvi put


OK, znam da to zvuči kao Gestapo za početnike ali nije – to je samo jedna stara komunistička zgrada gde stranci obavljaju svoje administrativne poslove. Na žalost, u policiji za strance ne govore ni jedan strani jezik i to je prva prepreka za svakog uplašenog emigranta koji tamo dođe prvi put. Prvi put kada sam bio tamo, potrošio sam jedno 6 sati i nisam ništa uradio. Pročitaj više…

Kompanija peta, zemlja treca

Kraj ove price se zavrsava novom emigracijom i pocetkom nekog novog zivota, po treci put. Iako nemam sta da napisem o pocetku, ovo je prica o kraju koja ce se nastaviti za par meseci.

Pročitaj više…