Arhiva

Posts Tagged ‘inostranstvo’

O sebi u inostranstvu

9. februar, 2012. 17 komentara

Pre svega, velika pohvala osnivacima bloga. Ideja je sjajna! Veoma mi se dopada nacin na koji autori usmeravaju diskusije i polemike: umereno usmerena razmena misljenja i iskustva.
Osim toga, pohvala svima koji su napisali svoje komentare. Bez obzira da li mi se neciji stav dopada ili ne, citam iz razloga sto me interesuju misljenja i iskustva na teme u blogu.

Posto ste (svi) u meni probudili pripadnost ovoj zajednici, osecam potrebu da se pridruzim i podelim sa vama moje iskustvo. No, da bih stekla pravo da komentarisem izjave drugih, odgovorim na eventualna pitanja ili posavetujem iz svog ugla, ispricacu vam svoju pricu da biste znali sa kim imate posla. Pročitaj više…

Država je umrla sa SFRJ, da li ste znali?

17. oktobar, 2011. 27 komentara

Ostali su samo partija i pojedinac. Nema više velikog brata koji će da se brine da plata stigne na vreme, da se regres isplati kad treba i da se polutke podele bratski.

Nema betonskih mastodonata na obalama plavog Jadrana u vlasništvu sindikata gde se ručalo, kako se beše to zvaše, na bonove, na tačkice …?

Doduše, može sve to i preko partije ali partija nije baš tako velikodušna kao država, za partiju mora po nešto i da se odradi.

Dakle, sad svaki pojedinac mora da se pobrine da stvori sebi uslove za život. Sad pojedinac mora da se bori za mesto u obdaništu, za mesto u školi, za radno mesto, za mesto kod doktora, za mesto za izdavanje lične karte i, na kraju ili pre svega, za mesto gde se dele besplatne japanske sadnice. Pročitaj više…

Život u inostranstvu: čekajući nostalgiju

7. septembar, 2011. 9 komentara

Živim u strahu da ću se jednog jutra probuditi sa bolom u grudima, oznojen, bled i uznemiren. Tako ja zamišljam simptome nostalgije. Ono što Nemci nazivaju Heimweh odnosno, u bukvalnom prevodu, „bol za domom“ valja je postao standardan izgovor za bilo kakav problem izazvan činjenicom da ne živiš u „svojoj zemlji“.

Šta je, dođavola, uopšte svoja zemlja? Ona postoji samo u našem sećanju. Ono što smo za sobom ostavili nastavilo je da živi nezavisno od nas. Možemo da se vratimo na ista mesta ali ona će biti samo bleda kopija naših sećanja.

Da li ste ikada sreli osobu u koju ste nekada bili zaljubljeni posle zaista mnogo vremena? Da li ste primetili da realnost nema nikakve veze više sa vašim sećanjima? Tako je to i sa „svojom zemljom“ koju sam za sobom ostavio. Nje više nema nigde osim u mojim sećanjima.

Često razmišljam o tome šta je to zaista nostalgija? Osećanje da je lakše živeti tamo negde gde govore vaš jezik? Osećanje da je lakše jesti go*na koja vam servira „naš“ čovek umesto istog tog od „tuđina“? Valjda svako ima neku svoju deifniciju nostalgije. Isto kao i svoje razloge za odlazak.

Meni se još uvek se nije desilo i još uvek sam u iščekivanju.

Prvo moje inostranstvo bio je romantični Prag, sa flegmatičnim Česima i razuzdanim stranim turistima. Sećam se kad sam jednom sedeo u bašti kafea gore na Žižkovu i ispijao pivo sa drugarom. Sa druge strane ulice prolazila je horda pijanih Engleza, svi goli do pojasa. Jedan od njih je pokušao u jednom trenutku da se uzvere uza zid zgrade kao Spajdermen. Malko je visio metar iznad zemlje a onda pao na zadnjicu. Ja i ortak smo se samo ćutke pogledali.

Ipak, ubedljivo najjači utisak kada sam iz Beograda jednog letnjeg dana doputovao u Prag bilo je „au, je*ote. Sve, ali baš sve je drugačije“. I dan danas me drži taj utisak o životu u inostranstvu. Naravno, poređenjima između ovde (inostranstvo) i tamo (valjda ne-inostranstvo) ne mogu da pobegnem. Prihvatam ih kao nužno zlo ali ne dozvoljavam da mi formiraju mišljenje. Sve je drugačije i odlično što je tako. Zato sam i otišao.

Kategorije:Emigracija Oznake:,

Pitamo čitaoce: gde je vaša granica?

