Gastarbajter

EU perspektive, preuzeto sa news.bbc.co.uk

Nedavno smo čuli izjave da Srbija može u EU već u 2014. godini. Ovo ne da je krajnje optimistička izjava već mislim da je potpuno nerealna i jedino što mi pada na pamet je da predstavlja još jedno prazno obećanje onih koji ga daju.  Potrebno je samo uzeti za primer ostale zemlje istočne Evrope koje su već prešle ovaj put.

Naime, uzmimo za primer 2 zemlje koje su danas članice EU a nekada su bile članice tzv. „istočnog bloka“ – Češku kao zemlju koja je prilično uspešno prošla kroz svoju društvenu tranziciju i Rumuniju, kao zemlju koja i dalje prolazi kroz muke tranzicije i verovatno predstavlja primer koji je nama mnogo bliži i realniji nego Češka. Pročitaj više…

Ovaj tekst je napisan negde krajem 2006. posle posete policiji za strance u Pragu radi neizbežnih administrativnih poslova. Policija za strance je najomraženija institucija u Češkoj jer je valjda jedina ne-reformisana institucija preostala u Češkoj još iz komunizma ili staljnizma, prema tome leglo korupcije u kojem možete da očekujete potpuno odsustvo humanosti u ophođenu službenika prema vama ukoliko niste došli preko neke od mnogobrojnih „veza“. Ponekad doduše posumnjam sumnjam da je i u najcrnjem staljinizmu bilo tako loše… Pročitaj više…

Ovaj članak je napisan početkom 2007. god. Pošto mi je te godine isticala stara YU vozačka dozvola, čekao me odlazak u Srbiju i cimanje oko produženja vozačke dozvole. U Pragu sam u to vreme još uvek bio pešak-đak ali planirao sam da u jednom trenutku kupim auto pa mi je trebala važeća vozačka dozvola. Pre nego što odem u Srbiju da produžavam dozvolu, rešio sam da okušam sreću i probam da zamenim YU dozvolu za češku jer mi je neko od naših kolega u firmi rekao da se ne polažu nikakvi ispiti i slično. Ispostavilo se da sam imao debelu sreću – dobio sam vozačku dozvolu na 10 godina i to dozvolu koja ujedno važi kao međunarodna jer je izdata na standardnom obrascu EU. Češka je u to vreme masovno menjala lična dokumenta svojih građana prilagođavajući ih normama EU. Pročitaj više…

Uličica u Pragu koja vodi ka Hradu

Ovaj tekst je nastao 2006, odmah po mom dolasku u Prag. Jedna od obaveznih stvari koje morate da uradite kada se negde doselite je da prijavite svoju adresu stanovanja, obično u policiji ili nekom sličnom organu reda. Ovaj tekst opisuje moj prvi susret sa policijom za strance u Pragu, tada još uvek u staroj zgradi na Olšanskoj ulici.

Prag, jul 2006.
Praška policija za strance – prvi put


OK, znam da to zvuči kao Gestapo za početnike ali nije – to je samo jedna stara komunistička zgrada gde stranci obavljaju svoje administrativne poslove. Na žalost, u policiji za strance ne govore ni jedan strani jezik i to je prva prepreka za svakog uplašenog emigranta koji tamo dođe prvi put. Prvi put kada sam bio tamo, potrošio sam jedno 6 sati i nisam ništa uradio. Pročitaj više…

Ovu priču sam napisao 2006-te godine, otprilike mesec dana nakon dolaska u Prag. Bio sam tada  sveži emigrant pa mi je iz ove perspektive uvek zanimljivo da pročitam i još jednom proživim te utiske. Mislim da je tekst interesantan jer pokazuje jednu bitnu crtu našeg mentaliteta koje često sami nismo svesni – konzervativnost. Pročitaj više…

Kompanija peta, zemlja treca

Kraj ove price se zavrsava novom emigracijom i pocetkom nekog novog zivota, po treci put. Iako nemam sta da napisem o pocetku, ovo je prica o kraju koja ce se nastaviti za par meseci.

Pročitaj više…

Ovo je drugi deo članka sam napisao negde u julu 2006., ubrzo po mom dolasku u Prag. Nakon što sam dobio posao i vizu na osnovu radne dozvole, o čemu sam pisao u tekstovima „Kako sam ja našao posao u Češkoj„, došao je i taj dan – „dan za emigriranje“. Dakle, kako je protekao ostatak mog prvog dana u emigraciji… Pročitaj više…