Gastarbajter

Nakon celodnevnog razmišljanja o tome kako da započnem svoj prvi post na ovom blogu, pade mi na pamet da je upravo to odlična prva tema – kako početi? Kako pokrenuti stvari kada dođete u novu zemlju?

Kada jednom dobijete imigracionu vizu za SAD, sam ulazak je prilično jednostavan – kupite kartu i dođete. To je to. Jedina razlika u odnosu na turistički dolazak, je što će vas na graničnom prelazu registrovati vaš dolazak. Vi samo treba da sačekate desetak minuta dok oni završe svoj posao. Tu vam kažu da će vam zelena karta stići poštom za najkasnije 8 nedelja – procedura je tako jednostavna da ni ne primetite taj broj – 8 nedelja, to je dva meseca do vašeg prvog dokumenta. Isto važi i za broj socijalnog osiguranja (SSN) za koji se ubrzo ispostavilo da je zbog neke greške zalutao u lavirintu birokratije, pa su mi rekli da treba ponovo da se prijavim. Lutanje mog SSN-a bilo je samo početak lutanja kroz birokratiju. Pročitaj više…

Ovo sam čuo i pročitao više puta. Ovo je tačno za one koje planiraju da rade ilegalno u EU. Za sve druge – čini mi se da ljudi ne shvataju baš najbolje šta stavljanje Srbije na „belu Šengen listu“ uošpte znači za njene građane. Prvo, šta je to uopšte „bela Šengen lista“? Krenimo redom. Pročitaj više…

Kompanija peta, zemlja treca

Kraj ove price se zavrsava novom emigracijom i pocetkom nekog novog zivota, po treci put. Iako nemam sta da napisem o pocetku, ovo je prica o kraju koja ce se nastaviti za par meseci.

Pročitaj više…

Ako želite postati građanin Rima postoji naravno više načina. Postoje različite zemlje za to kao i različiti načini. Pokušaćemo se ovde baviti legalnim. Pročitaj više…

Prošlo je više od 4 godine kada sam odlučio da počnem sa aktivnom potragom za poslom u inostranstvu a više od 6 godina kada sam doneo odluku da moram da odem iz Srbije. Ovo pišem kao neku vrstu osvrta na taj period vremena u mom životu. Danas živim u Nemačkoj a zemlja u koju sam otišao iz Srbije bila je Češka.

Napisaću nekoliko članaka o svom iskustvu traženja posla u inostranstvu.

Kako sam rešio da emigriram

Ne znam koji su razlozi koji ljude navode da emigriraju iz Srbije. Sigurno svako ima svoju priču, manje ili više subjektivnu. Moja priča je možda tipična priča za emigrante iz tzv. „novog talasa emigracije“ posle 2000-te godine.  Devedesetih sam sazrevao i gledao kako zemlja postepeno propada i polako se povlačio u neku svoju, „unutrašnju“ emigraciju. Iz unutrašnje emigracije sam povremeno izlazio kao na primer posle bombardovanja u vreme protesta opozicijie u jesen 1999. god. ili u dešavanjima oko 5. oktobra 2000. U unutrašnju emigraciju sam se potpuno povukao 12. marta 2003. Toga dana sam u sebi doneo odluku da u Srbiji za mene nema budućnosti jer nisam više mogao da izdržim „taj“ osećaj. To je osećaj da ne možeš da dišeš punim plućima, da su na ulici svi ljudi drugačiji od tebe i da ne možeš da se načudiš kako su svi oko tebe spremni da simuliraju kakav-takav život umesto da dignu glas protiv „sistema“. Meni je bilo dosta simulacije. Pročitaj više…