5. septembar, 2011. 22 komentara

Granica USA-Mexico

Granica između SAD i Meksika

Neki od nas su otišli u inostranstvo jer tamo imaju više mogućnosti da rade u svojoj struci. Neki su otišli zbog para jer se tamo za isti posao verovatno zarađuje više. A neki su otišli jer su jednostavno popi*deli.

Ovaj post je inspirisan jednim kometarom na naš post o razlozima protiv odlaska u inostranstvo, citiraću ovde jednu rečenicu

Ja se u stvari, kad malo bolje razmislim, u Srbiji osećam kao stranac i kao građanin drugog reda.

Dakle, pitanje za vas: zašto ste otišli u inostranstvo?

Ako (još uvek) niste otišli, gde je vaša granica? Koji razlog bi mogao da vas natera da emigrirate?

14 razloga protiv odlaska u inostranstvo


 

U Niš si Nišlija. U inostranstvu si “Jugo”.

Samo u svojoj zemlji i svom gradu osećaš se kao kod kuće. Ovaj osećaj ništa ne može da zameni. Kada odeš u inostranstvo, postaješ deo mase emigranata sa ovih prostora koje ljudi jednostavno nazivaju “Jugo” ili slično, zavisi od konkretne zemlje.

Svi pričaju na tuđem jeziku

Tamo se govori strani jezik. Koliko god se trudio on će za tebe uvek da bude strani jezik. I posle 30 godina i dalje ćeš praviti greške na osnovu kojih će lokalno stanovništvo uvek da te žigoše kao stranca.

Svoj jezik ćeš postepeno da zaboraviš

Najpre kreneš da zaboravljaš sleng. Čak i kada bi se trudio da ga ne zaboraviš, tvoj sleng zastareva. Ako i pokušaš da ga koristiš za vreme svojih dragocenih odmora u otažbini, svi će ti se smejati jer se sleng menja sa vremenom a ti si zamrznut u vremenu. Posle toga polako zaboravljaš reči a na kraju i gramatiku. Polako počinješ reči maternjeg jezika da zamenjuješ stranim rečima. “Do kraja jula moram da kundigam moj fertrag”. Šta ovo znači? To zna samo Jugo u Nemačkoj. Pročitaj više…

Kategorije:Emigracija Oznake:,

Jedan sjajan blog o inostranstvu


Ko još ne zna za ovaj fantastičan blog sa opisima putešestvija, života i rada po inostranstvima potkrpeljen fenomenalnim autorskim fotografijama, vreme je da ga upozna: postcards…

Mali Kambodžanci, sa bloga marica.org

Mali Kambodžanci, sa bloga marica.org

Kategorije:Turizam Oznake:, , ,

Posao u inostranstvu: gde, šta, kako

16. februar, 2011. 106 komentara

Traženje posla u inostranstvu je isto kao i traženje slike Van Gogha-a u mom podrumu. Neću je nikad naći koliko god tražio. Mogu da prevrnem sve kutije sa pak-papirom što su ostale od poslednje selidbe al’ džaba. Nema Van Gogha u mom podrumu.

Ipak, mnogi od nas rade u inostranstvu. Znači, mi smo uspeli nekako da dođemo do tog posla preko grane. U čemu je tajna? Pa, dok je „posao u inostranstvu“ skoro nemoguće naći, posao konobara u Sevilji, na primer, zvuči već mnogo realnije. Razlika je u pristupu. Pojam „posao u inostranstvu“ je jednako apstraktni pojam kao i „očuvan auto sa pristojnom kilometražom koji ne troši mnogo“. Kad čovek traži posao, pogotovo u inostranstvu, mora da bude mnogo konkretniji. Pročitaj više…

Zaštita privatnosti i gde su praznični popusti

23. novembar, 2010. 2 komentara

Google maps je nedavno pustio u rad svoj servis „Street view“ za 20 nemačkih gradova. Nemačka je prva i za sada jedina zemlja u kojoj je vlada postigla direktnu nagodbu sa Google menadžmentom o tome da je Google dužan da zaštiti privatnost svakog Bundes-građanina koji to želi. Kako će Google da zaštiti privatnost? Pa, zamazaće vaš deo kuće (i auto!) ako ste na vreme popunili formular i naveli precizne podatke o tome koji deo kuće (ili zgrade) je vaš. Da li će da zamažu i vaše komade odeće na zajedničkoj žici za sušenje veša ispred zgrade nisam uspeo da saznam. Kako izgleda to zamazivanje? Evo primera iz moje ulice, gde se moj komšija našao uvređen Google-ovom agresivnošću:

