Gastarbajter

Oktoberfest и Гуча

“Super je na zapadu, ali ljudi tamo ne znaju da se zabavljaju. Zapad je bez duše, tamo je život dosadan.”

Ove i slične rečenice svako od nas je čuo ili i sam izgovorio više puta. Šta je to “duša” tj. šta je to što zapadu nedostaje i navodi ljude da misle nešto poput gore napisanog? Pročitaj više…

Sad se setih još jedne slike iz Dubaija. Kada bi me neko (taksista obično) pitao “Sir, where do you come from?” tj. “G-dine, odakle dolazite?” obično sam govorio “Serbia” iako sam zapravo došao iz Nemačke a tamo se i vraćam. Reakcija je obično bila “Serbia, hmmmm…” što sam ja tumačio u svojim mislima kao “nemam ti ja brate pojma gde je to” mada me je izjedao crv sumnje šta zaista misle pod tim.
Posle toga mi se jednom desilo da su me, umesto standardnog pitanja, pitali “Are you from Germany, sir?”, na šta sam ja rekao, sa prizvukom ličnog proviđenja, “yes!”. Posle toga sam promenio ploču pa sam krenuo da pričam taksistima da sam iz Nemačke. Ali prc, reakcija je opet bila ista “Germany, hmmm….”. Ako ništa drugo, zaključio sam da su šabani pa mi je laknulo.

Povezani tekstovi:
Dubai u 5 slika
Dubai slike

Prošle nedelje sam putovao službeno u Dubai. Pošto nisam putovao za svoje pare srazmerno tome nisam imao neka preterana očekivanja od puta tj. baš me bilo briga da li ću uspeti da vidim nešto ili ne. Nisam se ni nešto posebno pripremao za put u smislu da pročitam šta treba tamo obavezno videti itd. Pošto sam išao tamo da radim, pretpostavljao sam da ću imati malo vremena za razgledanje što se i potvrdilo. Ipak, uspeo sam da ugrabim po neko slobodno veče da pogledam sam grad pa ću ovde da iznesem svoje utiske o tome. Pročitaj više…

Jedna od boljih stvari zivota u Pragu je mogucnost raltivno jeftinog putovanja u okolne zemlje, sta daje priliku da se pobegne makar na vikend i omirise vazduh gradova starih clanica EU. Jaz izmedju novih i starih clanica jos uvek postoji, a narocito je osetan u odnosima medju ljudima. Za nekog ko je dosta vremena proveo zatvoren u Pragu predstavlja blagi sok kada je usluga u restoranima i prodavnicama ljubazna, predusretljiva, pa cak i nasmejana. Sa cudjenjem se gleda spontanost ljudi na ulicama, neopterecena komunikacija, predusretljivost, a sitna paznja pracena zavhaljivanjem ostavlja coveka bez teksta, ali sa sirokim osmehom na licu. Da se predpostaviti da se, uprkos soku, na ovakve stvari covek vrlo brzo navikne, opusti, razonodi i pocne da oseca, a potom navuce na kratkotrajne ekskurzije brojeci dane i iscekujuci novu odmah po zavrsetku prethodne. Pročitaj više…