Zamazali deo kuće da se ne vidi u Google Maps

Zamazali deo kuće da se ne vidi u Google Maps

Znao sam od ranije da je zaštita privatnosti značajan deo nemačkog društva jer sam i sam iskusio neprijatne poglede vlasnika kuća koje sam fotografisao na prošli božić. Fotografisao sam jer su imali vrlo lepe ukrase na simsu prozora koji imaju smisla samo da se gledaju sa ulice. Tako sam naivan mislio da u tome mogu da uživaju i potpuni neznanci, slučajni prolaznici. Ali nije tako. Nemac voli da izađe na ulicu, naslađuje se svojim prelepo ukrašenim prozorom 5 minuta a onda se vrati u topli dom. Ne daj bože da neki stranac primeti i poželi da fotografiše njegov prozor – eto neprijatnosti za oboje. Ipak, nisam očekivao da će čak 220000 Nemaca iz ovih 20 gradova u kojima je Street View profunkionisao da se prijave za zamazivanje njijovih kuća, ograda i automobila.

Još jedna stvar na koju sam mislio da sam se navikao ali je ipak ispalo da nisam te ću morati još da učim do nekog sledećeg ispitnog roka. Htedog juče da kupim neku zimsku odeću  pošto, jel’te, ide zima, doduše nema još snega bar ovde na zapadu a i nije tako hladno. Ipak, znajući da se sve ovde kupuje unapred (sezonski popusti su valjda samo za turiste!) rešio i ja slično da postupim. A i putovaću za mesec dana u snežne predele pa ajde da obavim ovo na vreme. Došao tako u prodavnicu najpoznatijeg nemačkog proizvođača zimske odeće „Jack Wolfskin“, našao par stvari koje su OK, ali recimo boja mi se ne sviđa ili bih hteo da probam drugu veličinu. Nema, nema i nema. To ti je što ti je, uzmi ili ostavi. Prodavac mi je pokazivao da su im sve zalihe rasprodate, da nema i neće ni da bude i da ne mogu ni online da naručim, bilo preko njih, bilo sam preko sajta za online prodaju. Još je prokomentarisao u stilu „šta bre vi ljudi hoćete, pa mi 1. februara počinjemo sa letnjom kolekcijom“. Dobro, bili su svi ljubazni, pomogli koliko su mogli, prevrnuli sve što je bilo kod njih u prodavnici pa smo na kraju našli po nešto. Ipak, ostaje generalni utisak da ovo nije potrošačko društvo već strogo regulisano društvo pa ako si propustio da staneš u svoj red da kupiš na vreme, ko ti je kriv. Ako je za utehu, sada imam dobru  poziciju da počnem da planiram svoj odmor sledećeg leta. Imam čak 2 meseca do starta prodaje letnje kolekcije! Ah da, popusta nema niti će ih biti, jer su sve rasprodali pre početka popusta. Ako se neko prevari pa hoće da ode na skijanje u martu, moći će da bira između raznih vrsta krema za sunčanje i da li hoće bikini ili jednodelni kupaći.

Domaća hrana u inostranstvu: jogurt

1. septembar, 2010. 19 komentara

Jogurt predstavlja jednu veliku kulturnu razliku o koju se sapliću naši emigranti. Čovek navikne da svako jutro pije jogurt ode u prodavnicu i naiđe na problem: jogurti ili su voćni ili zaslađeni, a ako ima sreće i nabode neki „prirodni“ onda ga razočarenje sustigne tek kada dođe kući. Otvori jogurt i ima šta da vidi… neće da teče! Ako ste se umorili da jedete jogurt kašičicom, ovo je tekst za vas…

Pročitaj više…

Radna kultura u Spaniji

14. jun, 2010. 5 komentara

Nakon 270 dana provedenih radeci u spanskoj firmi skupilo mi se dovoljno utisaka da ih saberem u clanak. Namerno sam upotrebio broj dana, a ne meseci da bi zvucalo impozantnije od jednocifrenog broja 9 te dao ovom clanku malo na tezini. No, iako je doticni vremenski period dovoljan da se iznese dete na ovaj svet, slazem se u oceni da nije dovoljno dug da se donese verna ocena radne kulture nekog naroda. Tako da taj deo ostavljam sociolozima i ekonomistima, a ja cu se ovde osvrnuti samo na neke licne utiske iz mog suzenog okruzenja.

Pročitaj više…

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 427 drugih pratioca

%d bloggers like this: